Pčele su među najvažnijim oprašivačima na planeti, ključne za očuvanje biodiverziteta i stabilnost prehrambenih sistema. Međutim, poslednjih decenija beleži se zabrinjavajući trend: masovan pomor pčela. I dok uzroci uključuju pesticide, bolesti i degradaciju staništa, sve više naučnih studija ukazuje da klimatske promene igraju ključnu, sistemsku ulogu u ovom problemu.
1. Poremećaj sezonskih ciklusa
Klimatske promene utiču na fenologiju – vremensko usklađivanje prirodnih ciklusa. Temperature rastu, zime postaju kraće i blaže, dok proleća dolaze ranije.
- Biljke ranije cvetaju, ali pčele još nisu aktivne. Tako dolazi do fenološkog nesklada između pčela i biljaka koje oprašuju.
- Rano buđenje iz zimskog sna iscrpljuje rezerve hrane u košnici, dok u prirodi još nema dovoljno cvetova.
Studija objavljena u časopisu Global Change Biology pokazuje da se u nekim regionima Evrope i Severne Amerike ovaj nesklad povećava za više od 6 dana po deceniji
(izvor).
2. Ekstremne vremenske prilike
Sve češće suše, obilne kiše, toplotni talasi i nepredvidivi mrazevi ozbiljno ugrožavaju i pčele i biljke.
- Suše smanjuju broj cvetajućih biljaka, dok jake kiše pčelama onemogućavaju izletanje iz košnica.
- Toplotni stres utiče na larve, kraljice i ponašanje radilica.
- Nagla hlađenja i mrazevi mogu ubiti leglo ili celu koloniju ako nisu pravovremeno zaštićene.
IPBES izveštaj (Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services) jasno navodi klimatske promene kao jedan od ključnih faktora u opadanju populacija oprašivača širom sveta
(izveštaj u celosti).
3. Širenje bolesti i invazivnih štetočina
Klimatske promene omogućavaju veće preživljavanje i širenje parazita i patogena.
- Najpoznatiji primer je Varroa destructor, parazitska grinja koja prenosi smrtonosne viruse pčelama. Toplije zime omogućavaju joj da prezimi i brzo se širi.
- Nosema ceranae, mikrosporidija koja utiče na digestivni trakt pčela, takođe bolje preživljava u toplijim i vlažnijim uslovima.
Istraživanja Univerziteta u Marylandu i britanskog Centra za ekologiju pokazala su direktnu korelaciju između viših temperatura i učestalosti bolesti
(studija).
4. Gubitak biodiverziteta i staništa
Klimatske promene podstiču pomeranje biljnih zona i gubitak cvetnih resursa, posebno na višim nadmorskim visinama i u poljoprivrednim zonama. Monokulture i degradirana tla dodatno pogoršavaju situaciju.
- Pčele gube raznovrsne izvore hrane, a sve češće se oslanjaju na nekoliko biljaka koje ne mogu da im obezbede potrebne nutrijente.
- Autohtone vrste pčela bivaju potisnute jer se invazivne vrste bolje prilagođavaju novim uslovima.
UN-ov FAO upozorava da oprašivači, uključujući pčele, nestaju alarmantnom brzinom, i da je klimatska kriza direktno povezana sa tim trendom
(izveštaj FAO).
5. Socio-ekonomski uticaji
Gubitak pčela znači i pad poljoprivredne proizvodnje, naročito kod kultura koje zavise od oprašivanja: jabuka, trešanja, jagoda, badema, suncokreta itd.
- Prema nekim procenama, pčele doprinose globalnoj ekonomiji s više od 200 milijardi dolara godišnje kroz oprašivanje biljaka (izvor).
- U Srbiji i regionu, pčelarstvo je važan deo privrede i lokalnog identiteta. Pad broja pčelinjih društava direktno utiče na prihode hiljada domaćinstava.
Šta možemo da učinimo?
- Saditi medonosne biljke u urbanim i ruralnim sredinama – lavandu, bagrem, žalfiju, detelinu itd.
- Podržavati održivu poljoprivredu bez prekomerne upotrebe pesticida.
- Pratiti i podržavati pčelare, naročito male proizvođače koji koriste prirodne metode.
- Zagovarati klimatske politike koje smanjuju emisije stakleničkih gasova.
Zaključak
Pčele nisu samo „proizvođači meda“, već pokazatelji zdravlja ekosistema. Njihov nestanak je signal da priroda šalje upozorenje. Klimatske promene nisu apstraktna pretnja u dalekoj budućnosti – one se dešavaju sada, a pčele su među prvim žrtvama.
Zaštita pčela znači zaštitu hrane, prirode i budućnosti.
