Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Žetva pšenice u Evropi ulazi u završnu fazu sa mnogo opreza. Posle izuzetno dobre prošle sezone, ovogodišnji rod se očekuje slabiji, ali ne i katastrofalan. Problem za ratare nije samo količina zrna, već odnos prinosa, otkupne cene, troškova proizvodnje i subvencija koje sve teže pokrivaju razliku između ulaganja i prihoda.
Evropska komisija procenjuje da će ukupna proizvodnja žitarica u EU u sezoni 2026/27 iznositi oko 278,1 milion tona, što je 3,2 odsto manje nego prethodne sezone. Pšenica je pod većim pritiskom od proseka, jer se očekuje pad proizvodnje od 6,2 odsto u odnosu na veoma visok rod iz 2025/26. godine.
To znači da Evropa ulazi u novu tržišnu godinu sa manjim rodom pšenice, ali i dalje sa proizvodnjom koja nije dramatično ispod proseka. Upravo zato tržište za sada ne reaguje velikim skokom cena.
Vreme pokvarilo deo očekivanja
Početak vegetacije u većem delu Evrope bio je solidan. Međutim, suvo proleće i talasi visokih temperatura u maju i junu smanjili su očekivanja za zimske useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.
Prema izveštaju JRC MARS, uslovi za useve u Evropi generalno su i dalje ocenjeni kao povoljni, ali su prognoze prinosa sada iznad petogodišnjeg proseka, a ispod prošlogodišnjih rezultata.
To je važna razlika. Evropa ne ulazi u godinu velikog podbačaja, ali ratari koji porede 2026. sa prethodnom sezonom mogu da vide značajan pad.
U Francuskoj, kao jednom od najvećih proizvođača pšenice u EU, stanje useva dodatno je pogoršano zbog toplote i suše. Podaci sa tržišta pokazuju da je procenat meke pšenice u ocenama dobro/odlično spušten na oko 74 odsto, dok je žetva u tom trenutku bila tek na početku.
U Italiji su visoke temperature i sušni uslovi u maju umanjili očekivanja za durum pšenicu u pojedinim regionima, posebno tamo gde je usev bio u završnim fazama nalivanja zrna.
Koliko pšenice Evropa očekuje?
Procene se razlikuju u zavisnosti od izvora, ali se osnovna slika poklapa: ovogodišnji rod pšenice u EU biće manji nego prošle godine, ali ne i katastrofalan.
Evropska komisija je krajem juna smanjila procenu upotrebljive proizvodnje obične pšenice u EU na oko 126,3 miliona tona.
Međunarodni savet za žitarice podigao je globalnu proizvodnju pšenice za sezonu 2026/27 na 821 milion tona, ali je istovremeno smanjio procene zaliha. To znači da svet možda ima dovoljno proizvodnje, ali da se zalihe ne povećavaju onoliko koliko bi tržište želelo.
Za Evropu je posebno važno i to što se očekuje rast neto izvoza žitarica EU na oko 19 miliona tona, uprkos slabijoj proizvodnji. Ako izvoz ostane aktivan, domaće evropske cene mogu dobiti određenu podršku, ali samo ako konkurencija iz Crnog mora, SAD, Australije i Argentine ne bude agresivnija.
Cene pšenice: tržište ne plaća dovoljno rizik
Iako su vremenski uslovi pogoršali deo evropskih očekivanja, cene pšenice nisu eksplodirale.
Na Euronextu se pšenica krajem juna kretala oko 200 do 215 evra po toni za naredne termine, u zavisnosti od ugovora i roka isporuke. To su nivoi koji daju određenu stabilnost tržištu, ali mnogim proizvođačima ne donose komotnu zaradu.
Problem je u tome što su ulazni troškovi i dalje visoki.
Đubrivo, gorivo, zaštitna sredstva, zakup zemljišta, radna snaga, kamate i amortizacija mehanizacije ostaju ozbiljan teret. Čak i kada cena pšenice ne izgleda niska na papiru, računica na hektaru može biti vrlo tanka ako prinos podbaci.
