Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Posle nevremena koje je prethodnih dana zahvatilo delove Srbije, nadležne službe tek treba da utvrde koliko su grad i olujni oblaci oštetili njive, voćnjake i druge poljoprivredne površine.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da će se o stvarnim posledicama nevremena moći govoriti tek nakon obilaska terena i procene nadležnih službi.
Prema prvim informacijama, grad je registrovan na više lokacija u Vojvodini. U većini mesta za sada nije prijavljena veća šteta, dok su oštećenja zabeležena u okolini Bačke Topole i Bačke Palanke.
Potpunija slika biće poznata tek kada stručne komisije obiđu pogođena područja i evidentiraju štetu na usevima i zasadima.
Protivgradna zaštita dejstvovala sa 115 stanica
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, protivgradna zaštita bila je aktivna 14. juna 2026. godine, u skladu sa razvojem vremenske situacije.
Dejstvovali su radarski centri:
- Bukulja;
- Petrovac;
- Samoš;
- Bajša;
- Fruška gora.
Preko mreže od ukupno 115 lansirnih stanica ispaljeno je čak 677 protivgradnih raketa.
Veliki broj ispaljenih raketa pokazuje koliko su snažni i rasprostranjeni bili gradonosni oblaci. Uprkos dejstvu protivgradne zaštite, grad je ipak zabeležen na više lokacija.
Protivgradna zaštita može da ublaži intenzitet padavina i smanji veličinu zrna grada, ali ne može potpuno da spreči štetu kada se razviju snažne olujne ćelije.
Najviše oštećenja za sada kod Bačke Topole i Bačke Palanke
Prema prvim informacijama sa terena, značajnija oštećenja za sada su prijavljena u okolini Bačke Topole i Bačke Palanke.
Još nije poznato koje su kulture najviše pogođene niti kolika je ukupna površina zahvaćena nevremenom. U ovom periodu posebno su osetljivi pšenica pred žetvu, kukuruz i suncokret u razvoju, kao i voćnjaci i povrtarske kulture.
Kod pšenice grad može da obori klasove i izazove osipanje zrna neposredno pred žetvu. Kod kukuruza i suncokreta posledice zavise od stepena oštećenja listova i stabljika, dok u voćnjacima grad može da pričini štetu ne samo ovogodišnjem rodu već i rodnim granama i mladim zasadima.
Zbog toga se konačne posledice često ne mogu proceniti odmah nakon nevremena. Na nekim parcelama oštećenja postaju vidljivija tek nekoliko dana kasnije, posebno ako na povređenim biljkama dođe do razvoja bolesti.
Ministarstvo poziva na procenu, proizvođači čekaju konkretne podatke
Ministarstvo je navelo da razume zabrinutost poljoprivrednih proizvođača, ali je istaklo da je za zvaničnu procenu potrebno sačekati obilazak terena.
Takav postupak je neophodan kako bi se utvrdili obim oštećenja, pogođene kulture i procenat izgubljenog roda.
Za poljoprivrednike je, međutim, svaki dan važan. Proizvođači moraju da utvrde da li je potrebno obaviti dodatnu zaštitu useva i zasada, ukloniti polomljene grane ili primeniti druge mere kako bi se sprečila naknadna šteta.
Posebno je važno da proizvođači koji imaju osigurane useve i zasade što pre prijave štetu osiguravajućem društvu i ne preduzimaju veće radove na pogođenim površinama pre izlaska procenitelja, osim kada je to neophodno da bi se sprečilo dalje propadanje proizvodnje.
Država subvencioniše osiguranje useva
Ministarstvo je podsetilo da poljoprivrednici mogu da ostvare podsticaje za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.
Državna podrška iznosi od 40 do 60 odsto vrednosti premije osiguranja, dok u područjima sa izraženijim rizicima može da dostigne i do 70 odsto.
Pored državnih podsticaja, brojne lokalne samouprave imaju sopstvene programe podrške i dodatno sufinansiraju polise osiguranja.
Kada se objedine republički i lokalni podsticaji, u pojedinim sredinama ukupna podrška može da dostigne i do 100 odsto vrednosti premije osiguranja.
To znači da poljoprivrednik u određenim opštinama može da osigura proizvodnju uz veoma mali sopstveni trošak ili bez dodatnog izdvajanja, u zavisnosti od uslova lokalnog konkursa.
Ipak, broj osiguranih površina u Srbiji i dalje je znatno manji od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, pa veliki broj proizvođača štetu od grada, suše i drugih vremenskih nepogoda i dalje snosi samostalno.
Podsticaji za protivgradne mreže do 65 odsto
Ministarstvo kroz investicione mere podržava i nabavku i postavljanje protivgradnih mreža.
Podsticaji iznose od 50 do 65 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od područja i uslova javnog poziva.
Protivgradne mreže najčešće se koriste u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji, gde jedan snažan grad može za nekoliko minuta da uništi godišnji rod i ošteti višegodišnje zasade.
Njihovo postavljanje zahteva značajna ulaganja u stubove, noseću konstrukciju, mreže i montažu. Zbog toga su subvencije posebno važne manjim proizvođačima koji bez podrške teško mogu da finansiraju kompletnu zaštitu zasada.
Protivgradne mreže ne štite samo plodove od direktnog udara grada. One mogu da ublaže i posledice jakog sunca, vetra i drugih ekstremnih vremenskih uslova, mada njihov efekat zavisi od vrste sistema i načina postavljanja.
Klimatski rizici postaju deo svakog proizvodnog plana
Ministarstvo navodi da se poljoprivredna proizvodnja sve češće suočava sa vremenskim ekstremima koje nije moguće potpuno eliminisati.
U prethodnim godinama proizvođači su se smenjeno suočavali sa sušom, obilnim padavinama, poplavama, gradom, kasnim prolećnim mrazevima i izuzetno visokim temperaturama.
Takvi događaji više se ne mogu posmatrati samo kao retke nepogode. Za veliki broj gazdinstava oni postaju redovan proizvodni rizik koji mora da bude uračunat prilikom izbora kulture, planiranja ulaganja i procene očekivane zarade.
Savremena poljoprivreda zbog toga ne podrazumeva samo setvu, negu i žetvu, već i planiranje rizika, osiguranje proizvodnje, postavljanje sistema zaštite i prilagođavanje promenljivim klimatskim uslovima.
Čeka se konačna procena štete
Iako je 14. juna sa 115 lansirnih stanica ispaljeno 677 protivgradnih raketa, potpuno sprečavanje grada nije bilo moguće.
Prvi izveštaji pokazuju da u većini pogođenih područja nije bilo veće štete, ali proizvođači u okolini Bačke Topole i Bačke Palanke čekaju detaljne procene.
Tek nakon obilaska parcela biće poznato kolike su površine pogođene, koje kulture su najviše stradale i da li će biti potrebne dodatne mere pomoći.
Ministarstvo je najavilo da će nastaviti da prati stanje na terenu i da će javnost blagovremeno obaveštavati o relevantnim podacima.
Za proizvođače, međutim, nevreme je još jednom pokazalo da se rod danas ne čuva samo radom na njivi. Sve veći deo borbe vodi se kroz osiguranje, protivgradne mreže i ulaganja u zaštitu od vremenskih ekstrema.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije