Treće najtoplije leto u istoriji merenja
Iza nas je jedno od najtežih leta u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima klimatologa, 2023. godina donela je treće najtoplije i četvrto najsušnije leto u istoriji merenja u Srbiji. Ni jedna meteorološka stanica nije zabeležila prosečan nivo padavina, što je dovelo do dramatičnih posledica po poljoprivredu.
Sušni talas koji je trajao nedeljama pogodio je najveći adut srpske privrede – ratarstvo. Klimatske promene još jednom su pokazale da nisu problem budućnosti, već svakodnevice.
Kukuruz najviše stradao – gubitak od 200 miliona dolara
Kukuruz, najvažnija kultura u našoj zemlji, pretrpeo je najteži udar. Na pojedinim njivama prinosi su prepolovljeni, dok se na državnom nivou očekuje podbačaj od najmanje 15% u odnosu na višegodišnji prosek.
Agrarni analitičar Žarko Galetin upozorava da će gubitak u ovoj kulturi iznositi čak 200 miliona dolara. „Ako računamo da će podbačaj biti milion tona kukuruza, a cena oko 200 dolara po toni, dolazimo do enormnog finansijskog minusa“, istakao je Galetin.
Soja pod pritiskom – navodnjavanje jedini spas
Ni soja nije izdržala ekstremne vremenske uslove. Na pojedinim parcelama prinos je ispod jedne tone po hektaru, dok je na boljim njivama dostizao do tri tone. Prosečan rod na oglednim poljima u Novom Sadu kreće se između 2 i 2,5 tone po hektaru, što je skromno u poređenju sa potencijalima ove kulture.
Stručnjak za ratarstvo, dr Vojin Đukić, naglašava da je navodnjavanje ključno za očuvanje prinosa u sušnim godinama: „Ne sme se zalivati tokom najtoplijeg dela dana. Optimalno je zalivati kada temperatura padne na oko 25 stepeni.“
Povrtarske kulture – solidni prinosi, ali skupi troškovi
Za razliku od ratarskih kultura, povrće je prošlo nešto bolje. Profesionalna gazdinstva uspela su da očuvaju proizvodnju zahvaljujući sistemima za navodnjavanje i plastenicima. Prinosi su korektni, ali ostaje pitanje da li će cena povrća na tržištu pokriti visoke troškove ulaganja.
Voćarstvo i dodatni gubici
U voćarstvu šteta se procenjuje na oko 800.000 dolara. Iako brojke nisu tako alarmantne kao u ratarstvu, gubici će se svakako odraziti na ponudu i cene. Manji rod jabuka, šljiva i breskvi dovešće do smanjenog izvoza, dok domaći potrošači mogu očekivati poskupljenja.
Ukupna šteta do 300 miliona dolara
Prema procenama stručnjaka, ukupna šteta u poljoprivredi ove godine kreće se od 250 do 300 miliona dolara. Najviše su stradali kukuruz i soja, dok povrtarstvo i voćarstvo beleže manje, ali značajne gubitke.
Osim finansijskih posledica, suša direktno pogađa i domaću ekonomiju. Manji prinosi znače slabiji izvoz, veći uvoz i dodatni pritisak na potrošače.
Ratari na ivici opstanka
Suša je pokazala koliko je poljoprivreda u Srbiji ranjiva. Mnogi proizvođači ističu da ne mogu da ulažu u nove tehnologije ni sisteme navodnjavanja, jer su im prihodi svake godine sve manji. Time se zatvara začarani krug – bez ulaganja nema stabilne proizvodnje, a bez stabilne proizvodnje nema ni prihoda.
Struka: Državne mere i modernizacija jedino rešenje
Stručnjaci naglašavaju da je neophodno sistemsko rešenje: ulaganje u infrastrukturu za navodnjavanje, podrška države kroz subvencije i edukacija proizvođača. Klimatske promene postaju pravilo, a ne izuzetak, pa će svaka naredna godina donositi nove izazove.
REZIME:
1. Koliko je štete nanela suša poljoprivredi u Srbiji?
Procene govore o šteti od 250 do 300 miliona dolara, najviše u ratarstvu.
2. Koja kultura je najviše pogođena sušom?
Najviše je stradao kukuruz, sa gubitkom od oko 200 miliona dolara.
3. Da li je soja uspela da opstane?
Soja je pretrpela velike gubitke, prinosi variraju od jedne do tri tone po hektaru, a spas je bilo navodnjavanje.
4. Da li je povrće imalo dobar prinos?
Prinosi povrća su solidni, ali zbog visokih troškova navodnjavanja i plastenika, proizvođači strepe da li će imati zaradu.
5. Šta se preporučuje ratarima u sušnim godinama?
Stručnjaci savetuju ulaganje u sisteme za navodnjavanje i zalivanje u večernjim satima kada su temperature niže.
Izvor: dnevnik.rs