klimatke promene - Agro servis +

avg182026 by AgroservisBez komentara

MALA REKA ZLATICA TEČE UZVODNO I U NJU CURI OTPADNA VODA NEUGODNOG MIRISA

Vesti

Ada, 18.8.2026. Voda iz Tise kod Padeja zbog niskog nivoa se uliva u svoju pritoku Zlaticu, koja sada teče uzvodno, ali u nju curi otpadna voda crne boje i neugodnog mirisa. Reč je o zagađenju koju je služba Eko oaze - Naturpark prijavila inspekciji. Izlivanje je snimljeno na udaljenosti od 2,5 km od ušća u Tisu, sa parcele 4405 k.o. Padej. Voda iz Tise stiže kao „kap po kap” Šta su uradili u Rumuniji? Reka Zlatica je dužine 117 km, sa dva izvora u Rumuniji. Naše komšije su zatvorile dotok i kod nas u reci nema dovoljno vode za životinjski i biljni svet. Naime, zbog visinske razlike voda iz Tise neće u Zlatici popuniti korito u dužini celog toka. Upravljači vodom na severu Banata su učinili mnogo korisnih investicija i sada se od Srpskog Krstura preko Banatskog Aranđelova...

Pročitaj više

avg142026 by AgroservisBez komentara

Prilagođavanje klimatskim promenama jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti

Drugi pišu

Kao važan faktor prilagođavanja poljoprivrede ekstremnim vrućinama je izbor sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu Ekstremno visoka temperatura i suša utiču na poljoprivrednu proizvodnju širom Evrope i posledice se razlikuju u zavisnosti od poljoprivredne kulture, a stručnjaci upozoravaju da će prilagođavanje klimatskim promenama biti jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti. Poljoprivrednik iz Srema Goran Eror rekao je za Tan‌jug da se na klipovima kukuruza vidi da u gornjem delu nije došlo do nalivanja zrna i procenio da na njegovim parcelama prinos ove proizvodne sezone neće preći šest tona po hektaru. Eror je naveo da je situacija delovala drugačije do pre mesec dana i da je sve obećavalo da će rod kukuruza biti natprosečan, ali i da su povrtarske kulture, p...

Pročitaj više

mar202026 by AgroservisBez komentara

Usled klimatskih promena, prolećno vreme stiže u Beograd 26 dana pre kalendarskog proleća

Drugi pišu

Prolećno vreme danas osvaja Beograd skoro mesec dana pre njegovog kalendarskog početka, odnosno već 22. februara, otkriva analiza koju je Klima101 uradila sa timom sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu Foto: Unsplash / Maria Ivanova Dvadeseti je mart i zvanično nam je stiglo proleće. Ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već smo otvorili sezonu sladoleda i popili prve kafe i limunade u otvorenim baštama kafića. To je scenario koji se ponavlja iz godine u godinu – godinama unazad. Međutim, da li su sve to samo subjektivni utisci ili nam proleće zaista dolazi ranije nego što bi trebalo? I ako je tako, koliko proleće zapravo porani? Kako bismo odgovorili na ova pitanja, u saradnji sa dr Vl...

Pročitaj više

feb122026 by AgroservisBez komentara

Uz podršku EU postavljeni temelji za otporniju poljoprivredu u Srbiji

Vesti

Zahvaljujući podršci Evropske unije, poljoprivreda u Srbiji danas je bolje pripremljena za suše, poplave i druge klimatske izazove. Klimatske promene građani sve češće osećaju kroz više temperature, nagle promene vremena i sve češće nepogode.Poljoprivrednici su, s druge strane, svakodnevno u neposrednom kontaktu sa zemljom i promene prepoznaju kroz slabije prinose uzrokovane sve nepredvidivijim uslovima. Upravo zato su nova znanja i veštine ključni za prilagođavanje, a oni ostaju trajno na raspolaganju nakon još jednog uspešno završenog projekta Evropske unije u ovoj oblasti. Projekat Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode, koji je u Republici Srbiji realizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), uz finansijsku podršku Evrop...

Pročitaj više

dec312025 by AgroservisBez komentara

2025. je trebalo da nas rashladi… A zapravo je među 3 najtoplije godine ikada zabeležene

Drugi pišu

Foto: Nikola Johnny Mirković / Unsplash Zašto je ova godina trebalo da bude hladnija nego što jeste bila, i zašto se može opisati kao „godina u kojoj je anomalija postala norma”, piše dr Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu Posmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024. godini. Ona će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice. Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu...

