U okviru sajma „AgroBelgrade 2026“ na Beogradskom sajmu održana je konferencija posvećena Strategiji razvoja biljne proizvodnje Srbije, sa posebnim osvrtom na voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo kao sektore koji donose najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i imaju značajan izvozni potencijal.
Konferencija je okupila predstavnike države, nauke, savetodavnih službi, osiguravajućeg sektora i proizvođače iz cele Srbije, a razgovor je bio usmeren na konkretne mere koje treba da obezbede stabilniju proizvodnju, veće prinose i sigurniji plasman domaćih proizvoda. Prepuna sala sajmskog konferencijskog centra potvrda je velikog interesovanja za budućnost poljoprivrede.
Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, koji je poručio da Srbija ulazi u novu fazu razvoja biljne proizvodnje u kojoj država podršku usmerava ka sektorima sa većom dodatom vrednošću.
„Ove godine predviđamo veća izdvajanja po hektaru za voće, povrće, cveće i vinograde, jer je to proizvodnja koja traži veća ulaganja, nosi veći rizik, ali donosi i najveći prihod po jedinici površine. Naš cilj je da podignemo prinos, kvalitet i tehnologiju, a ne da ostanemo samo izvoznici sirovine“, poručio je ministar.
On je dodao da će položaj proizvođača biti dodatno zaštićen novim Zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama, koji uvodi fer rokove plaćanja i jasna pravila u trgovini kvarljivim proizvodima, čime se prekida praksa da proizvođači sami nose teret tržišnog rizika.
Prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, predstavila je ključne nalaze analize stanja u sektoru voća, povrća, vina i ukrasnog bilja, kao osnovu za novu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Ona je ukazala da Srbija ima ozbiljan proizvodni i izvozni potencijal, ali da se već godinama suočava sa problemom pada proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, što direktno utiče na prinose.
Proizvodnja sadnica je sa 44,6 miliona u sezoni 2015/16. pala na 39,7 miliona u 2023/24. godini, što predstavlja pad od skoro pet miliona sadnica. Posledica se vidi i u proizvodnji maline, gde je prosečan prinos opao sa oko 6 na 5,2 tone po hektaru u periodu od 2015. do 2023. godine. Otuda je važno navesti da će Ministarstvo od ove godine ponovo uvesti podsticaje za rasadničarsku proizvodnju.
„Ako ne obezbedimo kvalitetan, sertifikovan sadni materijal i ne obnovimo zasade na zdravoj osnovi, gubimo konkurentnost. Zato nova Strategija stavlja fokus na jačanje domaće proizvodnje sadnica, modernizaciju proizvodnje, investicije u preradu i bolje organizovanje proizvođača“, poručila je prof. Brankov.
Milica Janković, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd i posebna savetnica ministra poljoprivrede za savetodavne službe, istakla je da uspešna primena Strategije zavisi od rada na terenu i direktne podrške proizvođačima.
Ona je naglasila da će u narednom periodu zadatak savetodavnih službi biti da nove tehnologije, standarde proizvodnje, mere zaštite i ekonomske modele prenesu proizvođačima kako bi smanjili gubitke, povećali prinose i lakše odgovorili na zahteve tržišta.
„Svaka investicija u tehnologiju ima efekat samo ako proizvođač ima stručnu podršku na terenu. Uloga savetodavnih službi je da nova znanja i rešenja stignu do svakog gazdinstva“, istakla je Janković.
O upravljanju rizicima u poljoprivredi govorio je Miloš Marković, član Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje“, koji je ukazao da klimatski rizici sve više ugrožavaju proizvodnju, dok je nivo osiguranja u Srbiji i dalje nizak.
„U Srbiji je osigurano tek 12 do 15 odsto obradivih površina, dok u pojedinim susednim zemljama taj procenat dostiže i 80 odsto. U poslednjih pet godina samo u voćarstvu isplaćeno je više od tri milijarde dinara štete, što pokazuje koliko su rizici sve veći“, naveo je Marković, podsećajući da država subvencioniše od 40 do 70 odsto premije osiguranja, što poljoprivrednicima omogućava pristupačniju zaštitu proizvodnje.
Zaključak konferencije je da budućnost srpske biljne proizvodnje nije u količini sirovine, već u stabilnom kvalitetu, većoj dodatoj vrednosti, sigurnom plasmanu i većem prihodu koji ostaje kod proizvođača.
Ministarstvo poljoprivrede će, kako je poručeno, kroz novu Strategiju, podsticaje i zakonska rešenja nastaviti da podržava upravo one sektore koji mogu obezbediti dugoročnu stabilnost i rast srpske poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
