Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Proizvođači sirovog mleka u Srbiji trebalo bi ubuduće da imaju znatno jasnije uslove saradnje sa mlekarama i otkupljivačima. Novi pravilnik Ministarstva poljoprivrede propisuje da cena mleka ili način njenog obračuna moraju biti poznati unapred, dok rok plaćanja ne može biti duži od 30 dana.
Pravilnikom o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka detaljnije se uređuju prava i obaveze svih učesnika u lancu otkupa.
Cilj novih pravila je da se smanji dosadašnja praksa nejasnih dogovora, naknadnog menjanja uslova i dugog čekanja na isplatu, zbog čega su proizvođači često imali problema sa planiranjem proizvodnje i održavanjem likvidnosti gazdinstva.
Mleko mora biti plaćeno u roku od 30 dana
Najvažnija novina odnosi se na rok plaćanja za isporučeno sirovo mleko.
Otkupljivač ili prerađivač biće obavezan da mleko plati u ugovorenom roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Rok se računa od isteka perioda u kojem je mleko isporučeno ili od dana izdavanja odgovarajuće računovodstvene isprave, u zavisnosti od toga koji od ta dva datuma nastupi kasnije.
Za proizvođače je ovo važna promena jer proizvodnja mleka zahteva svakodnevne troškove. Hrana za stoku, veterinarske usluge, gorivo, električna energija, radnici i održavanje opreme moraju se plaćati bez obzira na to kada će mlekara isplatiti preuzetu robu.
Kašnjenje u plaćanju zato može brzo da dovede farmu u ozbiljne finansijske probleme, naročito kada je reč o manjim gazdinstvima bez većih novčanih rezervi.
Cena mleka mora biti poznata unapred
Novi pravilnik propisuje da ugovor mora da sadrži jasno definisanu cenu sirovog mleka ili preciznu i proverljivu metodologiju po kojoj će cena biti obračunata.
Cena može biti:
- unapred utvrđena i fiksna;
- promenljiva;
- kombinacija fiksnog i promenljivog dela.
Ukoliko se koristi promenljiva cena, ugovor mora jasno da pokaže od kojih parametara ona zavisi.
To mogu biti kvalitet mleka, procenat mlečne masti i proteina, broj somatskih ćelija, mikrobiološka ispravnost, količina isporuke, tržišna kretanja ili drugi unapred dogovoreni elementi.
Najvažnije je da način obračuna bude transparentan i razumljiv i proizvođaču i otkupljivaču.
Time bi trebalo da se spreče situacije u kojima proizvođač preda mleko, a tek kasnije sazna po kojoj ceni će ono biti plaćeno ili zbog čega mu je otkupna cena umanjena.
Pisani ili elektronski ugovor postaje osnova saradnje
Ključni elementi poslovnog odnosa moraće da budu definisani pisanim ili elektronskim ugovorom.
Ugovor bi, pored cene i roka plaćanja, trebalo da sadrži podatke o:
- količini mleka koja će biti isporučena;
- dinamici i periodu isporuke;
- mestu i načinu preuzimanja mleka;
- načinu kontrole kvaliteta;
- odgovornosti za neispravnost ili odstupanje od ugovorenih parametara;
- trajanju ugovora;
- uslovima za izmenu ili raskid saradnje;
- postupanju u slučaju više sile.
Ovakav ugovor trebalo bi da smanji prostor za usmene dogovore koji se mogu različito tumačiti i koji proizvođaču često ne pružaju dovoljnu pravnu sigurnost.
Proizvođač mora da zna pod kojim uslovima radi
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da proizvođač mora unapred da zna kada će biti plaćen i pod kojim uslovima posluje sa otkupljivačem ili prerađivačem.
„Želimo da proizvođači imaju jasno definisane uslove saradnje, a ne da zavise od usmenih dogovora i neizvesnosti. Stabilno mlekarstvo nije moguće bez poverenja i poštovanja ugovorenih obaveza“, rekao je Glamočić.
