Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pred početak ovogodišnje berbe malina u zapadnoj Srbiji raste potražnja za sezonskim radnicima, ali i cena njihovog angažovanja. U oglasima za područje Arilja, Ivanjice, Guče i okolnih mesta najčešće se nude dnevnice od 5.000 do 6.000 dinara, dok pojedini berači traže i do 8.000 dinara dnevno.
Sve više vlasnika malinjaka zato odustaje od klasične dnevnice i prelazi na plaćanje prema količini ubranog voća. Za kilogram pravilno ubrane maline nudi se između 100 i 120 dinara, uz obezbeđen smeštaj i hranu.
Istovremeno, među proizvođačima se govori o početnoj, akontnoj otkupnoj ceni od oko 550 dinara po kilogramu. Reč je o očekivanju malinara, a ne o jedinstvenoj ili zvanično utvrđenoj ceni, jer će stvarni početak otkupa zavisiti od ponude, kvaliteta roda, potražnje hladnjača i stanja na izvoznom tržištu.
Najvažnije brojke pred početak berbe
| Stavka | Iznos ili procena |
|---|---|
| Uobičajena dnevnica berača | 5.000–6.000 dinara |
| Dnevnica koju pojedini berači traže | do 8.000 dinara |
| Plaćanje po ubranom kilogramu | 100–120 dinara |
| Očekivana početna cena maline | oko 550 dinara po kilogramu |
| Uobičajeno radno vreme iz oglasa | od 7 do 19 časova |
| Dodatni uslovi | smeštaj i tri obroka |
| Glavna područja potražnje | Arilje, Ivanjica, Guča i okolina |
Velika razlika između prosečnih i najviših dnevnica pokazuje koliko će ovogodišnja zarada berača zavisiti od lokacije, kvaliteta malinjaka, krupnoće ploda, organizacije posla i iskustva samog radnika.
Plaćanje po kilogramu sve češće zamenjuje dnevnicu
Vlasnici malinjaka objašnjavaju da plaćanje po kilogramu smatraju pravednijim, jer nisu svi sezonski radnici jednako brzi i efikasni.
Dok jedan berač tokom dana može da sakupi oko 40 kilograma, iskusniji radnik u dobrom i održavanom zasadu može da ubere znatno više.
Pri ceni rada od 100 do 120 dinara po kilogramu, berač koji ubere 40 kilograma može da zaradi od 4.000 do 4.800 dinara. Sa 60 kilograma dnevna zarada raste na 6.000–7.200 dinara, dok bi za 80 kilograma mogla da dostigne između 8.000 i 9.600 dinara.
| Dnevno ubrana količina | Zarada po ceni od 100 din/kg | Zarada po ceni od 120 din/kg |
| 40 kg | 4.000 dinara | 4.800 dinara |
| 50 kg | 5.000 dinara | 6.000 dinara |
| 60 kg | 6.000 dinara | 7.200 dinara |
| 70 kg | 7.000 dinara | 8.400 dinara |
| 80 kg | 8.000 dinara | 9.600 dinara |
Ove računice su samo ilustracija. Stvarna količina koju berač može da sakupi zavisi od roda, krupnoće i pristupačnosti plodova, vremenskih uslova, terena i pravilne organizacije berbe.
Zašto vlasnici malinjaka ne žele istu dnevnicu za sve?
Jedan vlasnik malinjaka iz okoline Arilja naveo je da će sezonske radnike ove godine plaćati između 100 i 120 dinara po kilogramu, umesto fiksnom dnevnicom.
Kako objašnjava, nije održivo isto platiti radnika koji tokom smene ubere 40 kilograma i iskusnog berača koji sakupi dvostruko više.
Radni dan u pojedinim oglasima traje od sedam do 19 časova, uz pauze. Za radnike koji dolaze iz drugih krajeva Srbije domaćini uglavnom obezbeđuju smeštaj i tri obroka.
Za vlasnike malinjaka ovakav model znači veću kontrolu troškova, dok dobrim beračima omogućava da zarade više od uobičajene dnevnice.
Pojedini berači traže i 8.000 dinara dnevno
U Dragačevskom kraju pojedini malinari navode da radnici traže dnevnicu od čak 8.000 dinara.
Takav iznos nije opšte pravilo za sve malinjake, ali pokazuje da je nedostatak pouzdane radne snage postao jedan od najvećih problema u proizvodnji maline.
