Čedomir Keco
Čujemo ovih dana, imaćemo samo malo manje kukuruza nego lane, kukuruz je oštećen, klipovi su mali…Pravilo je potvrđeno: svi se razumemo u poljoprivredu, politiku, fudbal i ženska pitanja… Prava priča o poljoprivredi, ipak je mnogo dalja od izgleda i prinosa kukuruza u ataru.
Iako je broj stoke u Srbiji smanjen, a time i potrebe za kukuruzom, može se dogoditi da ovo „žuto zlato“ stalnim povećanjem cena bitno utiče na proizvodnju mesa u našoj zemlji. Poznato je da kukuruz sa svojim hranidbenim vrednostima čini, najčešće, polovinu sastava koncentrovane hrane i da se retko uzimaju zamene. Za domaće potrebe stočarske, pa i industrijske prerade žitarica u skrob, sve do nedavno smo trošili godišnje oko 3,7 do 4,4 miliona tona zrna. Ova količina će biti u narednoj godini manja, jer je svinjarstvo u svim kategorijama palo nisko, a i u najmanje 600 sela nema ni jedne krave, a broj gazdinstava koji je tovio junad je manji za oko 8000. Kada je to tako, otkuda onda prognoza da će kukuruz bitno uticati na cene u preradi mesa pa i proizvodnji mleka? Prvo, zbog cene u ponudi i potreba onih koji troše i nije svejedno koliko ga plaćaju. Drugo, prinos kukuruza neće biti ravnomerno raspoređen u našoj zemlji, a ni jednakog kvaliteta. Sever Banata i delom Srema sve manje seju kukuruz. I još nešto: farme kupuju koncentrovanu hranu, a sve ređe same pripremaju obroke. Dabome, u samosnalaženju ima i uspešnih primera i profitabilnih odluka farmera. Pomeranje cena kukuruza na više u periodu berbe, za stočare nije dobar znak, pogotovo za proizvođače mleka i tovnih pilića. Šta god da se dogodi sa ovogodišnjim prinosom kukuruza za naše farmere imaćemo dovoljno, upitna je cena. Uvoz koji se pominje kao potreba je deo trgovačkog scenarija, jer pojedine berze imaju veće cene od naših. To što gledamo na svetsku pijacu je korisno, ali bez analize naših stvarnih potreba nije razlog za pominjanje uvoza.
Lanjski kukuruz se trguje po 26,68 din/kg (sa PDV-om), a ovogodišnji po 25,85 din/kg. Na referentnoj berzi u Milanu kukuruz se kreće od 31 din/kg do 38 din/kg. Stočna pšenica je 27,5 din/kg.
Prvi rezultati berbe kukurza su loši. Prinos se kreće od 500 kg do 2500 kg po jutru.
Uz ovo razočarenje ratari dodaju i mali prinos soje od 300 do 1200 kg po jutru. Ne daj bože da ove navedene cifre budu i opšti proseci.
Najveća zabrinutost je među proizvođačima mleka, jer su pojedine mlekare umanjile otkupnu cenu za 1 do 1,5 din po litri. Što je i za potpuno nepismene jasno, da ovom izmenom reaguju na umanjenje ulaznih cena u trgovinu. Prerađivači su toliko osokoljeni da umanjuju cenu u otkupu zbog viška, a pojedini tvrde da čak dnevno imaju 100.000 litara i da ne znaju šta da rade s njim. Neki farmeri su nezadovoljni, jer se pronela vest da je u zemlju, na pritisak, uveženo stotine tona proizvoda od mleka za potrebe trgovačkih lanaca. Ako se zaista to dogodilo, i pored najave ministra Dragana Glamočića da neće biti popuštanja, onda je jasno da uz sušu naši farmeri imaju i slabu zaštitu tržišta. Kukuruz u stočarskoj proizvodnji je dobar povod da se ceo poslovni lanac dobro analizira i ko kome i zbog čega pomaže na uvozu. Ko može da objasni da naša zemlja od poltronstva prema trgovinskom gigantu iz Austrije ima bilo koju političku, statusnu i ekonomsku korist.
Ako se to zaista događa, onda je ceo sektor ugrožen. Zašto sami sebi podmećemo klipove u točkove i kočimo kola, koja su baš tako krenula uzbrdo. Da, baš tako, jer zbog brige države ne tone cela poljoprivreda. Nikada više novca za poljoprivredu: isplaćuju se premije, podsticaji, dug se smanjuje, novi pozivi za ulaganja u razvoj traju… i onda vest o uvozu. Ne mogu da verujem da je tačna. Više od 15000 domaćinstava predaje mleko u legitimne tokove i zbog toga i reaguju emotivno. Stočar iz Banata kaže da čim otplati kredit uzet za robot za mužu, napustiće ovaj posao, jer su mu deca otvoreno rekla u tome ne vide sigurnost i zaradu.
Da li stvarno neko želi da mali proizvođači propadnu?
Manje krava u selima ne može zameniti činjenica da se od nedavno u skoro 500 naselja uz simentalsko goveče gaje najkvalitetnije tovne rase na svetu. To čine, uglavnom mladi farmeri i veličina tih farmi u proseku je oko 20 grla, što je za pohvalu, jer smo do nedavno imali svega 4-6 grla junadi u tovu.