Pročitaj više

dec232025 by AgroservisBez komentara

Od početka 21. veka, u Srbiji su klimatski ekstremi napravili štetu od najmanje 10 milijardi evra

Drugi pišu

Šta znači „najmanje”, koji su ekstremi bili najštetniji, i kako treba razumeti ovu brojku objašnjava Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Foto: Nikola Johnny Mirković / Unsplash Prema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra – u proseku skoro pola milijarde evra godišnje! Ali zadržimo se ipak na zvaničnoj proceni šteta od preko 10 milijardi evra. Šta nam tač...

Pročitaj više

nov212025 by AgroservisBez komentara

Klimatske promene guraju sirak u prvi plan: prinosi, cena i prednost bez mikotoksina

Vesti

Da su klimatske promene uslovile da se nešto mora menjati u setvenoj strukturi, svedoči i veće interesovanje za seme sirka za zrno. Otporniji je na sušu,a po hemijskom sastavu je sličan kukuruzu. U srednjem Banatu je ove godine imao prosečan rod od tri i po tone po hektaru, što je na nekim lokacijama bilo duplo više nego što je rodio kukuruz.Tržište sirka se budi i u Srbiji. Za sad ima tri prerađivača koji ga otkupljuju. Nema mikotoksina pa je zanimljiv stočarima za ishranu mlečnih goveda. Trenutna cena mu je slična kao i kukuruzu, navodi Adrian Fodor koji organizuje proizvodnju i skladišti sirak u svom silosu. Ove godine imamo dosta kupaca od samih stočara, jer su primetili da imaju problema sa samim toksinima na kukuruzu. A i same mešaone su primetile da ubacivanjem u svoje recepture...

Pročitaj više

nov52025 by AgroservisBez komentara

Za promenu klime postoji lek

Vesti

Uloga tla u klimatskoj stabilnosti Najnovija istraživanja pokazuju da je tlo jedan od ključnih resursa u borbi protiv klimatskih promena. Dok se svet suočava sa rastom temperature i čestim ekstremnim vremenskim uslovima, naučnici sve više ukazuju na to da poljoprivredna zemljišta mogu postati značajan apsorber ugljenika. Naučni pristup rešenju Profesor dr Marko Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da očuvanje organske materije u zemljištu nije samo pitanje prinosa, već i globalne stabilnosti klime. „Promenom načina obrade, smanjenjem upotrebe pesticida i povećanjem zelene mase u setvenom ciklusu, možemo stvoriti sistem koji skladišti više ugljenika nego što ga emituje“, kaže Miletić. Evropska iskustva i lokalni izazovi Evropska unija već sprovodi prog...

Pročitaj više

okt142025 by AgroservisBez komentara

Zeleni alarm: Srbija prepoznaje važnost ekoloških rizika kao što su zagađenje i ekstremni vremenski događaji, pokazuje globalna studija

Drugi pišu

Međutim, i pored usvajanja zakona i strategija sa ciljem borbe protiv ovih rizika, Srbija ne radi dovoljno, piše dr Jelena Lukić Nikolić sa Visoke škole modernog biznisa u Beogradu U Srbiji se prepoznaje važnost ekoloških rizika: pored nedostatka talenata i radne snage, pada ekonomske aktivnosti i širenja dezinformacija, kao najveći rizici prepoznaju se i zagađenje životne sredine i ekstremni vremenski događaji. Ovo pokazuju rezultati istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji na godišnjoj bazi vrši ispitivanja percepcije rizika širom sveta. Poslednje istraživanje globalnih rizika obuhvatilo je 121 zemlju i uključilo doprinos akademske zajednice, poslovnog sektora, državnih institucija, međunarodnih organizacija i stručnjaka...

Pročitaj više

okt52025 by AgroservisBez komentara

Kako projekat FAO jača otpornost poljoprivrede na klimatske promene u Srbiji?

Vesti

U Srbiji se već nekoliko godina sprovodi projekat ”Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim partnerima. Cilj je da se principi klimatski pametne poljoprivrede i smanjenja rizika od klimatskih promena uključe u strategije, politike i planove na svim nivoima, ali i u praksi, kako bi se domaća proizvodnja hrane učinila otpornijom i održivijom Posebna pažnja posvećena je jačanju kapaciteta lokalnih zajednica, savetodavnih službi i obrazovnih institucija. Njihova uloga je da kroz planove, obuke i projekte primenjuju principi klimatski pametne poljoprivrede, podstiču multisektorsku ...

Pročitaj više