LOKACIJA: Hotel Palisad, Zlatibor
FOKUS: Dan Vizije
GLAVNA PORUKA DANA: Biološki suverenitet je novi stub nacionalne bezbednosti.
Prvi radni dan 60. SAPS-a neće ostati upamćen samo kao jubilej, već kao trenutak kada je srpska poljoprivredna nauka povukla crvenu liniju između prošlosti i budućnosti. Pred prepunom salom „Tara“, uz intoniranje himni Srbije i Republike Srpske, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je demonstrirao silu – ne samo brojnošću, već vizijom.
Emotivni uvod u radni deo napravio je kratki film „Konstanta“. Ovaj vizuelni omaž jubileju, pozdravljen gromoglasnim aplauzom, podsetio nas je da se tehnologije menjaju, ali misija Instituta ostaje ista – čuvanje semena kao nacionalnog blaga.
U ime domaćina, ton skupu su dale prof. dr Dragana Latković, direktorka Instituta, i prof. dr Marijana Dukić Mijatović, predsednica Upravnog odbora. Njihove poruke bile su jasne: Institut je spreman za novu eru.
Težinu skupa potvrdili su predstavnici države. Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i prof. dr Rastislav Stojisavljević, posebni savetnik Ministra nauke, svojim prisustvom su poslali nedvosmislen signal – država čvrsto stoji iza nacionalnog instituta.
STRATEŠKI ZAOKRET Ključni momenat prepodneva bilo je obraćanje prof. dr Dragana Glamočića. Njegov govor nije bio protokolaran; bio je to programski manifest koji Institut pozicionira ne kao firmu, već kao strateški resurs države prvog reda.
NS SEME ODGOVOR: REALNOST vs. IDEALI Dok globalni naslovi vrište o krizi hrane, dr Vanja Radić je na bini izveo „data-driven“ demonstraciju moći domaće nauke. Predstavljanje NS SEME sortimenta nije bilo prodajno izlaganje, već dokazni postupak. Prikazujući rezultate iz surove i sušne 2025. godine, poslao je poruku koja će se dugo citirati:
„Strana genetika je pravljena za idealne uslove. Naša genetika je pravljena za realnost.“
Pragmatičan balans viziji dao je dr Vladimir Aćin, koji je „spustio loptu na zemlju“ i pružio poljoprivrednicima konkretne, operativne savete za trenutno stanje žitarica.
VISOKA DIPLOMATIJA HRANOM Prepodne je kulminiralo panelom „Proteinska strategija“, koji je maestralno vodio novinar Slaviša Dabižljević. Četvoro vodećih naučnika Instituta izvelo je zaključak sa geopolitičkom težinom: Evropa je zavisnik od uvoza proteina. Srbija, sa svojom Non-GMO sojom i projektima poput BELIS i VALERECO, ima šansu da postane ekskluzivni „proteinski štit“ Evropske unije.
POPODNEVNI BLOK: ALHEMIJA 21. VEKA
NASLOV: Kako pretvoriti CO2 i podatke u čist profit?
Ako je jutro bilo rezervisano za strategiju, popodne je donelo „tehnološki šok“.
NOVA VALUTA: KARBONSKI KREDITI U sali se tražilo mesto više tokom predavanja dr Snežane Jakšić. Teza „Žetva novca“ promenila je paradigmu prisutnih farmera: poljoprivrednik 21. veka više ne prodaje samo kukuruz, on prodaje uslugu skladištenja ugljenika. Institut se ovde postavio kao garant i sertifikator u „šumi spekulacija“, nudeći siguran put do novog prihoda.
Industrijsku podršku ovom bloku pružila je kompanija Kite d.o.o. svojom prezentacijom, potvrđujući da privreda prati naučne tokove.
SUDAR SVETOVA: GVOŽĐE vs. SILIKON Dan je kulminirao panelom koji je probudio i najveće skeptike – „Agrobotika: Rojevi vs. Teške mašine“. Pod dirigentskom palicom novinara RTS-a Mileta Novakovića, argumente su ukrstili predstavnici teške mehanizacije i futuristi Instituta. Bila je to debata o budućnosti: Da li masivni traktori odlaze u istoriju, a zamenjuju ih autonomni rojevi koji ne sabijaju zemljište? Priča o prvoj potpuno digitalizovanoj farmi u Srbiji ostavila je publiku sa pitanjem: Da li je budućnost već stigla, samo nismo obavešteni?
REZIME DANA: Atmosfera na kraju prvog dana je pobednička. Strah od klimatskih promena zamenjen je akcionim planom. Srbija ima „softver“ (znanje i genetiku). Sutrašnji dan donosi odgovor na ključno pitanje: Kako se taj softver monetizuje?
„Nakon dana u kome smo definisali budućnost i pokazali snagu uma, zaslužili smo trenutak za dušu – večeras nazdravljamo jedinstvu Vojvodine i Republike Srpske, ne kroz reči, već kroz vrhunska vina. Živeli!“
