Oznaka: saveti

jan142026 by AgroservisBez komentara

Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

NOVI SAD - U poslednjih nekoliko decenija, plodnost zemljišta je sve češće ugrožena, smanjuje se sadržaj humusa, narušava se struktura zemljišta i menja vodno-vazdušni režim. Stručnjaci upozoravaju na to da je očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede, ali da rešenja postoje.Upotreba mineralnih đubriva, monokultura, navodnjavanje, moderne agrotehničke mere koje koristimo u poslednjih 30 godina, utiču na to da zemljište u velikom procentu postaje devastirano.Smanjuje se sadržaj humusa, menja se struktura zemljišta i vodno vazdušni režim, što posebno dolazi do izražaja u sušnim godinama.Preporuka stručnjaka je da obavezno treba raditi analize zemljišta i dati mu samo ono što je potrebno. Zaoravanje žetvenih ostataka i upo...

Pročitaj više

sep232025 by AgroservisBez komentara

Suša u Srbiji – 7 milijardi evra gubitaka! Stručnjaci otkrivaju jedini izlaz

Vesti

IZVOR: dnevnik.rsAutor: Zorka Delić, DnevnikJoš jedna sušna godina napravila je znatnu štetu domaćoj poljoprivredi, a ono što je nekada bila retka pojava sada izgleda postaje skoro pa pravilo.Prema dostupnim podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku u našim krajevima. - U proteklih 25 godina, odnosno od početka 21 veka do danas, zbog klimatskih promena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji dostigla je sedam milijardi evra - izjavio je za Dnevnik agrarni analitičar Žarko Galetin. - Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog projekata, koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara sistem Dunav -Tisa -Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime mogli da reagujemo navodnjava...

Pročitaj više

apr172025 by AgroservisBez komentara

Šta je regenerativna poljoprivreda, i kako ona može da nam pomogne da sačuvamo naše zemljište?

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsFOTO: Bence Balla-Schottner / UnsplashDr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu nudi detaljan odgovor na pitanje – zašto je i kako naše poljoprivredno zemljište narušeno, i na koji način ovaj proces možemo da preokrenemoJedna vrlo važna lekcija iz poljoprivrede je: zemljište je neobnovljivi resurs.Uzmimo za primer Vojvodinu, u kojoj se po podacima iz poslednjeg Popisa poljoprivrede nalazi gotovo polovina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.Sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu, inače jedan od važnih pokazatelja kvaliteta zemljišta, u poslednjih 60 godina opao je sa 5% na svega 2-3%. Ovaj podatak nam ukazuje da je stanje zemljišta u Srbiji ozbiljno narušeno, i da je sve manje u mogućnosti da ...

Pročitaj više

apr162025 by AgroservisBez komentara

Kako se pravi organski med: zakon, znanje i ljubav prema pčelama

Saveti stručnjaka

Šta je zapravo organski med?Kada kupite teglu meda sa oznakom „organski“, verovatno pomislite da je taj med zdraviji i prirodniji. I u pravu ste — ali da bi med bio zaista organski, mora da prođe kroz mnogo više od same etikete.Organski med dolazi od pčela koje se nalaze daleko od zagađenja, koje se ne hrane šećerom, koje nisu tretirane hemijom, i čije se košnice održavaju po veoma strogim pravilima. Zvuči lepo? Jeste. Ali i vrlo zahtevno.Zakoni: Ko sme da kaže da proizvodi organski med?U Srbiji i EU, organska proizvodnja meda je pravno regulisana. Ne možete staviti etiketu „organski“ ako nemate sertifikat od ovlašćene kontrolne organizacije. Evo ukratko šta zakon traži:Košnice moraju biti smeštene najmanje 3 km od zagađenih izvora: fabrika, autoputeva, intenzivnih...

Pročitaj više

apr52025 by AgroservisBez komentara

ŠTA SE KRIJE U KOBASICAMA

Vesti

IZVOR: Blic BiznisPhoto: FrepickFranc Vol, bivši inspektor za bezbednost hrane i majstor mesar, razotkriva trikove mesne industrijeDiskonti nude meso i kobasice po nižim cenama dodajući velike količine vode i dodatke koji smanjuju sadržaj mesaFranc Vol, bivši inspektor za bezbednost hrane i majstor mesar, objašnjava zašto su kobasice u diskontima tako jeftine, kako prepoznati kvalitetne proizvode i razotkriva trikove mesne industrije. Kako prenosi Chip.de, Vol je autor knjige "Schveinebande!" - Priznanje mesara. On je bivši majstor mesar i inspektor sa 50 godina iskustva, a u knjizi "Schveinebande!" razotkriva mračnu stranu mesne industrije.Kako je moguće da diskonti nude meso i kobasice po znatno nižim cenama od mesara? Prema mišljenju ovog inspektora, iza ovog...

