VIŠE ORAČA OD STOČARA
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preko Uprave za poljoprivredno zemljište, prihvatilo je inicijativu Udruženja „Agroprofit” iz Novog Sada da novim modelom korišćenja pašnjake zaštiti od uzurpacije i preoravanja! Tokom minule dve decenije pašnjaci su postali „svačiji i ničiji” i samo na jednoj petini postoji nadzor putem zakupa, ali ne i korišćenje prema zakonu. Uprava za poljoprivredno zemljište odavno nije kadrovski i inspekcijski osposobljena za potpunu kontrolu nad ovim zemljištem, za koje postoji jedinstveno opredelenje da pripadaju stočarima.
Način izdavanja pašnjaka u zakup ili na korišćenje je neodrživ, a to izgleda ovako: lokalna uprava sklapa predlog korišćenja državnog zemljišta za uobičejeni zakup i za zakup po pravu prečeg. Zatim, Program se šalje na potpis u Ministarstvo poljoprivrede, gde se po pravilu ne proveravaju navedene površine po vrstama zemljišta, niti stanje na terenu. Ministarstvo odobrava Program, nakon toga se raspisuje zvaničan konkurs ili poziv za zakup. Zatim se potpisuju ugovori, i nema provere šta zakupac radi sa pašnjacima. Praktično, ovde je posao samo administrativno i pravno odrađen.
Farmeri najveći oslonac vide u jačanju Uprave za poljoprivredno zemljište, povezivanje sektora pašnjaka sa službom za zaštitu životne sredine, osnovanom u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na severu Banata to se pokazalo korisnim. Rad te službe za očuvanje zaštićenih područja sa „pokrivanjem” pašnjaka otvara novu sigurnost u primeni zakona o zemljištu.
Uprava za poljoprivredno zemljište odavno nije u kadrovskoj i inspekcijskoj mogućnosti da zaštiti ove, za brojne stočare, korisne površine. Pomenuto udruženje od 2016.godine, uz podršku nadležnog ministarstva, sada je sa jasnom analizom stanja i podacima u ovom sektoru suočilo državne organe. Jasno je ukazano da je ovo poljoprivredno zemljište nezaštićeno pravno i fizički, a nije poznata ni tačna površina. Od popisa poljoprivrede 2014.godine do 2023.godine površine pod pašnjavima su smanjene za 94.000 hektara, pa Republički zavod za statistiku beleži da u Srbiji imamo 238.000 hektara pašnjaka i 318.000 livada.
Međutim, Uprava za poljoprivredno zemljište evidentirala je 185.000 hektara pašnjaka, od kojh je u zakupu kod 2.304 gazdinstava 38.510 hektara.
Deo pašnjaka 51.000 hektara je dato na raspolaganje mesnim zajednicama, a 13.000 hektara se koristi besplatno, bez spiska ko je to! Još 60.000 hektara ima za izdavanje. Od zakupa pašnjaka država je ostvarila prihod od dva miliona evra, a od zakupa oranica oko 47 miliona evra.
Cela situacija oko korišćenja pašnjaka se zaoštrila kada su stočari utvrdili da se bez milosti pašnjaci preoravaju za setvu, uglavnom pšenice, raži i suncokreta i kada nadležna inspekcija kaže da nisu u situaciji da evidentiraju i procesuiraju uzurpatore!?
Takva obrazloženja i nečinjenja, kao i sve nepravilnosti, vezuju se za Upravu za poljoprivredno zemljište, jer u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jasno piše da ova uprava „upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini”. Takav tim za kontrolu primene zakona za sada Uprava nema.
Za pun kapacitet sprovođenja ove obaveze Uprava nije kadrovski popunjena, niti imaju sektor za brigu o pašnjacima, iako je samo za ovu kategoriju zemljišta sklopila 4.800 ugovora sa 2.304 korisnika.
Ukupan zakup pašnjaka u Srbiji je 38.510 hektara i tu mogućnost je koristilo 2.304 gazdinstva. Zakup 16.770 hektara u centralnoj Srbiji pokazuje da je prosečna površina za 688 zakupaca 24,37hektara, dok je taj prosek u AP Vojvodini 13,45 hektara, što ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu.
