Stočarstvo zasnovano na pašnjacima, porodičnim gazdinstvima i preradi koja proizvodu daje dodatnu vrednost jedan je od temelja opstanka ruralnih područja u francuskom Centralnom masivu. Upravo tu logiku promoviše Sommet de l’Élevage, jedan od najvažnijih evropskih sajmova stočarstva, koji se svake godine početkom oktobra održava u Klermon-Feranu. Benoit Delaloy, direktor sajma, za agronews govori o tome zašto održivost nije samo pitanje proizvodnje hrane, već i očuvanja života na selu, radnih mesta, lokalne ekonomije i znanja koje farmeri prenose generacijama
Francuski sajam Sommet de l’Élevage, koji se svake godine početkom oktobra održava u Klermon-Feranu, izrastao je u jednu od najvažnijih evropskih manifestacija posvećenih stočarstvu. Za Benoita Delaloy-a, direktora sajma, njegova snaga nije samo u broju životinja, izlagača i posetilaca, već u poruci da održiva poljoprivreda počinje tamo gde ljudi mogu da žive od svog rada na selu.
Klermon-Feran se nalazi u srcu Francuske, u oblasti Centralnog masiva, predelu srednje visokih planina, brda i pašnjaka. To nije kraj velikih ratarskih površina, već prostor u kojem su prirodni uslovi vekovima oblikovali proizvodnju.
„Kada kažete planina ili srednje visoke planine, to znači trava i pašnjaci. Kod nas nema mnogo ratarskih useva. Teren nije ravan, već pun brda. Zato smo vekovima razvijali veoma snažan stočarski sektor”, kaže Delaloy.
Upravo zbog toga je, kako objašnjava, bilo prirodno da se pre 35 godina u Klermon-Feranu pokrene sajam posvećen stočarstvu.
„Nećemo praviti sajam vina ili šampanjca, jer mi ne proizvodimo šampanjac. Proizvodimo govedinu, mleko i slične proizvode, pa smo napravili sajam koji promoviše upravo te proizvodnje”, navodi on.
Pašnjaci, rase i vekovna selekcija
Region Centralnog masiva poznat je po stočarstvu zasnovanom na ispaši. U njemu se gaje tovna i mlečna goveda, ovce, ali i konji. Francuska je, podseća Delaloy, dom brojnih rasa koje su danas poznate širom sveta, među kojima su šarole i limuzin.
„Te rase su veoma dobre i efikasne za proizvodnju goveđeg mesa, dok su druge pogodne za proizvodnju mleka. One su izvožene širom sveta. Danas je Sommet de l’Élevage referenca za farmere iz celog sveta kada je reč o kvalitetu stoke, jer smo vekovima radili na selekciji tih rasa kako bi bile što efikasnije”, kaže Delaloy.
Na sajmu se svake godine predstavi oko 2.000 životinja iz 70 rasa – goveda, ovaca i konja. Svaka rasa ima svoje udruženje odgajivača, svoj prostor na sajmu i organizuje takmičenja i ocenjivanja najboljih grla.
„To je veoma popularno i zato imamo veliki broj posetilaca koji dolaze da prate ta takmičenja. Način na koji predstavljamo životinje je poseban – imamo veliku koncertnu dvoranu koju koristimo za predstavljanje životinja. To je zaista veliki šou, sa muzikom i svetlima”, objašnjava Delaloy.
Šta za Francuze znači održivost
Za organizatore Sommet de l’Élevage, održivost nije apstraktan pojam, već sistem koji omogućava da ljudi ostanu da žive na selu. U tom sistemu važno mesto imaju pašnjaci, dobrobit životinja, porodične farme i lokalna ekonomija.
„Šta znači biti održiv? Pre svega, to znači imati životinje koje žive napolju. Naravno, tokom tri ili četiri meseca zime, kada je veoma hladno, one su u zatvorenom prostoru. U ostatku godine životinje su na otvorenom, hrane se travom i borave na pašnjacima”, kaže Delaloy.
U takvom modelu, dodaje, dobrobit životinja ima veliku ulogu, jer su one najveći deo godine napolju, slobodne na pašnjacima, uz ograde i nadzor farmera.
Francuska stočarska gazdinstva u ovom regionu uglavnom su porodična. Prema rečima Delaloy-a, farmer u proseku ima oko 80 krava i oko 100 hektara zemlje, što je približan prosek za francuska gazdinstva.
„Pošto su to porodične farme, ljudi i dalje žive na selu. To znači da postoje škole, mlekare, klanice, radna mesta. Postoji ekonomija. Ljudi mogu da žive na selu zahvaljujući stočarstvu, životinjama i poljoprivredi”, ističe on.
Ako nema životinja, upozorava, ljudi odlaze u gradove, škole se zatvaraju, prodavnice nestaju, a sela gube život.
„Zato pod održivošću podrazumevamo sistem koji omogućava ljudima da žive od svoje proizvodnje na selu, posebno kroz prirodan način uzgoja životinja. To je za nas održivost”, kaže Delaloy.
Dodata vrednost umesto prodaje sirovog mleka
Jedna od važnih poruka francuskog iskustva odnosi se na preradu mleka i proizvode sa dodatom vrednošću. Delaloy ističe da u planinskim područjima nije dovoljno samo proizvoditi mleko i prodavati ga kao sirovinu.
