Cene žitarica u fokusu globalne trgovine
Na dan 20. oktobra 2025. godine, svetsko tržište žitarica pokazuje znakove blage stabilizacije, ali bez snažnog rasta. Iako su cene pšenice, kukuruza i soje na Čikaškoj berzi (CBOT) zabeležile skromne dobitke, globalna dinamika i dalje zavisi od nekoliko ključnih faktora:
- promene u trgovinskim odnosima između SAD i Kine,
- izuzetno snažnog izvoza iz Brazila,
- i vremenskih rizika širom Južne Amerike i Evrope.
Posebno je odjeknula vest da je Kina u septembru potpuno obustavila uvoz američke soje, što se nije desilo od 2018. godine. Istovremeno, Brazil je isporučio rekordne količine soje kineskim prerađivačima, dok su Evropa, Australija i Crno more zabeležili solidne prinose, što zajedno stvara tržište sa velikim zalihama, ali ograničenom tražnjom.
Pregled cena na svetskim berzama za dan:20.10.2025.
2. Tržište pšenice: Blaga čvrstina, ali ograničen rast
2.1. Cena pšenice 20. oktobra 2025.
Pšenica je nedelju otvorila sa umerenim rastom, ali bez značajnijeg zamaha.
- CBOT (Chicago Board of Trade): decembarski fjučers zatvoren na 5.03¾ USD/bu (≈ 184 €/t)
- Kansas City (HRW): u blagom porastu od 2–3 centa
- Minneapolis (Spring Wheat): neznatan pad
U prevodu na evropsko tržište, cena meke pšenice trenutno se kreće između 220 i 235 €/t, u zavisnosti od kvaliteta i lokacije.
2.2. Globalna slika: Bilans vlage i prinosa
Sjedinjene Države beleže sušnije uslove u južnim ravnicama, što pogoduje setvi ali smanjuje vlagu u zemljištu pre zime. U Francuskoj je, prema FranceAgriMer-u, 27% površina već posejano – znatno više nego prošle godine. Argentina procenjuje proizvodnju pšenice na 22 miliona tona, sa čak 90% useva u dobrom do odličnom stanju.
S druge strane, Ukrajina je izvezla 5.6 miliona tona pšenice od jula, što je 21% manje nego prethodne godine. Tržište Crnog mora i dalje ima ključan uticaj na konkurentnost evropske pšenice, posebno u severnoj Africi.
2.3. Regionalna kretanja
- Alžir je potvrdio kupovinu 400.000 tona pšenice, čime je održao stabilnu međunarodnu potražnju.
- Kazahstan beleži rekordnih 25.9 miliona tona žetve, povećavajući izvoz prema Iranu i Avganistanu.
- Pakistan postavlja otkupnu cenu od 3.500 rupija/tonu radi popunjavanja državnih rezervi od 6.2 miliona tona.
3. Kukuruz: Stabilnost uz blagi rast
3.1. Cena kukuruza 20. oktobra 2025.
Na CBOT-u, decembarski fjučers kukuruza zatvoren je na 4.22½ USD/bu (≈ 166 €/t), što je gotovo nepromenjeno u odnosu na prethodnu nedelju.
Prosečna gotovinska cena u SAD iznosi 3.81½ USD/bu, dok su cene na evropskim terminalima (npr. FOB Konstanca) porasle za 5 USD/t i sada se kreću oko 223 USD/t (≈ 210 €/t).
3.2. Faktori koji utiču na cenu
- Žetva u SAD teče solidno u zapadnom delu zemlje, ali kiše u istočnom pojasu usporavaju napredak.
- Brazil je završio 51% setve prve kukuruzne žetve, što je iznad prošlogodišnjeg proseka (48%).
- Na domaćem tržištu Brazila, cene kukuruza porasle su za 2–3,8% zahvaljujući jačem dolaru i aktivnom izvozu.
U Evropi, Rumunija beleži povećanje izvozne cene, dok Bugarska sve više zavisi od uvoza. Sve to pokazuje da Evropska unija postaje oslonjena na spoljne izvore kukuruza, što povećava pritisak na domaće proizvođače.
3.3. Trgovinska neizvesnost
Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je uvođenjem viših tarifa Kolumbiji, jednom od najvećih kupaca američkog kukuruza. Takav potez mogao bi da utiče na izvoznu potražnju i da dodatno destabilizuje tržište Latinske Amerike.
4. Soja: Glavni pokretač tržišta
4.1. Cena soje 20. oktobra 2025.
Soja je bila najaktivnija kultura na tržištu, beležeći najjači rast u odnosu na žitarice.