U oglasima su vidljive različite ponude: od dnevnica između 5.000 i 6.000 dinara, preko plaćanja od 100 do 120 dinara po kilogramu, do kombinovanih modela u kojima se garantuje minimalna zarada, a bolji učinak dodatno plaća.
Najtraženiji su berači sa iskustvom koji pravilno odvajaju plod, ne oštećuju malinu i mogu da održe dobar tempo tokom čitavog dana.
Berba nije samo pitanje brzine
Malina je osetljiv plod koji mora pažljivo da se bere i što pre dopremi do mesta otkupa ili hlađenja.
Prebrzo i grubo branje može da ošteti plod, smanji njegovu tržišnu klasu i napravi dodatni problem proizvođaču. Zbog toga se ne ocenjuje samo količina, već i kvalitet obavljenog posla.
Dobar berač treba da uzima zrele plodove, ne gnječi ih, ne ostavlja veliki broj zrelih malina na izdancima i vodi računa da u ambalažu ne dospeju lišće, peteljke ili oštećeni plodovi.
Kvalitet berbe posebno je važan kod maline namenjene zamrzavanju u najvišim klasama ili plasmanu u svežem stanju.
Otkupna cena od 550 dinara još nije potvrđena
Više udruženja proizvođača očekuje da bi početna akontna cena ovogodišnje maline mogla da iznosi oko 550 dinara po kilogramu.
Ipak, proizvođači treba da imaju u vidu da se pre početka otkupa često pojavljuju različite procene i nezvanične cene. Konačni iznos biće poznat tek kada hladnjače i otkupljivači počnu da objavljuju svoje ponude.
Malinari očekuju da bi završna cena mogla da bude viša nakon izvoza i konačnog obračuna, ali takav ishod nije garantovan.
Na cenu će uticati:
- količina ovogodišnjeg roda;
- kvalitet i zdravstveno stanje plodova;
- potražnja na inostranom tržištu;
- konkurencija drugih zemalja proizvođača;
- količina zaliha u hladnjačama;
- kurs i troškovi izvoza;
- interesovanje kupaca za sorte vilamet i miker.
Proizvođači zbog toga traže da početna cena bude dovoljno visoka da pokrije troškove berbe, zaštite, đubrenja, navodnjavanja i održavanja zasada.
Prazne hladnjače jačaju očekivanja proizvođača
Predstavnici malinara tvrde da proizvođačima ove godine ide u prilog to što u hladnjačama nema velikih prenetih zaliha.
Predsednik Udruženja „Vilamet“ Mileta Pilčević ocenio je da bi manjak zaliha i očekivani kvalitet roda mogli da doprinesu dobroj ceni.
Prema njegovim rečima, očekuje se ređa, krupnija i zdrava malina, što bi moglo da bude važno za plasman na zahtevna izvozna tržišta.
Pilčević je ranije ukazao i na problem mešanja domaće i uvozne maline, navodeći da je važno jasno deklarisanje porekla robe i sprečavanje rizika od unošenja bolesti kroz neadekvatno kontrolisan sadni i uvozni materijal.
Proizvođači očekuju kvalitetan, ali ne i rekordan rod
Procene ovogodišnjeg roda razlikuju se u zavisnosti od izvora i područja proizvodnje.
U pojedinim održavanim i navodnjavanim zasadima očekuju se dobar kvalitet i krupniji plodovi. Sa druge strane, deo malinjaka poslednjih godina nije dovoljno obnavljan i održavan zbog visokih troškova i dugogodišnje neizvesnosti oko otkupnih cena.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija raspolaže znatno manjim aktivnim površinama pod malinom nego što pokazuju pojedini zvanični podaci.
Prema procenama koje su iznete u javnosti, malina se stvarno uzgaja na približno osam do devet hiljada hektara, što je gotovo tri puta manje od površina koje se pojavljuju u delu zvanične statistike.
Upravo zbog velikih razlika između evidencija i stanja na terenu Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je monitoring zasada maline.
Počinje kontrola malinjaka širom Srbije
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama da sprovedu monitoring zasada maline na teritoriji cele Srbije.
Kontrola treba da utvrdi da li prijavljene površine za koje su ostvareni podsticaji zaista postoje i da li se nalaze u aktivnoj proizvodnji.
