Optimizam u trgovini od Pekinga do Vašingtona i rekordna proizvodnja bioetanola u SAD sudaraju se sa vremenskim kontrastima i nižim cenama hrane — tržišta žitarica ostaju turbulentna, ali dobro snabdevena
Trgovinska politika i kretanja potražnje
Dominantna tema ove sedmice bila je ponovno zbližavanje Sjedinjenih Američkih Država i Kine — razvoj događaja koji prevazilazi značaj tržišta pšenice ili soje. Nakon gotovo godinu dana slabe poljoprivredne razmene, odluka Pekinga da od 10. novembra suspenduje dodatne carine na deo američkih poljoprivrednih proizvoda označila je važan signal popuštanja tenzija. Saopštenje je usledilo neposredno nakon sastanka Si Đinpinga i Donalda Trampa u Seulu, nagoveštavajući spremnost obe strane da normalizuju poljoprivredne odnose i smanje trenja u robnim tokovima.
Vest je odmah odjeknula na svetskim tržištima žitarica. Kina je kupila oko 120.000 tona američke pšenice (kombinacija meke bele i prolećne), što je prva kupovina od oktobra 2024. godine. Iako količina nije velika, ugovor je protumačen kao gest obnove poverenja između dve najveće svetske poljoprivredne ekonomije. Paralelno, zabeleženo je i ukrcavanje broda sa sirkom za kinesku isporuku — takođe prvi put posle više od godinu dana, što potvrđuje da se trgovinski kanali polako ponovo otvaraju.
Tokom Foruma o poljoprivrednoj trgovinskoj saradnji SAD–Kina u Šangaju, kineska državna kompanija COFCO Group organizovala je ceremoniju potpisivanja ugovora o kupovini soje iz SAD. Bela kuća je kasnije saopštila da Kina planira da do kraja godine uveze najmanje 12 miliona tona američke soje, a zatim najmanje 25 miliona tona godišnje u naredne tri godine. Iako Peking još nije zvanično potvrdio te brojke, objava je učvrstila očekivanja o jačanju bilateralne trgovine tokom 2026. godine.
Kinesko interesovanje nije ograničeno samo na SAD. U Šangaju je Xiamen C&D, veliki lanac snabdevanja, potpisao ugovore vredne 5,2 milijarde USD sa multinacionalnim kompanijama Cargill, Louis Dreyfus, Syngenta, CHS, Olam, BTG Pactual i Cutrale. Ovi ugovori obuhvataju soju, kukuruz, pamuk i druge sirovine, potvrđujući kinesku strategiju diverzifikacije izvora snabdevanja i smanjenja rizika u uslovima klimatskih i geopolitičkih oscilacija.
Brazil, u međuvremenu, ostaje vodeći svetski izvoznik. Nacionalno udruženje izvoznika ANEC procenjuje da će u novembru biti izvezeno 3,77 miliona tona soje, 2,23 miliona tona sojinog brašna i 5,57 miliona tona kukuruza — svi rezultati iznad prošlogodišnjeg nivoa. Kombinacija povoljnih kiša krajem oktobra i efikasne logistike omogućila je Brazilu da zadrži cenovnu prednost u odnosu na američku luku Gulf, čak i nakon ukidanja kineskih carina.
Na drugoj strani, Rusija je najavila strože kontrole kvaliteta izvoza i veću sledljivost pošiljki žitarica u okviru reforme postžetvene kontrole, prelazeći sa kvantitativnog na kvalitativni pristup izvozu. Istovremeno je smanjila plutajuću carinu na pšenicu na 76 rubalja po toni (za period 7–11. novembar) — najnižu u poslednjih nekoliko meseci, s ciljem da podstakne nove ugovore usred pada globalnih cena.
Kazahstan, još jedan važan snabdevač iz crnomorskog regiona, najavio je da će izvoz žitarica ove sezone dostići oko 13 miliona tona, što je na nivou prošle godine. Zemlja planira da poveća udeo pšenice sa ≥12% proteina, čime želi da zauzme veći deo tržišta Bliskog istoka i severne Afrike.
U Evropi, trgovinska dinamika ostaje stabilna, iako su makroekonomski pokazatelji pomešani. EU je od početka sezone izvezla oko 8 miliona tona meke pšenice (−4% međugodišnje), pri čemu su Maroko, Egipat i Saudijska Arabija ostali glavni kupci. Uvoz kukuruza je, međutim, pao za 26% zbog dobre domaće proizvodnje i slabije stočne potražnje. Evropska komisija i dalje predviđa rekordne zalihe žitarica na farmama pred ulazak u 2026. godinu.
Trend diverzifikacije trgovine primećen je i drugde: Australija je završila pripreme za obnovu izvoza uljane repice u Kinu po prvi put od 2020. godine, dok su Kanada i Pakistan zaključili novi sporazum o snabdevanju, a Indija nastavila sa ograničenjem izvoza pšenice i ne-basmati pirinča kako bi suzbila inflaciju hrane.
Sve ove promene ukazuju na globalno restrukturiranje tržišta žitarica — ravnotežu između diplomatije i pragmatizma. Kina se ponovo uključuje, Rusija preusmerava strategiju, Brazil dominira izvozom, a Australija se vraća na tržište uljarica. Tržišta time dobijaju veću sigurnost snabdevanja, ali i sve žešću cenovnu konkurenciju među izvoznicima.
