Pčele, bilo medonosne ili divlje, nisu samo proizvođači meda – one su kičma globalne poljoprivrede i važan stub ekosistema. Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), oko 75% svetskih prehrambenih useva direktno ili indirektno zavisi od oprašivanja. Bez pčela bi postepeno nestajale jabuke, bademi, trešnje, jagode, pa i mnoge vrste povrća i industrijskih kultura.
Iako se od 1961. godine beleži porast od 45% u broju registrovanih pčelinjih zajednica, ova statistika ne pokazuje suštinski problem: pčelari širom Evrope i SAD beleže dramatične zimske gubitke kolonija, od 20% do 35% godišnje, što je znatno iznad prirodnog nivoa od oko 10%.
Prema Međuvladinoj platformi za biodiverzitet (IPBES), globalna ekonomska vrednost oprašivanja dostiže stotine milijardi dolara godišnje. Gubitak pčela bio bi globalni problem bez presedana — ekološki, ekonomski i prehrambeni.
Da bi se zaštitile pčele i stabilnost snabdevanja hranom, neophodno je uspostaviti održivu i dugoročnu saradnju između pčelarstva i poljoprivrede.
I. Kompleksni pritisci: Zašto je saradnja hitna?
Pčele se danas suočavaju sa nizom istovremenih pretnji. Ovi faktori ne deluju pojedinačno, već stvaraju složen i međusobno povezan pritisak.
1. Paraziti i bolesti – najveći izazov pčelarima
Varroa destructor je najopasniji parazit koji pogađa pčele. On siše hemolimfu pčela i larvi, slabi imunitet i prenosi viruse poput virusa deformisanih krila (DWV). Zajednice koje nisu pravilno tretirane često propadaju i u optimalnim uslovima.
Nosema spp. (Nosema apis i Nosema ceranae) je gljivična infekcija koja napada creva pčela i dovodi do gubitka energije, dezorijentacije i često „tihog“ kolapsa zajednice.
Ovim patogenima posvećena su brojna istraživanja u časopisima poput Journal of Invertebrate Pathology.
2. Monokulture i pothranjenost – smanjena nutritivna vrednost polena
Polen je jedini izvor proteina za pčele. Međutim, savremena poljoprivreda zasnovana na velikim monokulturama (kukuruz, uljana repica, suncokret) obezbeđuje obilnu, ali jednoličnu hranu. Nedostatak raznovrsnosti slabi imuni sistem i otpornost na bolesti.
Studija Evropske komisije iz 2023. pokazala je da pčele sa raznovrsnom ishranom imaju do 80% jači imuni odgovor od onih sa monodijetom.
3. Pesticidi – posredni, ali značajan rizik
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) navodi da su direktne veze između pesticida i zimskih gubitaka retke, ali naglašava da određeni insekticidi mogu negativno uticati na:
- orijentaciju pčela
- sposobnost navigacije
- prikupljanje hrane
- imunitet
Neonikotinoidi, štetni u vrlo malim koncentracijama, zabranjeni su u EU za upotrebu na otvorenom upravo zbog uticaja na pčele.
4. Klimatske promene – poremećeni prirodni ciklusi
Ekstremne suše uništavaju pašu, kasni mrazevi oštećuju rane cvetove, a dugotrajne kiše sprečavaju pčele da izleću iz košnice. Izveštaji IPCC-a potvrđuju da će ovi ekstremi postajati sve izraženiji.
U takvim uslovima mlade pčele često preživljavaju, ali sa narušenim zdravljem, što slabi čitavu zajednicu.
II. Sistemska rešenja: Deset stubova saradnje
Da bi pčele i poljoprivreda opstale zajedno, potrebno je uspostaviti jasna pravila ponašanja i odgovornosti. Ovo su ključni koraci.
1. Obavezna edukacija poljoprivrednika – prva linija odbrane
Najvažnije je usvajanje odgovorne primene pesticida, što uključuje:
- strogu zabranu prskanja tokom cvetanja
- prskanje isključivo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima
- korišćenje preparata koji su manje štetni za oprašivače
EU Pollinator Guidelines mogu poslužiti kao osnova za domaće propise.
