Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Žitopromet-Mlin već otkupio 50.000 tona pšenice: kvalitet zrna odličan, konačna cena posle žetve
Kompanija „Žitopromet-Mlin“ AD iz Sente već je u silose smestila oko 50.000 tona pšenice iz ovogodišnje žetve, što je polovina planirane količine sirovine za preradu u ovoj godini.
Plan kompanije je da iz ovogodišnjeg roda obezbedi oko 100.000 tona pšenice, dok ukupne potrebe, uz prelazne zalihe, idu do 105.000 tona.
Predsednik kompanije Predrag Đurović izjavio je da je dosadašnji tok žetve potvrdio izuzetno dobar tehnološki kvalitet zrna. To, kako očekuje, omogućava proizvodnju kvalitetnog brašna, drugih žitomlinskih proizvoda i testenina.
Akontativna cena 19 dinara
Na početku žetve „Žitopromet-Mlin“, kao i drugi otkupljivači, ponudio je proizvođačima akontativnu otkupnu cenu.
Za pravna lica cena je 19 dinara plus PDV, dok je za fizička lica ponuđeno 19 dinara sa PDV-om.
Đurović naglašava da to nije konačna cena.
Prema njegovim rečima, konačna cena biće utvrđena pri kraju ili nakon žetve, u skladu sa berzanskom i preovlađujućom cenom na tržištu.
Proizvođačima kojima je novac potreban odmah tokom žetve, kompanija plaća akontativnu cenu, a razlika će biti doplaćena kada se utvrdi konačna cena.
Đurović navodi da su se i prethodnih godina trudili da prate najvišu ostvarenu cenu na tržištu pšenice u žetvi.
Ko ne želi odmah da proda, može da čuva pšenicu u silosu
Proizvođači koji sada ne žele da prodaju pšenicu imaju mogućnost da je čuvaju u silosima „Žitopromet-Mlina“ po utvrđenim uslovima i da je prodaju kada im najviše odgovara.
Cena se, kako navode iz kompanije, koriguje na osnovu berzanskih kretanja.
Ona nekada može biti viša nego u samoj žetvi, a nekada i niža. Zbog toga svaki dobavljač sam odlučuje kada će prodati pšenicu.
Ova mogućnost važna je za proizvođače koji ne žele da budu pod pritiskom prodaje odmah u žetvi, naročito ako očekuju povoljnije tržišne uslove kasnije tokom godine.
Kvalitet pšenice veoma dobar
Direktorka proizvodnje Katarina Mirić navodi da se, pored komercijalnog kvaliteta, kontroliše i zdravstveno stanje pšenice, kao i tehnološki parametri važni za proizvodnju brašna.
Posebno se prate sadržaj vlažnog glutena i proteina.
Prema dosadašnjim pokazateljima, kvalitet ovogodišnje pšenice je veoma dobar.
Sadržaj vlage je oko 11 odsto, hektolitarska težina oko 80, dok su primese relativno niske i kreću se do 3,5 odsto.
Sadržaj proteina je oko 14 odsto, a vlažni gluten od 28 do 30 odsto.
Takvi parametri, prema oceni stručnjaka iz kompanije, obećavaju dobar kvalitet brašna i drugih proizvoda.
Pregled kvaliteta pšenice
| Parametar | Dosadašnji pokazatelj |
|---|---|
| Vlaga | oko 11% |
| Hektolitarska težina | oko 80 |
| Primese | do 3,5% |
| Protein | oko 14% |
| Vlažni gluten | 28–30% |
| Otkup do sada | oko 50.000 t |
| Planirani otkup | oko 100.000 t |
| Ukupne potrebe sa zalihama | do 105.000 t |
Najveći izvoznik brašna iz Srbije
Senćanski „Žitopromet-Mlin“ je najveći izvoznik brašna iz Srbije.
Iz prošlogodišnje proizvodnje na tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Mađarske, Albanije i drugih zemalja isporučeno je 36.000 tona brašna u različitim pakovanjima.