Kretanje cena i tržišno raspoloženje
Na čikaškoj berzi pšenica i soja bile su najvolatilnije do sredine nedelje, da bi potom usledila korekcija. Cene pšenice su u početku porasle nakon potvrde o kineskoj kupovini, ali su zatim pale „prodajom vesti“.
Decembarski CBOT ugovor za 2025. završio je nedelju na 5,35½ USD/bušel, nakon vrhunca od 5,54¾ USD/bušel sredinom nedelje.
Kukuruz je bio podjednako nestabilan — ugovor za decembar 2025. završio je na 4,28¾ USD/bušel, pod pritiskom zbog kašnjenja USDA izveštaja o izvozu usled blokade rada vlade, ali podržan rekordnom proizvodnjom etanola od 1,123 miliona barela dnevno — najvećom ikada.
Soja je doživela oštru korekciju; novembarski ugovor za 2025. zatvorio je na 10,91¾ USD/bušel, što je gotovo 30 centi niže od ranijih maksimuma. Iako je COFCO potpisao ugovore u Šangaju, izostanak konkretnih količina i trajna carina od 13% na američku soju ograničili su nastavak rasta. Sojino brašno oslabilo je za 10–12,5 USD po toni, dok je sojino ulje ostalo stabilnije zahvaljujući snažnim azijskim tržištima biljnih ulja.
Globalna proizvodnja i zalihe
Prema poslednjem izveštaju FAO, globalna proizvodnja žitarica u sezoni 2025/26 iznosi 2,99 milijardi tona, uz završne zalihe od 916,3 miliona tona, čime se odnos zaliha i potrošnje podiže na 31,1% — najviše u osam godina.
Kukuruz predvodi rast, dok su zalihe pirinča povećane na rekordnih 215,4 miliona tona.
Ove količine potvrđuju otpornost tržišta na kratkoročne poremećaje izazvane vremenom ili geopolitičkim tenzijama.
Regionalni pregled i vremenske prilike
Sjedinjene Države:
Toplo vreme u narednih 15 dana pogoduje završetku žetve, ali zadržava sušu u zonama ozime pšenice. Nivoi reke Misisipi ponovo opadaju krajem novembra, što može izazvati probleme sa riječnim transportom i osnovnim cenama (basis).
Južna Amerika:
U Brazilu ojačane kiše u centralnim i severnim regionima (posebno Mato Groso i Goiás) poboljšale su klijanje soje nakon suše.
Argentina je započela setvu soje pod „optimalnim“ uslovima vlage, zasejano je 4,4% od planiranih 17,6 miliona ha, a očekivani prinos je oko 48,5 miliona tona. Projekat proširenja luke Paraná (vredan 277 miliona USD) napreduje i povećaće izvozni kapacitet.
Rusija i Crnomorski region:
Rusija je snizila carinu na 76 rubalja/t (sa 167,7), u okviru „tampon“ mehanizma za stabilizaciju cena.
Kazahstan održava izvoz na 13 miliona tona, a Ukrajina beleži porast udela pšenice sa ≥11,5% proteina na 44,3% (sa 35,4% prošle godine), čime menja regionalne standarde kvaliteta.
Evropa:
Blaga temperatura i napredak u setvi — 90% kukuruza požnjeveno, 79% pšenice i 87% ječma posejano, od čega je 98% useva u dobrom ili vrlo dobrom stanju.
Nedostatak padavina u centralnoj Evropi izaziva brigu za vlagu u zemljištu početkom 2026.
Australija:
Kasna sezona protiče uz mešovite padavine i niže temperature. Prvi izvoz uljane repice za Kinu od 2020. označava diplomatski proboj i novi zamah za australijski sektor uljarica.
Azija i tropski region:
Kina je u oktobru uvezla 9,48 miliona tona soje (+17,2% godišnje), održavajući rekordni tempo. Tajfun Kalmaegi i tropska oluja Fung-Wong doneli su jake kiše Vijetnamu i Filipinima, utičući na logistiku u regionu.
Makro faktori i investicioni sentiment
Fondovi su krajem sedmice pokazali oprezan pristup i bili neto prodavci glavnih ugovora za žitarice.
Istovremeno, proizvodnja etanola u SAD je na rekordnom nivou, a cene nafte su niže, što ublažava pritisak na cene biogoriva.
Indeks raspoloženja američkih poljoprivrednika (Purdue/CME Ag Barometer) porastao je na 129, odražavajući umereni optimizam uprkos političkoj neizvesnosti.
Izgledi: između optimizma i viška ponude
Ulaskom u sredinu novembra, tržište balansira između nove potražnje i rekordnih zaliha.
Kineski povratak na američko tržište oživljava nadu u stabilnije trgovinske odnose, ali konkurentska prednost i dalje pripada Brazilu i crnomorskom regionu.
Klimatski uslovi, naročito u brazilskom pojasu soje i američkom Srednjem zapadu, ostaju ključni faktor.
Trgovinske i energetske politike nastaviće da podržavaju cene, ali će ih ograničavati obilna ponuda i snažni globalni fundamenti za 2025/26.