2. Sadnja medonosnih biljaka i cvetnih pojaseva
Poljoprivredna gazdinstva mogu značajno poboljšati pašu pčela kroz:
- cvetne pojaseve na rubovima parcela
- mešavine lucerke, deteline, facelije
- sadnju bagrema i lipe na neiskorišćenim površinama
Ove mere obezbeđuju stabilnu i raznovrsnu ishranu, posebno u periodima suše.
3. Jača saradnja na terenu – komunikacija kao ključ
Najbolja rešenja nastaju tamo gde postoji dobra komunikacija između pčelara i poljoprivrednika. Lokalna zajednica može organizovati:
- zajedničke grupe za obaveštavanje o prskanju
- zajedničku edukaciju i tribine
- lokalne protokole za zaštitu pčela
Ova praksa već uspešno funkcioniše u više opština.
4. Podrška nauci i laboratorijama
Država treba da obezbedi sredstva za:
- praćenje varoe i bolesti
- analizu uticaja pesticida
- genetička istraživanja pčela
- laboratorijske testove
Instituti i fakulteti imaju ključnu ulogu, ali samo ako imaju adekvatne resurse.
5. Unapređenje genetske raznovrsnosti pčela
Genetska uniformnost pčela povećava ranjivost. Potrebno je:
- širiti genetsku bazu kontrolisanim uvozom kvalitetnih matica
- razvijati otpornije lokalne linije
- raditi na selekciji otpornosti na varou
Raznovrsnije populacije pčela bolje se prilagođavaju promenama.
6. Nacionalna mapa paša i bolja kontrola uvoza meda
Nacionalna mapa paša omogućava:
- planiranje rasporeda košnica
- smanjenje konkurencije među pčelinjacima
- praćenje cvetanja kultura
- identifikaciju rizičnih zona tretmana pesticidima
Srbija takođe mora pojačati kontrole uvoza meda kako bi sprečila ulazak patvorenog meda i zaštitila domaće pčelare.
7. Nacionalni program za oprašivače
Program bi obuhvatio:
- ograničenja visoko rizičnih pesticida
- subvencije za medonosno bilje
- podršku urbanom pčelarstvu
- edukaciju poljoprivrednika i pčelara
Mnoge zemlje već imaju ovakve programe.
8. Urbana pčelarska mreža
Gradovi nude stabilne uslove za pčele i manju upotrebu pesticida nego intenzivna poljoprivreda. Košnice se postavljaju na:
- krovove
- parkove
- škole i institucije
Ovo podiže svest i doprinosi očuvanju oprašivača.
9. Upravljanje stočnom hranom i bezbednost hrane
Kvalitet stočne hrane, posebno žitarica poput kukuruza, utiče na celokupan agroekosistem. Kontrola aflatoksina i pravilno skladištenje utiču na zdravlje životinja, ali indirektno i na uslove paše za pčele.
10. Smanjenje stresa migracijskog pčelarstva
Migracijsko pčelarstvo mora biti pažljivo regulisano da bi se sprečio:
- prenos bolesti
- prenatrpanost lokacija
- stres zajednica
Zdravstveni pregledi i dobro planiranje su ključni.
Bez pčela nema hrane, bez saradnje nema pčela
Gubitak pčela doveo bi do dramatičnog pada prinosa ključnih useva, rasta cena hrane i ugrožavanja biodiverziteta. Zato saradnja između poljoprivrednika, pčelara, nauke i države nije opcija — već potreba.
Za stabilnu budućnost neophodno je:
- više edukacije,
- jasna pravila,
- bolja komunikacija,
- ulaganja u nauku i opremu,
- razvoj nacionalne strategije zaštite oprašivača.
Pčele i poljoprivreda mogu napredovati samo zajedno. Njihova saradnja određuje i našu prehrambenu bezbednost.
Izvori i reference:
(H3)
FAO – Pollination and pollinators: https://www.fao.org/pollination
IPBES – Pollinators and Food Production: https://ipbes.net/pollination-report
USDA – Honey Bee Health: https://www.usda.gov/honey-bee-health
Journal of Invertebrate Pathology: https://www.sciencedirect.com/journal/journal-of-invertebrate-pathology
European Commission – Pollinator Guidelines: https://ec.europa.eu/environment/nature/pollinators/
IPCC – Climate Change Impacts: https://www.ipcc.ch/
EFSA – Bee Risk Assessments: https://www.efsa.europa.eu
EU – Honey Fraud and Food Safety: https://food.ec.europa.eu/