Oznaka: ekologija

jan212026 by AgroservisBez komentara

Istraživanje pokazalo da bi veći porez na meso mogao da smanji ekološku štetu

Evo koliko bi to koštalo svaku kućuUvođenje pune stope PDV-a na meso u Evropskoj uniji moglo bi da smanji ekološku štetu i emisije gasova sa efektom staklene bašte za do šest odsto, uz godišnji trošak za domaćinstva od svega oko 26 evra, pokazuje novo istraživanje.Uticaj konzumiranja mesa na životnu sredinu mogao bi se brzo i uz relativno male troškove značajno smanjiti ukoliko bi države počele da primenjuju punu stopu PDV-a na proizvode poput govedine, svinjetine, jagnjetine i piletine, pokazuje novo istraživanje.U zavisnosti od toga kako bi se dodatni prihodi od poreza preraspodelili, ovakva mera bi domaćinstva mogla da košta svega oko 26 evra godišnje, dok bi istovremeno smanjila ekološku štetu za između tri i šest odsto, navodi se u studiji.Proizvodi...

Pročitaj više

okt142025 by AgroservisBez komentara

Zeleni alarm: Srbija prepoznaje važnost ekoloških rizika kao što su zagađenje i ekstremni vremenski događaji, pokazuje globalna studija

Drugi pišu

Međutim, i pored usvajanja zakona i strategija sa ciljem borbe protiv ovih rizika, Srbija ne radi dovoljno, piše dr Jelena Lukić Nikolić sa Visoke škole modernog biznisa u BeograduU Srbiji se prepoznaje važnost ekoloških rizika: pored nedostatka talenata i radne snage, pada ekonomske aktivnosti i širenja dezinformacija, kao najveći rizici prepoznaju se i zagađenje životne sredine i ekstremni vremenski događaji. Ovo pokazuju rezultati istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji na godišnjoj bazi vrši ispitivanja percepcije rizika širom sveta. Poslednje istraživanje globalnih rizika obuhvatilo je 121 zemlju i uključilo doprinos akademske zajednice, poslovnog sektora, državnih institucija, međunarodnih organizacija i stručnjaka...

Pročitaj više

jul232025 by AgroservisBez komentara

Otvoren skup o pesticidima u duvanu

Vesti

U hotelu Hajatt Regency u Beogradu danas je održana međunarodna konferencija u okviru 64. sastanka Radne grupe za analizu sredstava za zaštitu bilja organizacije CORESTA, jednog od najznačajnijih svetskih foruma posvećenih nauci o duvanu. Konferenciju, koja se prvi put održava u Srbiji, svečano je otvorila prof. dr Tatjana Brankov, posebna savetnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.U svom uvodnom obraćanju, prof. Brankov je naglasila značaj ovakvih skupova za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i podrške inovacijama u oblasti bezbedne primene pesticida, posebno u kulturi kao što je duvan. „Podrška nauci, razmena iskustava i saradnja sa privredom predstavljaju ključ za održiv razvoj i unapređenje kvaliteta naše poljoprivredne proizvodnje“, istakla je ...

Pročitaj više

jul12025 by AgroservisBez komentara

Pčelarstvo može svašta da nauči od divljih pčela

Drugi pišu

IZVOR:klima101.rsSa našom naučnicom sa Biološkog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o divljim pčelama: na koji način su one sposobnije od domaćih pčela u borbi protiv parazita i ekstremnih vremenskih uslova, i da li mi tu njihovu sposobnost možemo da proučimo – i iskoristimo?Dr Jovana Bila DubaićVeć dugi niz godina, poljoprivredne brojke u Srbiji su u različitim razmerama opadanja, od broja grla stoke do ukupne površine obrađene zemlje. Međutim, jedna agrikulturna grana je u stalnom porastu po svim merilima – pčelarstvo, koje poslednjih godina proživljava pravu eksploziju popularnosti. Kako navodi Republički zavod za statistiku u poslednjem Poljoprivrednom popisu, ukupan broj košnica je u Srbiji od 2018. do 2023. godine porastao sa oko 914.000 na preko 1,25...

Pročitaj više

maj292025 by AgroservisBez komentara

Kako se na efikasan i ekološki odgovoran način možemo izboriti sa komarcima

Drugi pišu

IZVOR: klima101U Srbiji se ne sprovode savremene metode suzbijanja komaraca, piše dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ključ je u specijalizovanim metodama namenjenim različitim vrstama komaracaU Srbiji se suzbijanje komaraca još uvek vrši na odraslim formama komaraca, često iz aviona. Mada ovaj pristup jeste efikasan ako se sprovede na pravi način, on je istovremeno ograničen na relativno male površine na koje, kada je brojnost velika, novi komarci mogu doleteti posle nekoliko dana. Onda je, da bi ih se rešili, potreban još jedan tretman. Takođe, svi biocidi (otrovi) za suzbijanje odraslih komaraca štetni su i za ostale insekte, i zbog toga je ovakav način suzbijanja zabranjen u većini evropskih zemalja. Sa druge strane, r...

