Poljoprivrednici u Srbiji upozorili su da bi pšenica mogla biti poslednji usev koji će ove godine biti skinut s njiva, ukoliko u narednih deset dana ne padne kiša. Goran Filipović iz sela Kisič, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, izjavio je da se kukuruzu suše donji listovi, soja je u lošem stanju, dok se suncokret još nekako drži.
– Ako za deset dana ne padne kiša, soja i kukuruz će propasti. Moći ćemo da uđemo u njivu samo da usitnimo ostatke biljaka, jer u njima neće biti ništa vredno, čak ni za stočnu ishranu – rekao je Filipović za agenciju Beta.
On je dodao da tada ni velika količina vode, „čak ni Dunav ako se izlije na njivu“, ne bi pomogla.
Prema njegovim rečima, pre dve nedelje je izmereno da vlage u zemlji nema do dubine od 15 centimetara, a vrlo malo je ima na 30 do 35 centimetara. Na dubinama gde bi trebalo da postoji dubinska vlaga – od 50 centimetara do tri metra – vlage nema ni u tragovima.
– Mislili smo da ne može gore od prošle godine, ali ova je mnogo teža. Dugujem 2,5 miliona dinara za repromaterijal i sredstva za zaštitu – kaže Filipović i dodaje da je suša dodatno podstakla pojavu grinja, dok su preparati za njihovu zaštitu preskupi.
Prinos pšenice solidan, ali cena „katastrofalna“
Iako pšenica trenutno daje zadovoljavajuće prinose, procenjuje se da će prosečan rod iznositi oko šest tona po hektaru, cena od 20 do 21 dinar po kilogramu je, kako Filipović ocenjuje, „katastrofalna“.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković naglasio je da je kukuruzu upravo sada najpotrebnija kiša, jer se u ovom trenutku formira rod. Zbog suše, mnogi poljoprivrednici su pesimistični i ne očekuju gotovo ništa od kukuruza, dok neki optimisti računaju na trećinu prosečnog prinosa.
Matković se nada da će novi ministar poljoprivrede, dr Dragan Glamočić, koji dolazi sa stručnim znanjem, učiniti konkretne korake da pomogne poljoprivrednicima.
– Poslednjih nekoliko godina tražili smo od države da se zbog suše proglasi elementarna nepogoda, ali su nas svaki put odbili – rekao je Matković.
Na području Subotice, prinos pšenice se kreće od šest do osam tona po hektaru, ali se, kako kaže, sve više pokazuje da poljoprivrednici zbog klimatskih promena moraju da se oslone na jesenje kulture, jer prolećne postaju sve nepouzdanije.