Za ratare je zato ključno pitanje: da li prihod od pšenice pokriva realne troškove proizvodnje, a ne samo direktne troškove setve?
Okvirna računica po hektaru
Računica pšenice u Evropi značajno se razlikuje od zemlje do zemlje. Francuski, nemački ili poljski proizvođač imaju drugačije prinose, zakupnine, subvencije i troškove od ratara u Rumuniji, Bugarskoj ili Srbiji.
Ipak, okvir može da pokaže zašto je nervoza među proizvođačima velika.
Ako je prinos 6 tona po hektaru, a cena 200 evra po toni, bruto prihod iznosi 1.200 evra po hektaru.
Ako je prinos 7 tona, prihod raste na 1.400 evra po hektaru.
Ako je prinos 8 tona, prihod je 1.600 evra po hektaru.
Na prvi pogled to deluje dobro. Međutim, kada se odbiju troškovi semena, đubriva, zaštite, goriva, rada, mehanizacije, skladištenja i zakupa, prostor za zaradu se brzo smanjuje.
Kod proizvođača koji imaju sopstvenu zemlju, računica je znatno bolja. Kod onih koji rade zemlju u zakupu, pšenica mora da donese visok prinos ili bolju cenu da bi se isplatila.
Primer računice
Ako uzmemo okvirnu cenu pšenice od 200 evra po toni:
| Prinos | Bruto prihod po hektaru |
|---|---|
| 5 t/ha | 1.000 €/ha |
| 6 t/ha | 1.200 €/ha |
| 7 t/ha | 1.400 €/ha |
| 8 t/ha | 1.600 €/ha |
Ako ukupni troškovi proizvodnje, bez zakupa, iznose oko 800 do 1.000 evra po hektaru, proizvođač sa 6 tona prinosa ima vrlo skroman prostor za zaradu.
Ako se doda zakup zemljišta, računica se dodatno pogoršava.
Zato se u praksi često dešava da ista cena pšenice za jednog proizvođača znači dobit, a za drugog jedva pokrivanje troškova.
Subvencije popravljaju računicu, ali ne rešavaju sve
U Evropskoj uniji subvencije imaju važnu ulogu u stabilizaciji prihoda poljoprivrednika.
Kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku, proizvođači dobijaju direktna plaćanja po hektaru, a deo podrške vezan je za ekološke mere, održivo upravljanje zemljištem i dodatne šeme u okviru nacionalnih strateških planova.
Osnovna podrška dohotku u EU isplaćuje se kao godišnje plaćanje po prihvatljivom hektaru, nezavisno od konkretne kulture. To znači da pšenica ne dobija uvek posebnu cenu kroz subvenciju, ali proizvođač kroz hektarsku podršku lakše zatvara godišnju računicu gazdinstva.
Ipak, subvencije ne mogu da potpuno neutrališu pad prinosa ili nisku cenu.
Ako je godina loša, ako je zakup visok ili ako su troškovi đubriva i goriva veliki, direktna plaćanja ublažavaju udar, ali ne garantuju profit.
Za manje proizvođače to je posebno važno, jer oni često nemaju dovoljno prostora da skladište pšenicu i čekaju bolju cenu, već moraju da prodaju odmah posle žetve.
Zašto cena ne raste jače ako je rod slabiji?
Na prvi pogled deluje logično da slabiji evropski rod odmah podigne cenu. Međutim, tržište pšenice nije samo evropsko.
Na cenu utiču i Rusija, Ukrajina, SAD, Argentina, Australija, Kanada i globalna tražnja u zemljama uvoznicama.
Ako Crno more nudi konkurentnu pšenicu, evropska cena teško može značajno da odskoči. Ako je dolar jak, ako su globalne zalihe dovoljne ili ako kupci čekaju, pritisak na cenu ostaje i u godini kada evropski rod nije idealan.
Zato proizvođači često imaju osećaj da tržište ne priznaje njihove probleme.
