klimatke promene - Agro servis +

sep152025 by AgroservisBez komentara

Suša uništila rod: Ratari na ivici opstanka, kukuruz i soja najviše stradali

Vesti

Treće najtoplije leto u istoriji merenja Iza nas je jedno od najtežih leta u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima klimatologa, 2023. godina donela je treće najtoplije i četvrto najsušnije leto u istoriji merenja u Srbiji. Ni jedna meteorološka stanica nije zabeležila prosečan nivo padavina, što je dovelo do dramatičnih posledica po poljoprivredu. Sušni talas koji je trajao nedeljama pogodio je najveći adut srpske privrede – ratarstvo. Klimatske promene još jednom su pokazale da nisu problem budućnosti, već svakodnevice. Kukuruz najviše stradao – gubitak od 200 miliona dolara Kukuruz, najvažnija kultura u našoj zemlji, pretrpeo je najteži udar. Na pojedinim njivama prinosi su prepolovljeni, dok se na državnom nivou očekuje podbačaj od najmanje 15% u odnosu na višegod...

Pročitaj više

sep22025 by AgroservisBez komentara

Rekordne vrućine – nova studija otkriva uticaj klime u Srbiji

Drugi pišu

FOTO: Tobias Reich / Unsplash Šta kažu rezultati prve „brze” studije atribucije klimatskih promena u Srbiji: Toplotni talas sa kraja jula je danas 12 puta verovatniji Prvi put u Srbiji sprovedena je takozvana brza studija atribucije klimatskih promena, što je važan alat u praćenju uticaja klimatskih promena na naše okruženje. O rezultatima pišu učesnici studije Milica Tošić i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu Leto koje je za nama obeležio je niz toplotnih talasa. Najintenzivniji od njih bio je onaj koji je krajem jula pogodio centralne, istočne i južne krajeve Srbije, tokom kojeg je u Kruševcu bila zabeležena najviša temperatura od 44 °C. Ovakav toplotni talas je, usled klimatskih promena, danas daleko verovatnija pojava nego što je to...

Pročitaj više

avg182025 by AgroservisBez komentara

NOVI KARLOVCI: Šećerne repe će biti i za izvoz – VIDEO

Vesti

IZVOR: rtv.rs NOVI KARLOVCI - Stanje useva šećerne repe na 30 hiljada hektara, različito je, u zavisnosti od toga, gde je bilo padavina i kako su proizvođači primenili agrotehničke mere. Uprkos vremenskim neprilikama, prerađivači šećerne repe, kažu da će biti dovoljno šećera za domaće potrebe, čak i za izvoz. Ratar , Radivoj Petrović iz Novih Karlovaca posejao je šećernu repu na 450 hektara i po njegovoj ocenu uz suncokret, kraljica polja, šećerna repa ima bolju kondiciju u poređenju sa ostalim jarim biljnim vrstama. Prerađivači šećerne repe , kažu da su usevi slatkog korena najvećim delom u dobrom stanju, uprkos vremenskim neprilikama. Očekuje se da kampanja vađenja slatkog korena počne prvog septembra i kako navodi direktor kompanije Sunoko Slobodan Ko...

Pročitaj više

avg52025 by AgroservisBez komentara

SA DVA KRAJA SVETA: U TUNISU KAMILE JEDU TRAVU IZ MORA, A NA ZLATIBORU GOVEDA-SUVU!

Vesti

Tunis/Zlatibor 05.avgust 2025. Na dva kraja sveta dve različite priče o preživljavanju stoke u sušnim uslovima... Naša kamera zabeležila je dve različite prilike. Dok u Tunisu vlasnici kamila i konja priželjkuju da more izbaci zelenu travu, duguljastog i uskog oblika, na Zlatiboru domaćini stočari svoja stada napasaju na požutelim padinama ove planine. Zelenu travu u Tunisu stočari zaprežnim kolima, uz noge ispruženih turista, utovaraju i nose do svojih staja. A kada talasi donesu više ove zelene mase, suše je i čuvaju. Tamošnji stočari, kažu da more baš nije izdašno sa ovom travom i da moraju da požure da je pokupe sa peska jer se događa da je talasi vrate nazad u more. Stočari na Zlatiboru teško će uspeti da dođu do „trećeg“ otkosa sena, jer su pašnjaci požuteli. Naš repor...

Pročitaj više

jul252025 by AgroservisBez komentara

Kad priroda zakuca na vrata: Lasice u Mirijevu nisu slučajnost

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rs Bilo da su medijske tvrdnje tačne ili ne, ekstremne vremenske prilike dovode do češćih „sukoba” između ljudi i životinja, pokazuju kako globalne studije, tako i svedočenja iz Srbije. Kako da bolje zaštitimo i nas i njih? Lasice – vitke, okretne životinjice s dugim repom – verovatno ste mogli da vidite u zoološkom vrtu. Ali kako navode brojni domaći mediji, stanovnici beogradskog naselja Mirijevo ovih dana imali su gotovo ekskluzivnu priliku da ih susretnu u „divljini” svog komšiluka. Ovi sitni mesojedi veoma su plašljivi pa od ljudskog pogleda uteknu čim ga primete. A plašljivost dovodi i do toga da se kreću i love pretežno noću. „Njihovo vreme nije čak ni sumrak”, objašnjava direktor JKP Veterina Beograd, dr Budimir Grubić. „Lasice kreću posle 10-11-12 uveče...

