Kako se klima menja, tako se menja i lice srpskih voćnjaka. Na obroncima Tare i u srcu Šumadije niču zasadi kivija, limuna, mandarina i banana – biljaka koje su nekada pripadale samo tropskim krajevima. Egzotično voće sada sve češće uspeva i na našim prostorima.
Voćnjaci Srbije menjaju boje i mirise
U selima širom Srbije, pored hektara jabuka, šljiva, kajsija i malina – koje su decenijama bile simbol domaće poljoprivrede – sve češće se mogu videti i kivi, limun, mandarine, pa čak i banane.
Klimatske promene, sve blaže zime i više prosečne temperature poslednjih godina otvorile su vrata za uzgoj egzotičnih kultura koje su donedavno bile nezamislive na našem podneblju.
Kivi sa Tare – organski i zahvalan
Jedan od primera ovog novog trenda jeste domaćinstvo Milana Nikolića iz Bajine Bašte, smešteno u podnožju Tare.
U njegovom dvorištu, među tipično planinskim biljkama, već godinama uspeva kivi, i to u izobilju.
„Moja porodica i ja zaljubljenici smo u prirodu, biljke i voće. Gajimo više tropskih vrsta – kivi, limun, pomorandžu, mandarinu, kumkvat, limekvat, pa čak i budine prste i limetu“, priča Nikolić.
„Kivi je izuzetno zahvalna biljka. Ne prska se, ne đubri, nema bolesti i potpuno je organska. Imamo četiri ženske i jednu mušku sadnicu i svake godine uberemo oko stotinu kilograma plodova. Dovoljno za nas, prijatelje i komšije.“
Nikolić otkriva da kivi lako podnosi naše klimatske uslove jednom kada se primi.
„Mlade biljke tokom prve zime treba zaštititi, ali kasnije bez problema prezimljavaju. Prve sadnice sam nabavio iz Crne Gore, a kasnije kupovao u Beogradu. Za neke sam prelazio desetine kilometara, jer prodavci nisu hteli da ih šalju pošto su biljke mirovale.“
Strast jača od fasade
U porodici Nikolića ljubav prema biljkama postala je stil života.
„Živeli smo u kući bez fasade, ali smo prvo napravili prostoriju za biljke – koja je koštala tri puta više od fasade. Toliko nam znači ovo što radimo,“ kaže Milan kroz osmeh.
Njegove tropske biljke zahtevaju posebnu brigu. Limun i pomorandža već su se potpuno odomaćili, mandarine su najlakše za održavanje, ali kivi ostaje apsolutni šampion – otporan, zahvalan i rodniji nego što je iko očekivao.
Citrusi u srcu Srbije
Nikolići već deset godina uspešno gaje citruse. Tokom leta voćke krase dvorište, a zimi se unose u posebnu prostoriju za biljke.
„Ne živimo na jugu, već u centru Bajine Bašte, ali dokazujemo da i ovde može da raste južno voće. Pripremamo se za klimatske promene i pokazujemo da se i Tara može pretvoriti u mediteranski vrt“, kaže Milan.
Banane u Šumadiji – od eksperimenta do roda
Fenomen se ne završava na Tari.
U Šumadiji, kod Topole, porodica Tomić uspela je da uzgaji – banane.
„Sadnicu smo nabavili preko interneta i posadili eksperimentalno. Posle tri godine biljka je donela prve plodove,“ kažu Tomići.
„Da bi banana rodila, potrebno joj je minimum 40 litara vode dnevno, mnogo sunca i toplote. Sve to smo joj obezbedili i – uspeli smo.“
Sličan slučaj zabeležen je i u selu Konjevići kod Čačka, gde su banane takođe dale prve plodove, na iznenađenje meštana i stručnjaka.
Klima menja karte: Srbija sve bliža Mediteranu
Stručnjaci potvrđuju ono što voćari osećaju već godinama – klimatske promene su realnost.
„Zime više nisu duge i oštre, a letnje temperature sve češće prelaze 40 stepeni. Srbija se klimatski postepeno približava mediteranskom pojasu,“ objašnjava dr Duško Brković, doktor bioloških nauka.
On napominje da to donosi i prednosti i rizike:
„Moguće je uzgajati tropske vrste u manjim, baštenskim uslovima, ali masovniji komercijalni uzgoj još nije moguć. Za to bi bile potrebne drastične promene koje bi imale ozbiljne posledice po ekosistem.“
Brković podseća da se voćarska karta Srbije već menja – smokva i limun više nisu retkost, a kivi i mandarina sve češće se viđaju i u centralnim delovima zemlje.
„Pre 20 godina smokva je bila raritet. Danas raste u mnogim dvorištima. Isto će se dogoditi i sa citrusima i tropskim vrstama. Ali, iako mogu da uspevaju, one ovde nikada neće imati isti ukus i prinos kao u prirodnom staništu. Klima je pogodna – ali nije savršena,“ dodaje on.
Voćarska budućnost između tradicije i eksperimenata
Uprkos entuzijazmu i uspehu pojedinaca, stručnjaci naglašavaju da egzotično voće u Srbiji i dalje ostaje hobi, a ne tržišna proizvodnja.
Za masovniji uzgoj tropskih kultura bilo bi potrebno mnogo više sunčanih dana i konstantno visoke temperature tokom cele godine – što bi istovremeno značilo i kraj mnogim tradicionalnim vrstama, poput maline, jabuke i šljive.
„Malina je pravi primer,“ ističe Brković.
„Ona je svetski brend baš zato što joj naš planinski i umereni klimatski pojas najviše odgovara. Kada bi se klima toliko promenila da uspevaju banane, nestala bi malina – a to bi bio gubitak mnogo veći od svakog dobitka.“
Zaključak: Srpski voćnjaci između snega i sunca
Kivi na Tari, limun u Bajinoj Bašti, banane kod Topole – slike koje su do pre nekoliko godina delovale kao naučna fantastika, danas postaju stvarnost.
Srbija se polako, ali sigurno, prilagođava klimatskim promenama, a voćari traže nove načine da prirodu iskoriste, a ne da joj se suprotstave.
I dok naučnici upozoravaju da tropsko voće kod nas još dugo neće biti komercijalno isplativo, činjenica da kivi, limun i mandarine već rađaju na našim prostorima pokazuje jedno:
srpski voćari, baš kao i njihova zemlja, znaju kako da se prilagode – i opstanu.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: RINA