„Nije dovoljno samo proizvoditi mleko i prodavati ga. Mora se pokušati da se od toga napravi veća vrednost. Zato je sve više farmera koji sami proizvode sir, pa ga mogu prodati po boljoj ceni nego samo sirovo mleko”, kaže on.
Francuska je poznata po više od 300 različitih vrsta sireva, a u regionima poput Centralnog masiva veliki značaj imaju sirevi sa oznakama geografskog porekla i kvaliteta. Takve oznake, prema njegovim rečima, postoje i u sektoru goveđeg mesa, naročito kod specijalizovanih tovnih rasa.
„Naravno, i od mlečne krave dobijate meso, ali kod specijalizovanih tovnih rasa, kao što je limuzin, meso je još bolje. Tako farmeri mogu da žive od toga”, navodi Delaloy.
Ovo iskustvo može biti posebno zanimljivo za zemlje u kojima se proizvođači suočavaju sa niskom cenom sirovog mleka, a istovremeno imaju tradiciju prerade i lokalnih proizvoda.
Zašto bi Sommet bio zanimljiv farmerima iz Srbije
Delaloy kaže da posetioci iz Srbije na sajmu mogu da vide ne samo veliki broj životinja, već i kvalitet različitih rasa, tehnologije, opremu i modele organizacije proizvodnje.
„Imamo mnogo rasa, a svaka je prilagođena drugačijoj klimi i drugačijim uslovima. Svaki strani posetilac, pa i posetioci iz Srbije, može da dođe i kaže: ova rasa bi možda bila veoma dobro prilagođena području iz kojeg ja dolazim”, objašnjava on.
Sommet de l’Élevage okuplja oko 1.800 izlagača, od stočne hrane, veterinarskih proizvoda, genetike i opreme za farme, do traktora, mehanizacije i tehnoloških rešenja. Organizuje se i oko 150 konferencija, ali Delaloy posebno izdvaja program namenjen međunarodnim posetiocima – obilaske farmi.
„To je nešto jedinstveno u svetu. Svakog dana, ujutru i popodne, organizujemo autobuse sa prevodiocima na engleski jezik, tako da međunarodni posetioci mogu da obiđu francuske farme izvan sajma”, kaže on.
U krugu od najviše sat vremena vožnje od sajma mogu se obići farme tovnih goveda, mlečne farme, ovčarske, kozarske i konjarske farme, klanice, biogasna postrojenja, istraživački centri i sirare.
„Posetioci mogu da razgovaraju sa francuskim farmerom i pitaju kako nešto radi. To je dobro za obe strane, jer razmenjuju iskustva i prakse. I veoma se dobro razumeju, jer rade isti posao”, kaže Delaloy.
Ne postoji najbolji model, već onaj koji odgovara uslovima
Na pitanje kako evropsko ili francusko iskustvo može biti korisno za zemlje poput Srbije, Delaloy odgovara da ne postoji univerzalni recept.
„Ono što možemo da ponudimo jesu iskustvo i ideje. Ne kažem da je u Francuskoj bolje nego u Srbiji. Mi proizvodimo na ovaj način zato što mislimo da je to dobro za naše uslove. U drugim zemljama uslovi su drugačiji”, kaže on.
Kao ilustraciju navodi poređenje između ferarija i džipa.
„Šta je bolje – ferari ili džip? Zavisi gde živite. Ako živite u planini, ne treba vam ferari, treba vam džip. Ako imate ferari, ali nemate dobar put, gorivo ili ne znate da ga vozite, to je bacanje novca. Isto je i sa životinjama. Ako nemate uslove, hranu ili znanje za određenu rasu, bolje je izabrati drugu”, objašnjava Delaloy.
Zato je, kako kaže, Sommet mesto na kojem farmeri ne dolaze da prepišu tuđi model, već da pronađu ono što može da se prilagodi njihovom gazdinstvu, zemlji i tržištu.
„To je kao supermarket za poljoprivredu i stočarstvo. Imamo mnogo ponude, mnogo izbora. Posetilac može da kaže: ovo je dobra ideja za mene. Uzimate ono što vam je potrebno”, ističe Delaloy.
Sajam kao poslovni i društveni događaj
Pored poslovnog dela, Sommet de l’Élevage poznat je i po atmosferi. Za francuske farmere, kaže Delaloy, to nije samo mesto za sklapanje poslova i upoznavanje novih tehnologija, već i važan društveni događaj.
„Farmeri naporno rade tokom cele godine na svojim farmama. Dolazak na Sommet za njih je veoma važan društveni događaj. Tamo se sreću sa prijateljima, komšijama, poslovnim partnerima i kompanijama sa kojima sarađuju”, kaže on.
Na sajmu se, dodaje, posluje, razmenjuju informacije, prate inovacije, ali se i razgovara, druži i odmara od svakodnevnih problema.
„Dolaze da posluju, da vide nove tehnologije i inovacije, što je važno za njihov posao. Ali dolaze i zbog društvenih odnosa, da se zabave, da podele iskustva sa prijateljima. I to je veoma važno”, zaključuje Benoit Delaloy.
Izvor: https://www.agronews.rs/