Pročitaj više

apr22025 by AgroservisBez komentara

PLODORED I UPARIVANJE USEVA OD VELIKOG ZNAČAJA

Saveti stručnjaka

Izvor: dnevnik.rsPhoto: dnevnik.rsKrompir se dobro slaže sa bosiljkom, kupus sa cveklomOrganska poljoprivredna zasniva se na upotrebi rotacije useva.Ovo podrazumeva izbegavanje uzgoja useva na istom području iz godine u godinu, jer to iscrpljuje zemljište, oslabljuje biljke i smanjuje prinos, a može zakomplikovati postojeći problem s štetočinama i bolestima. Treba imati na umu i da povrće koje se nalazi u srodnim porodicama biljaka koristi slične hranljive materije, zbog čega treba izbegavati sadati ih zajedno. Zemljištu treba oko tri godine da se „oporavi”, zato je najbolje napraviti višegodišnji plan sadnje i rasporeda biljaka u bašti. Uz ovu meru može se primeniti i takozvano uparivanje biljaka. Na primer, uz bosiljak odlično uspeva špargla, cvekl...

Pročitaj više

mar272025 by AgroservisBez komentara

(VIDEO) SAD JE PRAVO VREME ZA KREČENJE STABALA VOĆKI

Vesti

IZVOR: dnevnik.rsFoto: Pexels.com, ilustracijaKrečenje stabala voćki na proleće nije samo tradicija, već važan korak u zaštiti biljaka. Ovaj postupak štiti drveće od štetočina koje mogu polagati jaja u njegovoj kori, a takođe čini voćke otpornijim tokom leta.Krečenje je posebno efikasno u martu, kada su uslovi idealni za primenu ove zaštite. Zato je važno znati tačan trenutak kada treba započeti ovu aktivnost, kao i način na koji se pravilno kreče drveće.Brzi pogled na kalendar pokazuje da smo već ušli u drugu polovinu marta. A za iskusne baštovane to znači da je vreme da počnu pripreme za krečenje voćki belim krečom! Iako je moguće krečiti voćke i na jesen, proleće je, posebno mart, najbolje vreme za ovu radnju.Kreč nanesen na stablima voćki štiti ih od štetočina koje se m...

Pročitaj više

dec162024 by AgroservisBez komentara

KAKO UNAPREDITI DOMAĆU PROIZVODNJU HRANE

Saveti stručnjaka

IZVOR: dnevnik.rsRegenerativna poljoprivreda donosi 20 posto veće prinose I 47 ODSTO UŠTEDEViše podsticaja za organsku proizvodnju, prepoznavanje regenerativne poljoprivrede koz regulativu i podrška inovacijama i razvoju startapa u oblasti hrane i poljoprivrede mere su koje nisu teške da se implementiraju, a veoma brzo bi dale velike rezultate, rečeno je na na skupu Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.Samo prelazak sa tradicionalne na regenerativni model poljoprivrede u prve tri-četiri godine dao bi 10−20 posto veće prinose po hektaru, dok bi za deset godina ušteda u troškovima proizvodnje bila i do 47 odsto. Budući da poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog rasta u zemlji, preduzimanje konkretnih mera kako bi se unapredila održivost sektor...

Pročitaj više

jun182024 by AgroBez komentara

Sačekati sa preoravanjem oštećenog kukuruza

Vesti

Novi Sad, 18.6.2024.Grad je oštetio kukuruz u više regiona u Srbiji, a najviše je ovom nepogodom pogođena okolina Jagodine, Bačka, deo Šumadije, okolina Ivanjice...Gradonosni oblaci su naneli štetu mnogim usevima jer je veličina leda bila kao zrno pasulja ili veličine oraha. Proizvođači sada procenjuju mogućnosti za oporavak njiva i tačno znaju sa kojim stanjem se mogu pomiriti, a koja njiva može da nastavi razvoj. Međutim, povrtari i voćari ne mogu računati na rod ako su plodovi oštećeni ledom. Ratari koji su pretrpeli štetu na kukuruzu imaju dilemu - da li ga preoravati ili ne. Njima dr Dragana Latković v.d. direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo poručuje:dr Dragana LatkovićMoj savet je da sačekaju 4-5 dana i da ne preoravaju kukuruzna polja iako izgledaju ošteć...

Pročitaj više

maj182024 by AgroBez komentara

KAKO BRŽE DO PARA IZ IPARD III PROGRAMA

Drugi pišu

I male greške produžavaju proceduruList„Poljoprivrednik“Novac je tu, ali pokazalo se u praksi, kroz ranije IPARD programe, da ima problema da se on iskoristiSrpskim poljoprivrednicima na raspolaganju je 378 miliona evra za unapređenje svojih gazdinstva, nove zasade i uopšteno povećanje konkurentnosti na ovom veoma kompetitivnom polju u ekonomiji čitave Evrope. Taj novac, 288 miliona evra iz sedmogodišnjeg programskog ciklusa, opredelila je EU kroz sprovođenje IPARD III programa, a Republika Srbija dodala je oko 90 miliona evra.Novac je tu, ali pokazalo se u praksi, kroz ranije IPARD programe, da ima problema da se on iskoristi i dobro bi bilo sagledati koji su to najčešći problemi zbog kojih procedura ne traje duže nego što je neophodno. Zbog toga se i program IPARD II, gde je ...

Pročitaj više