Pročitaj više

maj272025 by AgroservisBez komentara

Istraživanja kažu: pošumljenost u srbiji ispod evropskog proseka! AUDIO

Vesti

IZVOR:rtv.rsNOVI SAD - Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Šumarske baze podataka, Srbija je pošumljena oko 31% svoje teritorije, što je ispod proseka Evropske unije, gde pošumljenost iznosi oko 43 odsto.Najveći deo šuma nalazi se u centralnoj i zapadnoj Srbiji, dok su Vojvodina i ravničarski delovi zemlje znatno manje pošumljeni. Od posla sa šumom živi značajan deo ruralnog stanovništva koji je nedovoljno zastupljen u projektima i konkursima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.O tome je sa stručnjak za šumarsku mehanizaciju Goran Micković govorio za Radio Novi Sad.

Pročitaj više

maj262025 by AgroservisBez komentara

Sve veći sukob poljoprivrednika i pčelara, šta je rešenje problema?

Vesti

IZVOR: dnevnik.rsPrekomerna i neselektivna upotreba pesticida poslednjih je godina znala napraviti ogromne probleme pčelarima diljem Srbije, ali i u regionu.Još se pamti pomor pčela u Međumurju kada su pre pet godina bukvalno preko noći zbrisane cele zajednice iz više od 600 košnica, što je oko 50 miliona uginulih jedinki. Ovog proleća se sa sličnim nedaćama suočavaju i srpski pčelari, pa je nedavno Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, upozorio da je u pojedinim delovima zemlje polovina medonosnih pčela uginula, mada ima regiona i gde su uginuća 90 odsto.Pri tome nisu samo pesticidi štetni za pčele. Stručnjaci upozoravaju da su pčelinje zajednice u stresu i zbog klimatskih promena. Kako je pojasnio Živadinović, velika lanjska suša ost...

Pročitaj više

maj212025 by AgroservisBez komentara

Kako pomoći pčelama i zašto je to važno za ljude i prirodu

Saveti stručnjaka

Obostrana korist između ljudi i oprašivačaZašto su pčele važne?Pčele su mnogo više od proizvođača meda. One su ključni oprašivači koji obezbeđuju plodonosnost preko 75% gajenih biljnih vrsta. Bez njihovog doprinosa, mnoge kulture — uključujući voće, povrće i uljarice — bile bi ugrožene, a lanac ishrane ozbiljno narušen. Ujedno, one su bioindikatori stanja u životnoj sredini: ako nestaju pčele, nešto ozbiljno nije u redu.Opasnosti koje prete pčelamaPesticidi i hemikalijeIntenzivna upotreba neonikotinoida i drugih pesticida u savremenoj poljoprivredi ima štetan uticaj na pčele. Ove supstance utiču na njihov nervni sistem, dezorijentišu ih, umanjuju plodnost matica i smanjuju otpornost na bolesti.Gubitak staništaUrbanizacija, krčenje šuma i monokulture suzile s...

Pročitaj više

apr92025 by AgroservisBez komentara

Uticaj klimatskih promena na pomor pčela – tihi alarm prirode

Vesti

Pčele su među najvažnijim oprašivačima na planeti, ključne za očuvanje biodiverziteta i stabilnost prehrambenih sistema. Međutim, poslednjih decenija beleži se zabrinjavajući trend: masovan pomor pčela. I dok uzroci uključuju pesticide, bolesti i degradaciju staništa, sve više naučnih studija ukazuje da klimatske promene igraju ključnu, sistemsku ulogu u ovom problemu.1. Poremećaj sezonskih ciklusaKlimatske promene utiču na fenologiju – vremensko usklađivanje prirodnih ciklusa. Temperature rastu, zime postaju kraće i blaže, dok proleća dolaze ranije.Biljke ranije cvetaju, ali pčele još nisu aktivne. Tako dolazi do fenološkog nesklada između pčela i biljaka koje oprašuju.Rano buđenje iz zimskog sna iscrpljuje rezerve hrane u košnici, dok u prirodi još nema dovoljno cvet...

Pročitaj više

feb192025 by AgroservisBez komentara

Srbija je na začelju Evrope po udelu zaštićenih područja

Drugi pišu

Izvor:Klima101Samo nešto preko 8% teritorije Srbije je zaštićena priroda – u pitanju je udeo koji je daleko manji od evropskog prosekaIz parka prirode „Stara planina” / FOTO: Bojan DžodanČesto govorimo o prirodnim lepotama naše zemlje, ali podaci po svemu sudeći pričaju svoju priču: od 45 zemalja Evrope u bazi UN i Svetske banke, Srbija ima treći najmanji udeo zaštićenih područja u Evropi.U pitanju je baza koja pokazuje koliki je procenat površine neke zemlje pod zaštitom, bilo da je u pitanju nacionalni park ili neki „niži” oblik zaštite prirode.U Srbiji, taj udeo je nešto preko 8% – od svih evropskih država, manji udeo imaju samo Farska ostrva i Bosna i Hercegovina. Sa druge strane, zemlje regiona kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska ili Grčka imaju...

Pročitaj više