Pročitaj više

jul242025 by AgroservisBez komentara

Paori pred ekonomskim slomom, suša pojela rod

Vesti

IZVOR: dnevnik.rs Od pšenice se ove godine očekivalo mnogo, ali zbog suše prosečni prinosi po hektaru iznose 5,5 tona, izjavio je predsednik udruženja „Dolovački paori” Marko Bojtar i dodao da poljoprivrednicima dodatno otežava to što otkupna cena po kilogramu iznosi svega oko 20 dinara. „Iako se od pšenice očekivalo mnogo, u fazi nalivanja zrna, mnogo ranije nego prethodnih godina, počela je suša, pa je umesto rekordnog roda ispala jedna prosečna godina s prosečnim prinosima do 5,5 tona po hektaru”, rekao je Bojtar za Tanjug. Dodaje da sa aktuelnom otkupnom cenom pšenice od oko 20 dinara po kilogramu i prosečnim prinosima od oko 5,5 tona po hektaru poljoprivrednici ne mogu da isplate ni ovogodišnja ulaganja u proizvodnju. „O situaciji u kojoj se nalazimo najbolje govori ka...

Pročitaj više

jul202025 by AgroservisBez komentara

Soja ostala u „maju“, suncokretu fali još kiše!

Vesti

Novi Sad, 20.7.2025. Soja je potpuno zaostala u razvoju na vojvođanskim poljima jer nije imala, u pravo vreme, dovoljno kiše. Malo je njiva sa ovom uljaricom koja će ratarima dati rod da bi njime samo pokrili troškove ulaganja. Stručnjaci kažu da je dostigla rast uobičajen za maj mesec, kada najčešće i cveta. Ima soje i sa malim mahunama, bez „spratova“. Računica o tome da li ćemo imati dovoljno zrna za naše potrebe, ne postoji, ali nije ni sigurno da će naša soja biti u preradi za domaće prerađivače jer se izvozi u Evropsku uniju, gde je po kvalitetu vodeća. Koliki su izvoz najavili trgovci, nije poznato, ali se zna da naše zrno nije GMO. Agronomi koji su specijalizovali gajenje soje tvrde da će naše zrno ići u izvoz, a da će iz Argentine, SAD, Brazila stići GMO kvalitet. Može se do...

Pročitaj više

jul72025 by AgroservisBez komentara

Koliko je navodnjavanje važno i izvodljivo u ratarskoj proizvodnji? VIDEO

Vesti

IZVOR: rtv.rs NOVI SAD - Uticaj globalnih klimatskih promena je očigledan. Najveći izazov u proizvodnji hrane u izmenjenim klimatskim uslovima uslovljava izmenu setvene strukture, ali i neophodnost uvođenja sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici potvrđuju da su svesni toga da su i u Srbiji primetnije klimatske promene i da su sve češći sušni periodi i zbog toga mnogi od njih menjaju setvene strukture, prilagođavaju agrotehniku, vode računa o izboru sorti i hibrida kraće vegetacije a tamo gde je to moguće uspostavljaju se sistemi za navodnjavanje. Po rečima direktora poljoprivredne stručne službe u Somboru Vladimira Sabadoiša, izmenjeni klimatski uslovi menjaju sliku plodoreda u poljima, a navodnjavanje useva sve više dobija na značaju. Za agronoma Aleksandra ...

Pročitaj više

jun162025 by AgroservisBez komentara

Na vojvođanskim pašnjacima nedostaju bunari

Vesti

izvor:dnevnik.rs Zbog klimatskih promena odgajivači goveda i ovaca suočavaju se sa nestašicom vode na pašnjacima. Izračunali su da na području AP Vojvodine nedostaje 60 bunara. Broj goveda različitih kategorija tovnih rasa je najveći u istoriji stočarstva u Srbiji. Broji oko 29.000 grla i ne bi bilo dobro da stočari smanjuju broj grla jer nemaju uslova da stoku napoje na ispaši. Nedostatak vode primorava ih da goveda, ovce i koze drže po nekoliko sati na ispaši, a ne ceo dan. Stočari apeluju da se dopuni Zakon o poljoprivrednom zemljištu u čijoj regulativi bi se dodale odredbe da se bunari mogu bušiti na pašnjacima radi napajanja stoke. Orhabruje ih najava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da će država kroz pašnjačko govedarstvo unaprediti...

Pročitaj više

maj62025 by AgroservisBez komentara

Godina kada je Jugoslavija gladovala

Drugi pišu

IZVOR. klima101.rs PHOTO: klima101.rs/Uroš Davidović Sredinom 20. veka, tadašnju Jugoslaviju pogodile su ekstremne suše, čiji su efekti bili pojačani društveno-ekonomskim problemima. Kakve lekcije nam ovi događaji nude danas, kada Srbija treba da se prilagodi novim klimatskim uslovima, piše Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Usled ekstremne suše, narode Jugoslavije je 1951. zadesila takozvana Gladna godina. Iako ona nije ostala u kolektivnom sećanju stanovništva, dostupna je istorijska građa na osnovu koje se može analizirati odnos tadašnjeg društveno-privrednog sistema i životne sredine – i na osnovu koje se mogu izvući pouke koje su značajne i danas, u eri izraženih klimatskih i društvenih promena. Naime, posleratna Jugoslavija, k...

Pročitaj više