Na njivi se vidi slabiji rod, ali na berzi cena ne mora odmah da reaguje, jer kupci gledaju globalnu ponudu, logistiku i konkurentska porekla.
Ko je u boljoj poziciji?
Najbolje prolaze proizvođači koji imaju visok prinos, sopstvenu zemlju, dobar kvalitet zrna i mogućnost skladištenja.
Kod pšenice sa višim proteinom i boljim parametrima kvaliteta postoji veća šansa za bolju cenu, posebno ako mlinovi traže kvalitetnu robu.
Sa druge strane, proizvođači koji imaju niži prinos, visoku zakupninu, slabiji kvalitet i obavezu da prodaju odmah posle žetve nalaze se u najtežoj poziciji.
Njihova računica može biti negativna čak i kada tržišna cena na prvi pogled ne izgleda katastrofalno.
Šta se može očekivati do kraja žetve?
Do kraja žetve evropsko tržište pšenice pratiće nekoliko ključnih faktora.
Prvi je stvarni prinos u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Drugi je kvalitet zrna, posebno protein, hektolitarska masa i vlaga. Treći je konkurencija iz Crnog mora i tempo izvoza.
Ako se pokaže da su vrućina i suša ozbiljnije oštetile evropski rod nego što se trenutno procenjuje, cene mogu dobiti podršku.
Ako rezultati budu blizu proseka, a globalna konkurencija ostane jaka, rast cena biće ograničen.
Za ratare to znači da će 2026. biti godina u kojoj se profit neće praviti samo na prinosu, već i na tajmingu prodaje, kvalitetu, skladištenju i kontroli troškova.
Da li se pšenica i dalje isplati sejati?
Pšenica ostaje važna kultura u evropskom plodoredu. Ona donosi sigurnost, raniju žetvu, mogućnost planiranja naredne kulture i stabilno tržište.
Međutim, računica je sve zahtevnija.
Na cenama oko 200 evra po toni, pšenica se najlakše isplati proizvođačima koji mogu da ostvare 7 ili više tona po hektaru i koji nemaju previsok zakup.
Kod prinosa od 5 do 6 tona, uz visoke troškove i zakup, zarada je mala ili potpuno nestaje.
Subvencije pomažu da se proizvodnja održi, ali ne mogu da zamene tržišnu cenu i dobar prinos.
Zato evropska žetva pšenice 2026. šalje jasnu poruku: pšenica nije propala kultura, ali više nije ni sigurna računica za svakoga. Proizvođači će morati pažljivije da računaju troškove, biraju sorte, čuvaju kvalitet i sve više razmišljaju kada i kome prodaju zrno.
Izvori: Evropska komisija, JRC MARS, Euronext, IGC, AHDB, Eurostat
Izvori
Evropska komisija u kratkoročnom izgledu navodi da se za 2026/27 očekuje ukupna proizvodnja žitarica u EU od 278,1 miliona tona, što je 3,2% manje nego prethodne sezone, dok se proizvodnja pšenice očekuje 6,2% niža u odnosu na izuzetno visok rod 2025/26.
JRC MARS u junskom biltenu ocenjuje da su uslovi za useve u Evropi generalno povoljni, ali da su prognoze prinosa iznad petogodišnjeg proseka, a ispod prošlogodišnjih rezultata; suvo proleće i majski toplotni talas smanjili su očekivanja za zimske useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.
https://publications.jrc.ec.europa.eu/repository/handle/JRC145926?utm_source=chatgpt.com
JRC posebno navodi da su u delovima Italije vrući i suvi uslovi u maju umanjili potencijal prinosa durum pšenice, naročito u završnim fazama razvoja useva.
Podaci o padu procene EU proizvodnje obične pšenice na 126,3 miliona tona i zalihama od 13,8 miliona tona poklapaju se u tržišnim pregledima krajem juna.
Zajednička poljoprivredna politika EU obezbeđuje podršku kroz direktna plaćanja i osnovnu podršku dohotku po hektaru, dok ekološke šeme mogu biti dodatak ili nadoknada za izgubljeni prihod i dodatne troškove.