- CBOT (novembarski fjučers): 10.19½ USD/bu (≈ 374 €/t)
- Gotovinska cena u SAD: 9.45½ USD/bu
- Sojina sačma: rast od 2.40–4.10 USD po toni
- Sojino ulje: poraslo za 116 poena tokom sedmice
4.2. Kina stopira uvoz američke soje
Najveća vest na tržištu: Kina u septembru nije uvezla nijednu pošiljku američke soje, što je prvi put u sedam godina. Umesto toga, 85,2% kineskog uvoza potiče iz Brazila, a 9% iz Argentine.
Brazil je u istom periodu izvezao 10.96 miliona tona soje u Kinu, čime je potvrdio svoju dominaciju kao svetski lider u izvozu uljarica.
4.3. Brazilski uzlet
Do sredine oktobra, 23,27% planirane površine soje već je posejano, što je više nego duplo u odnosu na prošlu godinu (9,33%).
Povoljni vremenski uslovi i jaka valuta (USD/BRL) dodatno podržavaju brazilske proizvođače, dok američki farmeri gube tržišni udeo zbog trgovinskih nesuglasica.
4.4. Perspektiva za naredne mesece
Analitičari upozoravaju da bi februar–april 2026. mogao doneti prazninu u kineskoj nabavci ako se ne postigne trgovinski dogovor sa SAD, jer se južnoameričke zalihe tada privremeno iscrpljuju.
5. Globalni tržišni pokretači
5.1. SAD–Kina: Diplomatija i trgovinski pritisci
U fokusu su trgovinski razgovori između Vašingtona i Pekinga.
Ministar finansija SAD Skot Besent najavio je sastanak sa kineskim vicepremijerom He Lifengom u Maleziji, kako bi se sprečilo novo uvođenje tarifa pre isteka primirja 10. novembra.
Predsednik Donald Tramp planira i sastanak sa Si Đinpingom u Južnoj Koreji. Iako ton razgovora deluje pomirljivije, tržište i dalje čeka konkretne rezultate koji bi mogli ponovo otvoriti kinesko tržište za američke sojine proizvođače.
5.2. Brazil i Argentina: Klimatski i izvozni faktori
Brazil nastavlja da predvodi svetsku ponudu zahvaljujući bržoj setvi i povoljnim vremenskim uslovima. Međutim, meteorolozi upozoravaju na hladniji period i suženje padavina u kasnom oktobru, što bi moglo izazvati lokalne rizike za razvoj useva.
Argentina beleži povoljne padavine i umerene temperature, ali hladni talasi u Pampasu mogli bi umanjiti prinose pšenice.
6. Australija: Treći najveći prinos pšenice u istoriji
6.1. Snažna žetva i rekordni prinosi
Australija beleži izuzetno dobre prinose u 2025. godini, a najnovije procene podižu ukupnu proizvodnju pšenice na 35,7 miliona tona, što je treći najveći rezultat u istoriji.
Takođe, ječam dostiže rekordnih 15 miliona tona, dok se uljana repica (kanola) procenjuje na oko 6,5 miliona tona.
Posebno dobre rezultate beleži Zapadna Australija, gde povoljni uslovi i obilne padavine u vreme nalivanja zrna doprinose visokom kvalitetu. Iako su južni regioni (Viktorija i Južna Australija) delimično pogođeni sušom, ukupan učinak zemlje ostaje snažan.
6.2. Uticaj na globalne cene
Ova australijska „žetvena zaliha“ dodatno pojačava globalni pritisak na cene, posebno na CBOT i Euronext berzama, gde se pšenica trguje uz minimalne premije.
Velika ponuda iz Australije, zajedno sa obilnim zalihama iz Crnog mora i Južne Amerike, znači da će rast cena pšenice biti ograničen sve do proleća 2026.
7. Evropa i Crno more: Rizici od hladne zime
7.1. Slab polarni vrtlog i rizik od „zimskog ubistva“
Meteorolozi upozoravaju da slabljenje polarnog vrtloga može izazvati niz prodora hladnog vazduha širom Evrope tokom decembra i januara.
Najugroženije oblasti su Rusija (centralni, Volški i Uralski regioni), gde je snežni pokrivač tanak, što povećava rizik od smrzavanja useva (winterkill).
Slično, Poljska i baltičke zemlje suočavaju se sa većom verovatnoćom naglih mrazeva, dok se u Zapadnoj Evropi (Francuska, Nemačka) očekuje bolja situacija zahvaljujući stabilnijem režimu padavina.
7.2. EU zalihe i bilans
Evropska unija ulazi u zimu sa relativno solidnim zalihama pšenice i kukuruza, ali i dalje zavisi od uvoza proteinskih kultura (soje i uljane repice).