Biće proveravani i zdravstveno stanje zasada, njihova održivost i stvarni proizvodni potencijal.
Posebna pažnja biće usmerena na:
- veće prijavljene površine;
- zasade kod kojih postoji neslaganje između prijavljenog i zatečenog stanja;
- parcele za koje postoje naznake da nisu u aktivnoj proizvodnji;
- zdravstveno stanje i održivost zasada;
- realne mogućnosti za proizvodnju.
Iz Ministarstva navode da cilj akcije nije kažnjavanje proizvođača, već da sredstva državne podrške budu usmerena prema gazdinstvima koja zaista proizvode malinu.
Zašto se proveravaju prijavljene površine?
Velika razlika između zvanično evidentiranih i stvarno aktivnih zasada otežava planiranje mera podrške.
Ukoliko statistika prikazuje znatno veću površinu nego što stvarno postoji na terenu, država ne može precizno da proceni očekivani rod, potrebe proizvođača, količinu sadnog materijala niti iznos potrebnih podsticaja.
Kontrola treba da zaštiti proizvođače koji održavaju zasade i uredno prijavljuju stvarno stanje.
Prikupljeni podaci trebalo bi da posluže i za kreiranje budućih mera podrške u voćarstvu, posebno u sektoru malinarstva, koji ima veliki značaj za izvoz Srbije.
Koliko berač može da zaradi tokom sezone?
Sezona berbe najčešće traje nekoliko nedelja, ali njena dužina zavisi od sorte, nadmorske visine, vremenskih prilika i stanja zasada.
Berač koji radi 25 dana i prima dnevnicu od 5.000 dinara može da zaradi oko 125.000 dinara. Sa dnevnicom od 6.000 dinara zarada za isti broj radnih dana iznosi oko 150.000 dinara.
Kod plaćanja po kilogramu konačna suma može biti viša, ali zavisi od svakodnevnog učinka.
U oglasima se ponekad navode i mesečne zarade veće od 200.000 dinara, ali takve iznose treba posmatrati kao mogućnost za veoma produktivne berače u dobrim zasadima, a ne kao garantovanu zaradu svakog radnika.
Trošak berbe sve veći teret za proizvođače
Ako otkupna cena bude oko 550 dinara, a beraču se plaća 100–120 dinara po kilogramu, samo rad na berbi može činiti približno petinu otkupne vrednosti proizvoda.
Tu nisu uračunati troškovi podizanja i održavanja zasada, zaštite, đubrenja, navodnjavanja, ambalaže, transporta, smeštaja i hrane za sezonske radnike.
Zbog toga malinari insistiraju da početna cena mora da prati rast troškova proizvodnje.
Viša otkupna cena ne znači automatski i veliku zaradu proizvođača, posebno u zasadima sa slabijim prinosom ili velikim potrebama za radnom snagom.
Berba počinje uz tri velike nepoznanice
Ovogodišnja sezona maline počinje uz tri ključna pitanja: kolika će biti stvarna otkupna cena, da li će biti dovoljno berača i šta će pokazati kontrola prijavljenih zasada.
Radnici trenutno mogu da biraju između velikog broja oglasa, zbog čega vlasnici malinjaka nude sve bolje uslove, smeštaj, hranu i mogućnost plaćanja po učinku.
Proizvođači se nadaju početnoj ceni od oko 550 dinara po kilogramu i mogućem završnom obračunu po višoj ceni. Ipak, do objavljivanja konkretnih cenovnika hladnjača ovaj iznos ostaje procena.
Istovremeno, država počinje proveru malinjaka širom Srbije, sa ciljem da se utvrdi koliko aktivnih zasada zaista postoji i da li podsticaji stižu do proizvođača koji se stvarno bave proizvodnjom.
Za sada je jedino izvesno da će berba biti skupa, da će kvalitetni radnici biti veoma traženi i da bi nedostatak berača mogao dodatno da poveća troškove proizvodnje srpskog „crvenog zlata“.
Podatak o očekivanoj početnoj ceni od 550 dinara i praznijim hladnjačama potvrđuje izveštaj RTS-a, dok aktuelni oglasi pokazuju ponude od 5.000 do 8.000 dinara dnevno ili oko 120 dinara po kilogramu, uglavnom uz smeštaj i hranu