Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Proizvođači višanja iz više krajeva Srbije ušli su u sezonu berbe bez zvanične otkupne cene, ali sa nezvaničnim ponudama od svega 70 do 80 dinara po kilogramu. Za voćare je takva računica neprihvatljiva, pa su odlučili da na 48 sati obustave berbu i prodaju.
Odluka o bojkotu doneta je 14. juna u Bavaništu, na osnivačkom sastanku Nacionalne asocijacije proizvođača višanja Srbije. Bojkot počinje 15. juna, a proizvođači poručuju da ne žele da ulaze u berbu dok ne znaju po kojoj ceni će predati rod.
Njihov zahtev nije samo viša cena, već i promena načina na koji se godinama formira tržište višanja – bez jasnih ponuda, bez transparentnog obračuna i sa proizvođačem koji gotovo sav rizik nosi sam.
Rod je dobar, ali cena ruši sezonu pre prvog gajbičara
U delovima Srbije koje nisu pogodili prolećni mrazevi višnje su ove godine dobro rodile. Na prvi pogled, to bi trebalo da bude dobra vest za proizvođače.
Međutim, veći rod ne znači automatski i bolju zaradu.
Voćari navode da se uoči berbe nezvanično pominju otkupne cene između 70 i 80 dinara po kilogramu. Prema njihovoj računici, taj iznos ne može da pokrije troškove zaštite, đubrenja, obrade, rezidbe, berbe, transporta i održavanja zasada.
Prošle godine, kada je rod bio znatno slabiji, cena višnje dostizala je i 300 dinara po kilogramu. Ovogodišnji nagli pad zato je dodatno pojačao nezadovoljstvo među proizvođačima.
„Ne možemo da beremo, a da ne znamo za koliko prodajemo“
Iz Nacionalne asocijacije proizvođača višanja Srbije poručuju da je neprihvatljivo da hladnjače i otkupljivači ne objave cenu ni kada je berba već počela.
Proizvođači su u zasad uložili tokom cele godine. Plaćali su zaštitna sredstva, gorivo, mehanizaciju, radnike i druge troškove, a sada bi trebalo da počnu berbu bez informacije da li će prihod pokriti makar osnovne izdatke.
Upravo zbog toga odlučili su da obustave berbu i prodaju na 48 sati.
Bojkot, kako navode, nije usmeren protiv tržišta, već protiv prakse u kojoj se proizvođaču cena saopštava tek kada je rod već ubran i kada više nema prostora za bilo kakvu odluku.
Zahtev iz Bavaništa: 180 dinara za prvu klasu
Vlasnik zasada višnje na šest hektara u Bavaništu Ivan Josimov smatra da bi realnija početna cena za prvu klasu bila 180 dinara po kilogramu, dok bi druga klasa trebalo da se plaća 150 dinara.
On navodi da kvalitet roda ove godine nije ujednačen.
Zbog suše i manjka vlage prve klase ima manje, pa proizvođači očekuju da kvalitetniji plod bude adekvatno plaćen.
Predlog o različitim cenama za prvu i drugu klasu trebalo bi, prema njihovom mišljenju, da uvede više reda u otkup i omogući da se kvalitetna višnja ne plaća isto kao sitniji ili slabiji plod.
Otkup ćuti, a berba ne može da čeka
Najveći problem za proizvođače jeste to što višnja ne može dugo da ostane na stablu.
Kada sazri, rok za berbu je kratak. Svako odlaganje povećava rizik od prezrevanja, opadanja ploda, pucanja i gubitka kvaliteta.
Otkupljivači su toga svesni, a proizvođači tvrde da upravo zbog takve vremenske stiske ulaze u pregovore iz slabije pozicije.
Kada berba počne, voćar praktično mora da prihvati ponuđenu cenu ili da rizikuje da mu rod propadne.
Zbog toga je 48-časovni bojkot pokušaj da se proizvođači organizuju pre nego što pojedinačno uđu u otkup bez jasnih uslova.
U Merošini se još čeka zvanična ponuda
U merošinskom kraju, jednom od najvažnijih područja za proizvodnju oblačinske višnje, berba bi trebalo da počne posle 20. juna.
Hranislav Stojanović iz sela Kostadinovo, koji oblačinsku višnju uzgaja na 15 hektara, navodi da otkupljivači još nisu objavili zvaničnu cenu.
Ipak, i u ovom kraju nezvanično se govori o 70 do 80 dinara po kilogramu.
Stojanović takvu ponudu ocenjuje kao ponižavajuću, jer, prema njegovim rečima, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.
Voćari strahuju od jedinstvene cene
Među proizvođačima postoji bojazan da bi otkupljivači mogli da se usaglase oko jedinstvene, niske cene.