Prema navodima Ministarstva, nova pravila trebalo bi da ojačaju položaj primarnih proizvođača u lancu snabdevanja i omoguće im sigurnije planiranje proizvodnje.
Za farmu koja svakodnevno isporučuje mleko posebno je važno da može unapred da proceni očekivani prihod. Bez poznate cene i sigurnog roka isplate teško je planirati nabavku stočne hrane, servisiranje opreme, obnovu stada ili otplatu kredita.
Kazne mogu dostići 0,2 odsto godišnjeg prometa
Ministar je naveo da je pravilnik povezan sa Zakonom o trgovačkim praksama, kojim su za određene povrede predviđene značajne novčane kazne.
Kazna može iznositi do 0,2 odsto ukupnog godišnjeg prometa učesnika koji ne poštuje propisane obaveze.
Za velike prerađivače i otkupljivače takva kazna može predstavljati znatan iznos, zbog čega nova pravila ne bi trebalo da ostanu samo formalna obaveza na papiru.
Efekat pravilnika ipak će zavisiti od kontrole njegove primene, spremnosti proizvođača da prijave nepravilnosti i efikasnosti nadležnih institucija.
Pravilnik ne određuje kolika mora biti otkupna cena
Važno je naglasiti da novi pravilnik ne propisuje jedinstvenu minimalnu cenu sirovog mleka.
To znači da država ne određuje koliko dinara mlekara mora da plati proizvođaču za jedan litar.
Cena će se i dalje formirati kroz ugovor i zavisiće od tržišta, kvaliteta mleka, količine, troškova otkupa i poslovne politike prerađivača.
Promena je u tome što cena ili način njenog obračuna moraju biti jasno definisani unapred.
Za proizvođača to predstavlja veću sigurnost, ali samo po sebi ne rešava problem niskih otkupnih cena na koji stočari već dugo upozoravaju.
Ukoliko proizvođač dobije ugovor sa jasno navedenom, ali ekonomski neodrživom cenom, njegova pravna sigurnost će biti veća, ali problem isplativosti proizvodnje ostaje.
Mali proizvođači i dalje u slabijoj pregovaračkoj poziciji
Poseban problem ostaje položaj malih farmi koje dnevno isporučuju manje količine mleka.
Takvi proizvođači često imaju ograničen izbor mlekara i slabiju mogućnost da pregovaraju o ceni, rokovima i drugim uslovima saradnje.
Velike farme, koje mogu da garantuju redovne količine i ujednačen kvalitet, obično imaju povoljniju poziciju i ostvaruju višu cenu po litru.
Novi pravilnik može da spreči deo nepravilnosti, ali neće automatski izjednačiti pregovaračku snagu male porodične farme i velike mlekare.
Zbog toga će za razvoj sektora biti važni i udruživanje proizvođača, jačanje zadruga, zajednički nastup prema prerađivačima i preciznije praćenje troškova proizvodnje.
Jasniji ugovori važni, ali nisu dovoljni
Uređeniji ugovorni odnosi predstavljaju važan korak za domaći sektor mlekarstva.
Proizvođači više ne bi trebalo da predaju mleko bez jasnog odgovora na osnovna pitanja: koliko će biti plaćeni, kada će dobiti novac, kako se ocenjuje kvalitet i pod kojim uslovima saradnja može biti prekinuta.
Međutim, novi pravilnik sam po sebi neće rešiti sve probleme u proizvodnji mleka.
Farmeri se i dalje suočavaju sa niskim otkupnim cenama, visokim troškovima hrane i energenata, nedostatkom radne snage, smanjenjem broja muznih grla i jakom konkurencijom uvoznih mlečnih proizvoda.
Prava vrednost novih pravila zato će se videti tek u praksi — kroz ugovore koje će proizvođači dobijati, poštovanje roka od 30 dana i način na koji će nadležni reagovati kada ugovorene obaveze nisu ispunjene.
Za sada je najvažnija promena jasna: mleko više ne bi smelo da se preuzima bez unapred definisanih uslova, niti bi proizvođači trebalo neograničeno da čekaju novac za već isporučenu robu.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede / RTS