Novi Sad, 16.juli 2025.
Kukuruz postaje noćna mora ratara i stočara – prvi ne vide solidan rod, a drugi nemaju zamenu za energetsku hranu. Ratari čekaju kakav-takav klip, a stočari bez zrna ne žele da ga siliraju. Pojedini farmeri su odustali od postrne setve kukuruza, posle obavljene žetve uljane repice i pšenice.
Bez razlike što će naša godišnja prerada kukuruza, za različite potrebe, biti manja od 4.000.000 tona, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da će ovog zrna biti dovoljno, iako je tov svinja i junadi, pa i živine, simboličan naspram decenijskog proseka.
Velike razlike u prinosu kukuruza imali smo 1985. godine – 2,6 miliona tona, 1987.godine – 3,7 miliona tona, a 1986. godine – 12.000.000. tona. U prošlom veku, kao „velika država”, bili smo među desetak evropskih zemalja po prinosu „žutog zlata”.
Suša desetkuje ratarsku proizvodnju i pored kukuruza u takvim uslovma vegetira i soja, ali i gajene livade, lucerišta…
Ratari spas vide u državnoj novčanoj pomoći, iako za tu isplatu još nisu ispunjene potrebne forme: nije proglašena elementarna nepogoda! Ko će to, kada i gde učiniti, pokazat će vreme.
Nije tajna da su domaćini u pojedinim regionima odustali od setve kukuruza upravo zbog sušnih godina. Kukuruzu u vegetacionom periodu potrebno je 450 mm padavina, a samo u julu 118,7 mm. Prema nepotpunoj računici, deficit padavina u AP Vojvodini se kreće od 40-230 mm.
Eksperti u SAD su izračunali da je za njihov „kukuruzni pojas” potrebno 570,9 mm vode sa maksimumom u julu i avgustu 114,3 mm. Naši stručnjaci tvrde da su „idealne padavine” 425 mm, sa najvećim potrebama u julu 100 mm i avgustu 95 mm. Kao posebnu korist stručnjaci navode raspored padavina u toku vegetacije. Ni hiljade litara vode ne pomaže kukuruzu kada su i srednji listovi na stabljici požuteli.
Agronomi, koji redovno obilaze polja na severu Vojvodine, kažu da je bilo dana kada je temperatura u ataru bila blizu 50℃, bez daška vetra, a noći izuzetno tople, bez rose.
U ovom času ratari, pa i stočari, ne znaju šta da čine sa kukuruzom koji nema kvalitetno formiran klip, ima mali rast… Farmeri će, izgleda, odustati od siliranja i čekaće još jedan otkos deteline…
Iako je proizvodna godina tek na pola ciklusa, mnogim ratarima se nedaće ponavljaju i urušavaju gazdinstva. Kukuruz posejan na 900.000 hektara je bio veliki ulog i bez očekivane dobiti ratari su gubitnici.