Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Berba kupina u zapadnoj Srbiji trebalo bi da počne narednih dana, najpre u sunčanijim krajevima gde prvi plodovi sazrevaju već početkom jula. Rod se ocenjuje kao dobar, ali proizvođači u sezonu ulaze sa velikom neizvesnošću, jer otkupljivači još nisu zvanično izašli sa cenom.
Među voćarima se spekuliše da ovogodišnja otkupna cena kupine neće biti viša od jednog evra po kilogramu, ali ni ispod 50 dinara. Razlog za oprez je i to što hladnjače, prema navodima proizvođača, još nisu prodale ni prošlogodišnji rod.
Ukoliko cena ostane na niskom nivou, deo proizvođača najavljuje da neće ni ulaziti u berbu, jer bi troškovi mogli da premaše moguću zaradu.
Prošle godine cena pala sa 120 na 50 dinara
Voćare posebno brine iskustvo iz prošle sezone.
Prošle godine je otkupna cena kupine u zapadnoj Srbiji na početku berbe iznosila od 120 do 125 dinara po kilogramu, da bi pred kraj sezone pala na svega 50 dinara.
Zbog tako niske cene deo proizvođača tada je odustao od daljeg branja, jer im se nije isplatilo da plaćaju radnike ili ulažu dodatni rad u rod koji ne može da pokrije troškove.
Sličan scenario proizvođači žele da izbegnu ove godine, naročito jer se berba kupine nastavlja odmah nakon maline, kada su radna snaga i organizacija posla već veliki izazov.
Rod dobar, ali cena odlučuje da li će biti berbe
Proizvođač Vladimir Ivanović kaže za Biznis.rs da, kako se završava berba malina, počinje berba kupina.
Prema njegovim rečima, rod je odličan, kao i kod većine voća ove godine.
Kupina je, kako navodi, otpornija na različite vremenske uslove, od visokih temperatura i žege do kišnih perioda.
Ipak, dobar rod sam po sebi ne znači i dobru zaradu.
Ivanović ističe da će otkupna cena biti presudna za odluku da li će kupina uopšte biti obrana ove godine.
Prema njegovoj proceni, granica isplativosti kreće se između 80 i 100 dinara po kilogramu, u zavisnosti od prinosa i troškova berbe.
Ta računica važi pod pretpostavkom da u berbi učestvuju samo članovi domaćinstva, bez angažovanja sezonskih radnika.
Ispod 80 dinara berba nije isplativa
Ivanović upozorava da proizvođači neće brati kupinu ako otkupna cena bude ispod 80 dinara po kilogramu.
U tom slučaju, kako kaže, na jesen će obaviti redovno čišćenje kupinjaka, orezivanje i pripremu lastara za narednu godinu, ali ovogodišnji rod neće skidati.
To je najteža odluka za svakog voćara, jer znači da je rod ostavljen na parceli ne zato što ga nema, već zato što tržišna cena ne pokriva rad.
U aktuelnim uslovima proizvođači uglavnom neće angažovati radnike za berbu, već će, ukoliko budu brali, to raditi sami sa članovima porodice.
Koliko berač mora da nabere da bi se isplatilo?
Cena od oko jednog evra po kilogramu mogla bi, prema rečima proizvođača, da bude prihvatljiva ukoliko se berba organizuje u okviru domaćinstva.
Ivanović navodi da njegova porodica ima oko 50 ari kupine i da će brati samo četvoro članova domaćinstva.
Ako bi cena bila oko jednog evra po kilogramu, jedan berač bi za dnevni prihod od oko 100 evra morao da nabere najmanje 100 kilograma dnevno.
To je za iskusne berače moguće, a ima i onih koji mogu da uberu više od 200 kilograma za dan.
Međutim, ako je cena znatno niža, isti rad donosi mnogo manju zaradu, pa se postavlja pitanje da li je berba uopšte opravdana.
Malina već pokazala koliko radna snaga košta
Trošak berbe ove godine posebno je važan jer su dnevnice berača malina visoke.
Dnevnice za berače malina kreću se od 4.500 do 6.000 dinara, dok se plaćanje po ubranom kilogramu kreće od 120 do 140 dinara, u zavisnosti od uslova rada i organizacije berbe.
Iako se kupina ne plaća uvek po istoj računici kao malina, proizvođači znaju da radna snaga postaje sve skuplja i teže dostupna.
Zbog toga se cena kupine ne može posmatrati samo kao otkupna cena ploda, već i kroz odnos prema trošku rada.
Ako berba mora da se plati, a otkup bude nizak, proizvođaču gotovo ništa ne ostaje.
Hladnjače još pod pritiskom prošlogodišnjeg roda
Jedan od razloga za neizvesnost je i stanje u hladnjačama.
Prema informacijama koje se mogu čuti od proizvođača, deo prošlogodišnjeg roda kupine još nije prodat. To može da utiče na oprez otkupljivača i pritisak na početnu cenu.
Ako hladnjače ulaze u novu sezonu sa zalihama, manje su spremne da agresivno podižu cenu na početku otkupa.
Sa druge strane, proizvođači upozoravaju da niska cena može dovesti do toga da deo roda ostane neobran, što bi dugoročno moglo dodatno smanjiti interesovanje za proizvodnju kupine.
Kupina ima cikluse dobre cene
Ivanović navodi da cena kupine, po iskustvu proizvođača, značajnije skoči svake šeste ili sedme godine, kada se od ovog voća može dobro prihodovati.
U međuvremenu, proizvođači se često suočavaju sa godinama u kojima dobar rod ne znači i dobru cenu.
Takva nepredvidivost otežava planiranje proizvodnje, ulaganje u zasade i održavanje kupinjaka.
Voćar koji ne zna da li će cena pokriti berbu teško može da planira ulaganja u zaštitu, đubrenje, navodnjavanje ili obnovu zasada.
Žitarice dobro rodile, stoka ostaje problem
Kada je reč o drugim kulturama, Ivanović ocenjuje da su žitarice ove godine dobro rodile.
Žetva je pri kraju, pa će većina poljoprivrednih gazdinstava imati dovoljno ječma, zobi, tritikala i pšenice za ishranu stoke tokom jeseni i zime.
Prema njegovim rečima, i kukuruz za sada dobro napreduje, pa ove godine ne bi trebalo da bude problema sa hranom za životinje.
Ipak, razlog za zabrinutost ostaje cena stoke, koja, kako navodi, pada iz dana u dan.
To znači da ni dobra proizvodnja hrane za stoku ne garantuje stabilnu zaradu ako tržište žive stoke nastavi da slabi.
Sezona kupine zavisi od prve cene
Za proizvođače kupine naredni dani biće presudni.
Ako otkupljivači izađu sa cenom koja je blizu jednog evra po kilogramu, deo proizvođača će ući u berbu i pokušati da iskoristi dobar rod.
Ako cena bude bliža prošlogodišnjem završetku sezone, odnosno oko 50 dinara, mnogi će proceniti da je bolje da rod ostane neobran nego da se radi sa gubitkom.
Kupina je ove godine rodila, ali tržište još nije dalo odgovor na najvažnije pitanje: da li će se berba isplatiti?
Izvor: Biznis.rs