Voćari strahuju da će, ukoliko sve hladnjače izađu sa gotovo istom ponudom, biti onemogućena stvarna tržišna utakmica.
U takvoj situaciji proizvođač nema mnogo izbora. Višnju ne može dugo da skladišti na gazdinstvu, a većina nema sopstvene rashladne kapacitete niti mogućnost samostalnog izvoza.
Zbog toga od države očekuju da prati ponašanje otkupljivača i reaguje ukoliko se pojave indicije o monopolu ili dogovoru oko cene.
Zaliha nema, mraz je smanjio rod u regionu
Proizvođači tvrde da tržišni uslovi ne opravdavaju cenu od 70 do 80 dinara.
Prema njihovim informacijama, značajnih zaliha višnje iz prethodne sezone nema, dok je mraz oštetio rod u Mađarskoj i Bugarskoj.
Početkom maja hladno vreme zahvatilo je i deo voćnjaka u Srbiji.
To znači da bi ukupna ponuda višnje na regionalnom i evropskom tržištu mogla biti manja nego što se očekivalo.
Voćari zato smatraju da nema opravdanja da domaća višnja na početku sezone bude ponuđena po ceni za koju tvrde da ne pokriva ni proizvodnju.
Od 300 dinara do 70 za samo jednu sezonu
Prošlogodišnja cena, koja je u pojedinim periodima dostizala 300 dinara po kilogramu, bila je posledica izrazito slabog roda i male ponude.
Ove godine rod je bolji, ali proizvođači smatraju da pad na 70 ili 80 dinara predstavlja drugu krajnost.
Cena ne mora da ostane na prošlogodišnjem nivou, ali, kako ističu, mora da bude dovoljno visoka da pokrije troškove i ostavi prostor za nastavak proizvodnje.
U suprotnom, sve veći broj voćara mogao bi da zapusti ili iskrči zasade.
Berba je samo poslednji i najskuplji račun
Kod višnje se često gleda samo trošak berbe, ali proizvođači podsećaju da su ulaganja počela mnogo pre sazrevanja ploda.
Tokom godine potrebno je platiti rezidbu, obradu zemljišta, đubrenje, zaštitu od bolesti i štetočina, gorivo i radnu snagu.
Kada počne berba, pojavljuju se dodatni troškovi berača, ambalaže, utovara i transporta do otkupnog mesta.
Ukoliko je otkupna cena 70 dinara, proizvođaču posle svih troškova može ostati veoma malo ili ništa.
U zasadima sa slabijim prinosom, skupljom radnom snagom ili lošijim kvalitetom ploda proizvodnja može završiti u čistom minusu.
Bojkot je upozorenje, ne kraj pregovora
Predstavnici Nacionalne asocijacije proizvođača višanja Srbije najavili su novi sastanak po isteku 48-časovnog bojkota.
Na tom sastanku razmotriće da li je došlo do pomaka u pregovorima i da li su hladnjače objavile konkretnu otkupnu cenu.
Ukoliko odgovora ne bude, proizvođači najavljuju mogućnost radikalizacije protesta.
Za sada ne preciziraju kakvi bi naredni potezi mogli biti, ali poručuju da više ne žele da pristaju na uslove koji se saopštavaju tek kada berba već počne.
Traže cenu, ali još više traže pravila
Spor oko otkupne cene višanja ponovo je otvorio staro pitanje položaja primarnih proizvođača.
Voćari ne traže samo veći iznos po kilogramu. Traže da cenu znaju pre početka berbe, da postoji jasna podela po klasama i da uslovi otkupa budu poznati unapred.
Traže i da država spreči moguće monopolsko ponašanje i da omogući stvarnu konkurenciju među otkupljivačima.
Bez toga, kažu, proizvođač ostaje poslednja karika u lancu – ona koja ulaže najduže, rizikuje najviše i cenu saznaje poslednja.
Sezona počela bojkotom, a završetak još niko ne vidi
Ovogodišnja berba višanja počinje u atmosferi neizvesnosti.
Rod je u mnogim krajevima dobar, zalihe su male, a mraz je smanjio ponudu u delu regiona. Uprkos tome, proizvođačima se nezvanično nudi svega 70 do 80 dinara po kilogramu.
Njihov zahtev je da prva klasa bude plaćena 180, a druga 150 dinara.
Da li će otkupljivači prihvatiti razgovor i ponuditi višu cenu, trebalo bi da bude jasnije nakon završetka dvodnevnog bojkota.
Do tada, zrele višnje ostaju na granama, a proizvođači pokušavaju da pokažu da ove godine nisu spremni da berbu započnu bez jasne računice.