Prosek pašnjaka po opštinama u AP Vojvodini je 2.519,31, a prosek neplodnog zemljišta po opštini: 3.509,71 hektara. Ako biološki uslovi pašnjaka optimalni, to znači da u Vojvodini postoji mogućnost za gajenje 1.259 grla u svakoj opštini, što bi moglo biti oko 56.000 grla. Međutim, ima opština koje imaju manje od 30 krava u svojim selima, a u Srbiji u više od 600 mesta nema nijedne krave. Od 2009.godine vid govedarstva sistem”krava-tele” prisutan je u više od 550 naselja.
Kada se broj goveda na ispaši poveže sa veličinom pašnjaka, onda se primećuje da ne postoji simetrija. Najviše ugovora za korišćenje, potpisano je u Srednjem Banatu 691, a broj zakupaca je 332.
Prema broju nosilaca ugovora, primetili su stočari, više od polovine su gazdinstva koja nemaju stoku, pa pašnjake koriste za ratarsku proizvodnju ili za korišćenja sena. Zbog toga je i osnovni zahtev stočara posle tromesečne rasprave o statusu pašnjaka, da ovo poljoprivredno zemljište mogu da koriste, upravo, samo stočari!
Dat je jasan predlog za nova pravila zakupa po kome je zakupac dužan da dokaže posedovanje HID broja (starog najmanje tri godine) i domaćih životinja. Ovi podaci omogućuju da se za uslovno grlo (težina 500 kg) ostvari pravo na dva hektara pašnjaka sa dužinom zakupa do 30 godina. Postojeći Zakon o poljoprivrednm zemlištu nije sasvim otvoren za sve predloge stočara, ali najvažnija mogućnost postoji, a to je da pašnjak mogu da koriste samo stočari i da je promena (preoravanje) namene zabranjena i kažnjiva.
Ministar poljoprivrede, šumarsva i vodoprivrede prof.dr Dragan Glamočić podržao je u osnovi stočare koji žele da koriste pašnjake i najavio da će pokušati da iz državne kase u 2026.godini Ministarstvo poljoprivrede novčano pomogne održavanje i zaštitu pašnjaka, kao što je to učinjeno u zemljama EU.
Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede zaključeno je da se nastave poslovi vezani za status korišćenja pašnjaka, uz pojačan rad inspekcijskih službi na terenu. Očekuje se da Uprava za poljoprivredno zemljište obavesti lokalne zajednice o sprečavanju preoravanja, jer je reč o atlasu biljaka starih više od jednog veka i koje se teško obnavljaju.
Više od 75.000 hektara pašnaka dato je seoskim mesnim zajednicama i tamošnji korisnici ne plaćaju pašarinu. Ima sela koja to čine mimo zakona. I ovi pašnjaci spadaju u nadležnost Uprave za poljoprivredno zemljište, ali o njima ne postoji registar niti uvid u stanje na terenu.
Za stočare koji strepe od uzurpacije najvažnije je da Uprava za poljoprivredno zemljište ostvari kontakt sa lokalnim upravama o delu njihove odgovornosti i kontroli. Postoje i zahtevi da se raskinu svi ugovori sa gazdinstvima koja su preorala pašnjake, kao i onima koji nemaju stoku – jedno uslovno grlo na dva hektara.
Udruženje je pre sedam dana uputilo zvaničnu analizu o korišćenju pašnjaka državnoj administraciji, što će obnoviti posle obavljenog razgovora, a predviđa se i široka medijska kampanja za očuvanje ovih površina, koje predstavljaju značajan izvor zelene ekonomije i doprinose, pre svega, održivosti govedarstva i ovčarstva u Srbiji.
Prostorne i biološke mogućnosti pašnjaka omogućuju da se racionalno na njima gaji još najmanje 150.000 različitih vrsta domaćih životinja.
Naši stočari uspeli su da prilagode gajenje kvalitetnih goveda u potpuno prirodnim uslovima, čak i visoko produktivne rase kao što su šarole i angus.
Od 2009.godine do danas u Srbiji se u više od 500 naselja uzgaja oko 27.000 goveda različitih kategorija u čistoj rasi.
Koliko u ovom sektoru ima nelogičnosti, pokazuje i podatak da je broj korisnika pašnjaka veći od broja stočara u reonu zakupa. Dakle, pašnjake koriste oni koji nisu stočari i uglavnom ih kose i seno prodaju stočarima. Zbog predvidljivog programa ulaganja u stočarstvo ovim poslom u poslednje vreme žele da se bave pojedinci koji nisu stočari i koji ne poznaju ovaj posao.