Sistem podsticaja u poljoprivredi Srbije danas raspolaže rekordnim sredstvima, ali sa velikim budžetom dolazi i velika odgovornost. Dok skoro 300.000 poljoprivrednika svake godine konkuriše za državnu pomoć, stručnjaci poručuju: neophodan je javni elektronski registar kako bi se znalo gde ide svaki dinar.
Poljoprivreda Srbije nalazi se na prekretnici digitalizacije i administrativne reforme. Prema podacima koje je u svom najnovijem biltenu objavio NALED, između 280.000 i 300.000 poljoprivrednika redovno podnosi zahteve za subvencije. Iako su sredstva nikada veća, ključno pitanje koje se postavlja pred donosioce odluka jeste unapređenje transparentnosti kroz uspostavljanje javnog registra podsticaja.
eAgrar kao temelj, registar kao nadogradnja
Ministarstvo poljoprivrede je u svojoj novoj strategiji već prepoznalo potrebu za ovim korakom. Predlog NALED-a je da budući registar bude isključivo u elektronskoj formi i direktno povezan sa platformom eAgrar. Ovakva integracija bi omogućila:
- Bolju kontrolu: Jasniji uvid u to ko je dobio sredstva i po kom osnovu.
- Sprečavanje duplog finansiranja: Sistem bi automatski prepoznavao ako se za istu namenu traže sredstva iz različitih izvora.
- Smanjenje birokratije: Manji administrativni troškovi i brža obrada zahteva.
Uvođenje registra nije samo preporuka struke, već i zakonska obaveza predviđena Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Precizni podaci za bolju agrarnu politiku
Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u, ističe da bi koristi od registra bile višestruke. Ne radi se samo o kontroli trošenja novca, već o kreiranju pametnije agrarne politike.
„Registar bi omogućio uvid u precizne podatke o efektima pojedinih mera – koliko korisnika koristi koju meru, da li je potrebno povećati ili prilagoditi njen obim i koje investicije daju najveće razvojne rezultate”, objašnjava Krstović.
Na osnovu ovakvih podataka, država bi mogla tačno da proceni koliko je sredstava potrebno usmeriti ka mladim poljoprivrednicima ili specifičnim granama poput voćarstva ili stočarstva, umesto nagađanja na osnovu nepotpunih statistika.
Gde odlazi novac u 2024. godini?
U Srbiji je trenutno registrovano više od 500.000 poljoprivrednih gazdinstava. Samo tokom 2024. godine isplaćeno je oko 102 milijarde dinara. Struktura isplata izgleda ovako:
- Direktna plaćanja (52 milijarde dinara): Ovde spadaju subvencije po hektaru, premije za mleko i podsticaji po grlu stoke. Ove mere koristi najveći broj proizvođača.
- Ruralni razvoj: Ove investicione mere koristi manji broj ljudi, ali su pojedinačni iznosi značajno veći jer su namenjeni kupovini mehanizacije, izgradnji objekata i podizanju višegodišnjih zasada.
Zbog ove složenosti i raznolikosti mera, transparentnost postaje standard kojem Srbija teži, po ugledu na Evropsku uniju gde su javni registri korisnika uobičajena praksa.
Preporuke „Sive knjige“ za modernu poljoprivredu
Osim registra podsticaja, NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu kroz „Sivu knjigu” predlaže niz mera za unapređenje sektora:
- Digitalna knjiga polja: Zamena papirne evidencije modernim softverskim rešenjima.
- Regenerativna poljoprivreda: Postavljanje zakonskog okvira za model rada koji čuva zdravlje zemljišta.
- Organska proizvodnja: Unapređenje okvira za brži razvoj ovog sektora.
- Donacije hrane: Ukidanje PDV-a na donacije i uvođenje mogućnosti doniranja hrane sa oznakom „najbolje upotrebiti do” pred sam istek roka, kako bi se smanjilo rasipanje hrane.
Povratak poverenja poljoprivrednika
Važan korak načinjen je 2023. godine kada je Ministarstvo počelo da objavljuje spiskove gazdinstava koja su ostvarila pravo na podsticaje. Međutim, uvezivanje sa eAgrarom bi bio finalni potez koji bi vratio poverenje onim proizvođačima koji ranije nisu konkurisali jer su sumnjali u pravičnost raspodele.
Transparenat sistem znači sigurnost za farmera, ali i dokaz za poreske obveznike da se ogroman agrarni budžet troši na način koji donosi dugoročni razvoj domaćem selu.
Izvor: dnevnik.rs
Foto: Dnevnik/F. Bakić