Od izvoza kvalitetnog brašna ostvaruje se oko 90 odsto deviznog pazara kompanije.
Dobru prođu na inostranom tržištu imaju i testenine robne marke „Sentella“, kojih je izvezeno oko 3.000 tona, u vrednosti od 1,4 miliona evra.
Rekordna proizvodnja i rast izvoza
Đurović navodi da „Žitopromet-Mlin“ otkup pšenice vrši isključivo za potrebe prerade u sopstvenim pogonima, a ne za dalju trgovinu.
Kompanija brašno i testenine plasira na domaćem i inostranom tržištu.
Prošla godina bila je rekordna po proizvodnji i izvozu, uz plasman proizvoda u vrednosti od 13 miliona evra.
Trend rasta izvoza nastavljen je i ove godine, pa je u prvom polugodištu izvoz uvećan za 25 odsto.
Prošle godine senćanski mlinari samleli su 89.000 tona pšenice, dok je u prvih šest meseci ove godine prerađeno 50.000 tona.
Plan je da se u ovoj godini preradi od 98.000 do 100.000 tona pšenice, što bi bio novi rekord od osnivanja kompanije.
Novi silos od 14.000 tona
Pored postojećih silosa u Senti i Novom Kneževcu, ukupnog kapaciteta 60.000 tona, kao i podnih skladišta u Đali, kompanija je u pripremi za ovogodišnju žetvu investirala u nove silosne kapacitete.
Do kraja jula trebalo bi da bude završen novi silos kapaciteta 14.000 tona.
Time će „Žitopromet-Mlin“ raspolagati silosnim kapacitetom koji može da zadovolji oko dve trećine potreba kompanije.
Izvršni direktor održavanja Zoltan Nađ navodi da je ulaganje u novi silos vredno 1,1 milion evra, a investicija se realizuje sopstvenim sredstvima.
Solarni paneli pokrivaće do četvrtine potreba za strujom
U toku je i instaliranje solarne elektrane, sa postavljanjem 2.000 solarnih panela.
U prvoj fazi instalisana snaga biće 730 kilovata, dok će se u drugoj fazi zaokružiti na jedan megavat.
Paneli se postavljaju isključivo na krovove postojećih objekata.
Očekuje se da će proizvedena električna energija iz obnovljivih izvora pokrivati 20 do 25 odsto ukupnih potreba kompanije.
Stabilna sirovinska baza iz Banata i Bačke
„Žitopromet-Mlin“ ima stabilnu sirovinsku bazu zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa dobavljačima.
Kompanija skoro tri decenije sarađuje sa standardnim krugom proizvođača, a većinu čine zemljoradničke zadruge iz regiona severnog Banata i Bačke, kao i preduzeća koja se bave otkupom žitarica.
Deo pšenice u senćanske silose stiže i iz južne Bačke, okoline Sombora i područja koja gravitiraju Senti.
Đurović ističe da je logistika važan deo ukupne cene koštanja pšenice, jer su prevoz, lagerovanje i čuvanje u silosima trošak kompanije.
Zbog toga se nastoji da se logistički troškovi smanje na najmanju moguću meru.
Dobra pšenica, ali cena ostaje ključno pitanje
Ovogodišnja pšenica, prema dosadašnjim podacima iz Sente, ima veoma dobar tehnološki kvalitet.
To je dobra vest za mlinarsku industriju, izvoz brašna i proizvodnju testenina.
Ipak, za proizvođače najvažnije pitanje ostaje konačna otkupna cena.
Akontativnih 19 dinara predstavlja početni nivo, dok će konačna računica zavisiti od kretanja na tržištu do kraja žetve i nakon nje.
Za ratare će zato biti važno da pažljivo procene da li im je novac potreban odmah ili mogu da sačekaju sa prodajom pšenice u nadi da će tržište ponuditi bolju cenu.
Izvor: Dnevnik
Foto: Milorad Mitrović