Rumunija i Bugarska i dalje su glavni izvozni kanali prema severnoj Africi, dok su Francuska i Nemačka usmerene ka unutrašnjem tržištu i prerađivačkoj industriji.
7.3. Cene u Evropi (20. oktobar 2025.)
- Pšenica (Euronext, decembar ’25): 232 €/t
- Kukuruz (FOB Konstanca): 223 USD/t ≈ 210 €/t
- Soja (CIF Rotterdam): 435 €/t
Cene su stabilne, ali pod pritiskom globalne ponude iz Južne Amerike i Australije.
8. Azija i Kina: Tržišni paradoks između viškova i slabije tražnje
8.1. Kina i domaći bilansi
Prema Nacionalnom birou za statistiku, Kina je ostvarila još jednu rekordnu žetvu žitarica, uprkos poplavama i toplotnim talasima tokom leta.
Ovo znači da su unutrašnje zalihe stabilne, pa uvozna potražnja — naročito za američku soju — trenutno opada.
Istovremeno, proizvodnja svinjskog mesa porasla je za 7% na godišnjem nivou u trećem kvartalu, jer su farmeri ubrzali klanje stoke da bi smanjili prenatrpanost farmi. To dovodi do privremenog pada potrošnje stočne hrane, a time i manje tražnje za sojom i kukuruzom u stočnoj industriji.
8.2. Politička dimenzija: Pekinška strategija diverzifikacije
Kina poslednjih godina aktivno diversifikuje dobavljače hrane i stočne hrane.
- Brazil i Argentina postali su ključni izvori soje,
- Kazahstan i Rusija popunjavaju uvoz pšenice,
- dok Pakistan i Indonezija služe kao tranzitna tržišta za prepakivanje i preradu.
Ovaj model omogućava Pekingu veću otpornost na američke trgovinske pritiske, ali i nestabilnost u globalnim tokovima, jer preusmerava milione tona robe u novim pravcima.
9. Regionalni i korporativni signali
9.1. Korporativna konsolidacija u Argentini
Dve velike kompanije, Louis Dreyfus i Molinos Agro, ponudile su 1,3 milijarde dolara za preuzimanje posrnulog argentinskog izvoznika Vicentin, čime bi dodatno učvrstile svoje prisustvo u južnoameričkom sojinom lancu vrednosti.
Ovaj potez pokazuje nastavak trenda koncentracije globalne trgovine žitaricama i uljaricama u rukama nekoliko velikih međunarodnih kompanija.
9.2. Kanadsko-kineski trgovinski spor
Kanada i Kina su obnovile razgovore o sporu oko izvoza kanole i električnih vozila, ali bez konkretnog dogovora. Iako nema direktnog uticaja na cene žitarica, ovakvi sukobi dodatno doprinose neizvesnosti na globalnom tržištu i „hladnom trgovinskom frontu“ koji se širi van poljoprivrede.
10. Vremenski i klimatski rizici: Šta očekivati do proleća 2026.
10.1. Južna Amerika
Prognoze za period decembar–februar 2026. ukazuju na:
- toplije i suvlje uslove u južnom Brazilu, Paragvaju i severnoj Argentini,
- dok se u Pampasu (južna Argentina) očekuju učestalije oluje koje mogu otežati žetvu pšenice i setvu kukuruza druge sezone.
Takva kombinacija mogla bi da ugrozi deo prinosa i stvori kratkoročne skokove cena ako vremenski uslovi ostanu nepovoljni tokom januara.
10.2. Evropa i Rusija
U Evropi i Rusiji hladni talasi mogli bi da pogode ozime useve, ali ukoliko se zima završi uz dovoljno snega, prolećna vegetacija mogla bi biti snažna.
Proleće 2026. bi, prema trenutnim modelima, moglo biti vlažnije i toplije, što ide u prilog ranim zasadima kukuruza i uljane repice.
11. Zaključak: Tržište između viškova i nesigurnosti
Dana 20. oktobra 2025., globalno tržište žitarica nalazi se na prekretnici.
Sa jedne strane, obilne zalihe iz Brazila, Australije i Crnog mora stvaraju cenovni pritisak i drže fjučerse na nižim nivoima.
Sa druge strane, trgovinski sukobi i vremenske promene mogu vrlo brzo da preokrenu tržište.
Kina, kao najveći svetski kupac soje, trenutno pauzira američke isporuke, dok Brazil preuzima globalni primat u izvozu.
Evropa i Rusija balansiraju između vremenskih rizika i stabilne proizvodnje, dok se SAD nadaju povratku kineskog tržišta kroz diplomatiju u novembru.
Za sada, sve ukazuje da će cene pšenice i kukuruza ostati blizu trenutnih nivoa, dok bi soja mogla pokazati veću volatilnost u narednim nedeljama.