Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pad kineske tražnje za evropskom svinjetinom sve više menja tokove trgovine i utiče na regionalna tržišta. Meso koje veliki proizvođači iz Evropske unije ne uspevaju da plasiraju u ranijim količinama na kinesko tržište sada traži nove kupce, a deo tih količina završava i u našem regionu.
Za potrošače to kratkoročno može značiti veću ponudu i nižu cenu. Međutim, za domaće proizvođače takav pritisak može imati mnogo ozbiljnije posledice.
Ako uvoz po nižim cenama potisne domaću proizvodnju, račun se ne plaća odmah, već kasnije — kroz gašenje farmi, manju proizvodnju i veću zavisnost od uvoza.
Srbija pod pritiskom evropskih viškova
Prema analizi objavljenoj na platformi holandske vlade posvećenoj međunarodnoj poljoprivrednoj trgovini, srpski proizvođači svinja i mleka upozoravaju da pad cena u Evropskoj uniji sve snažnije utiče na domaće tržište.
Posebno je osetljiv sektor svinjarstva.
Nakon slabljenja kineske tražnje, višak svinjskog mesa iz velikih evropskih proizvođačkih zemalja, naročito iz Španije, preusmerava se ka drugim tržištima.
Među njima su i tržišta regiona, gde domaći farmeri sve teže mogu da se nose sa konkurencijom velikih evropskih sistema proizvodnje.
Kako problem iz Kine stiže do srpskog sela?
Na prvi pogled, veza između kineske potrošnje i srpskog farmera deluje daleko. Ali tržišni lanac je vrlo jasan.
Kina je godinama bila jedno od najvažnijih svetskih tržišta za svinjetinu. Kada tako veliki kupac smanji uvoz, evropski proizvođači koji su računali na kinesku tražnju moraju da pronađu druga tržišta.
Višak mesa tada ne nestaje — samo menja pravac.
Veliki izvoznici pokušavaju da robu plasiraju tamo gde još postoji prostor za prodaju. U takvim okolnostima, deo količina završava u regionu, često po cenama koje stvaraju dodatni pritisak na lokalne proizvođače.
Za srpske farmere to znači da se više ne takmiče samo sa proizvođačima iz svoje opštine, okruga ili države, već posredno i sa viškovima velikih evropskih sistema.
Jeftinije meso danas može skupo da košta sutra
Veća ponuda uvoznog mesa potrošačima kratkoročno može delovati povoljno. Ako robe ima više, cena može da padne ili da bar ostane pod pritiskom.
Međutim, dugoročno gledano, takva računica nije jednostavna.
Ako domaći proizvođači zbog niskih otkupnih cena i snažne konkurencije počnu da smanjuju proizvodnju, gase farme ili odlažu ulaganja, Srbija postaje zavisnija od uvoza.
U tom slučaju potrošač danas možda dobija jeftinije meso, ali sutra može izgubiti sigurnost domaće ponude.
Kada se međunarodni tokovi ponovo promene, kada evropski višak nestane ili kada izvoz postane isplativiji na drugim tržištima, zemlja sa oslabljenom domaćom proizvodnjom ima mnogo manje prostora da zaštiti sopstveno tržište.
Zato jeftin uvoz nije uvek isto što i dugoročno jeftina hrana.
Domaći farmer između tržišta i velikih sistema
Srpski stočari već godinama upozoravaju na visoke troškove proizvodnje, skupu hranu za životinje, neizvesne otkupne cene i teškoće u planiranju.
Sa druge strane, veliki proizvođači iz Evropske unije posluju u sistemima sa većim obimom proizvodnje, razvijenijom infrastrukturom, snažnijim lancima snabdevanja i drugačijim finansijskim mogućnostima.
Kada se na domaće tržište preliju evropski viškovi, pritisak se brzo prenosi duž celog lanca.
Farmer ima manji prostor za zaradu. Prerađivači dobijaju širi izbor sirovine. Trgovci biraju između domaće i uvozne robe. Kupac na kraju vidi cenu na rafu, ali često ne vidi šta se dogodilo nekoliko koraka ranije.
Nije ugroženo samo svinjarstvo
Sličan pritisak postoji i u sektoru mleka.
Pad cena mleka u Evropskoj uniji utiče i na srpsko tržište, dok domaći proizvođači upozoravaju da sve teže konkurišu robi koja dolazi iz velikih evropskih proizvodnih sistema.
To pokazuje da Srbija nije izolovano tržište.
Promena potrošnje u Kini, višak proizvodnje u Španiji ili pad cena u Evropskoj uniji mogu relativno brzo da se prenesu na domaće selo i rafove u prodavnicama.
Globalni poremećaji, domaće posledice
Najveći problem za domaće proizvođače jeste to što nemaju nikakav uticaj na kinesku potrošnju, evropske izvozne tokove ili odluke velikih proizvođača.
Ali posledice tih kretanja ipak osećaju.
Kada Kina kupuje manje, Evropa traži nova tržišta. Kada evropski višak stigne u region, domaći proizvođač dobija jaču konkurenciju. Ako zbog toga proizvodnja oslabi, posledice se kasnije prenose i na potrošače.
Zato pitanje nije samo koliko danas košta kilogram mesa.
Mnogo važnije pitanje je koliko će Srbija u narednim godinama zavisiti od tuđih viškova i da li će domaća proizvodnja imati snage da opstane u takvoj utakmici.
Domaća proizvodnja kao pitanje sigurnosti
Svinjarstvo nije samo pitanje trenutne cene na tržištu. To je pitanje proizvodnje hrane, opstanka farmi, zaposlenosti u ruralnim područjima i sigurnosti snabdevanja.
Kada se domaća proizvodnja jednom smanji, njen oporavak nije brz. Farma se ne obnavlja preko noći, a izgubljeno poverenje proizvođača teško se vraća.
Zato kratkoročna korist od jeftinijeg uvoza mora da se meri i dugoročnim posledicama.
Ako domaći farmer nema održivu cenu i siguran prostor na tržištu, Srbija rizikuje da sve više zavisi od kretanja na koja nema nikakav uticaj.
Izvor: Telegraf / analiza platforme holandske vlade za međunarodnu poljoprivrednu trgovinu