Ponovo se pokazalo da je obrada oranica u Vojvodini prava veština i otimanje mnogih poslova od vremenskih prilika. Tako ovih dana u južnoj Bačkoj ne mogu da uđu u polje, a u Severnom Banatu već dva dana obavljaju zaštitu ječma i pšenice, iako je na ovo područje palo od 60-80 litara kiše po kvadratnom metru. Oko Bečeja ranu setvu šećerne repe će ponoviti, jer je biljka nikla pre tri nedelje i potom promrzla.
Neki mediji su već odavno posejali šećernu repu, ali to se nije dogodilo, pa će poboljšanjem vremenskih uslova ovaj posao biti udarnički završen.
Najavljena setva slatkog korena, kako se očekuje, ako se obavi dobra priprema, obaviće se na oko 35 hiljada hektara, što je skoro upola manje nego pre jedne decenije.
- Ratari su požurili na početku marta meseca i posejali repu, koja je nikla ali je i promrzla, kaže za Agroservis Slaviša Dabižljević, urednik emisije „Otkos“ Novosadske televizije. Sva sreća, ovo nisu veće površine i za novu setvu ratari su pripremljeni, jer se to događalo i u prošlosti
- Fabrika „Sunoko“ u okviru MK Grupe ima prihvatljiv poslovni iskorak prema ratarima, jer želi da ugovori proizvodnju repe na više od 23 hiljade hektara. Za ovaj posao su se dobro pripremili. „Sunoko“ svojim partnerima tradicionalno obezbeđuje kvalitetno seme, pesticide i azotno đubrivo AN. Nude i avans od 3000 eura po hektaru. „Sunoko“ želi da ima stabilnu proizvodnju i garantovan otkup po ceni od 45 evra po toni za digestiju od 16%. Pokazalo se da ova kompanija radom istraživačko-razvojnog centra ima dobre rezultate i tehnologiju i za uslove ekstremne suše, poruka je Slobodana Košutića, generalnog direktora kompanije „Sunoko“. Njihov fokus u narednom periodu i dalje će biti na proverenoj primeni pune tehnologije da bi obezbedili povećanje produktivnosti i stalnu proizvodnju šećerne repe, jer naša zemlja u ovom sektoru ima veliki potencijal.
- Branislav Gulan, agroanalitičar istraživao je postojeću proizvodnju šećerne repe u svetu i kod nas i tvrdi da rad svega tri prerade u Srbiji neće ugroziti našu snabdevenost sa šećerom. U Evropi za 10 godina prestalo je da radi 50 šećerana, a za četvrt veka na području bivše SSSR-a oko 120. Rusija ostaje najveći proizvođač sa skoro 40 miliona tona šećera godišnje. Među velike proizvođače ubrajaju se Francuska, SAD, Nemačka i Ukrajina kao i Čile. Od nekadašnjih 147 fabrika u Evropi sa radom je nastavilo manje od 100 – tvrdi Gulan za Agroservis Plus.
- Preradu šećerne repe Sunoko obustavlja u Kovačici i prelazi na destilaciju alkohola, a za ove potrebe već je nabavio postrojenja vredna više od 34 miliona evra.
Naša zemlja, posle vlasničkih transformacija, sada ima tri šećerane, a bilo ih je 14. Ostale su Vrbas, Pećinci i Crvenka.
Do sada je uvek bilo dovoljno šećera za domaće potrebe i za izvoz. Očekuje se da tako i ostane, jer će tri šećerane, uz podršku poljoprivrednika, obezbediti dovoljne količine šećera, posebno što je država finansirala setvu sa 35.000 dinara po hektaru. Poljoprivrednici očekuju podsticaj i u ovoj setvi, dok fabrike šećera maksimalno izlaze u susret proizvođačima, finansiraju setvu, daju bonuse, nude stručnu pomoć i unapred izlaze sa cenom novog roda. Prema poslednjem izveštaju s tržišta koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, prošlogodišnja proizvodnja, iako uz poteškoće, donela je prihode proizvođačima šećerne repe. Izvozne cene domaćeg belog šećera tokom prethodnih godinu dana beleže pad. Cena je u oktobru 2023. godine iznosila 756 evra po toni, a 2024 godine u istom mesecu 616 evra. Istovremeno, ističe se, cena belog šećera na domaćem tržištu ostala je stabilna. Prema podacima Uprave carina izvoz belog šećera u prethodnoj tržišnoj godini (2023/24) iznosio je 86,67 hiljada tona, što je za 93 odsto više od izvoza prethodne ekonomske godine (44,99 hiljada tona)
Srbija će za svoje potreba o ove godine imati dovoljno za potrošnju kao i za izvoz.