Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Razmere štete od požara u Deliblatskoj peščari još nisu poznate, ali pčelari strahuju da su izgorele velike površine bagrema. Procenjuje se da ova biljka zauzima oko 11.000 hektara Peščare, a obnova uništenih stabala i povratak bagremove paše mogli bi da traju godinama.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović upozorio je da precizna procena neće biti moguća dok požar ne bude potpuno ugašen i dok se ne utvrdi koliko je bagremovih stabala zahvaćeno vatrom.
Deliblatska peščara je jedan od tradicionalno važnih lokaliteta na koji pčelari sele košnice radi proizvodnje bagremovog meda. Prema pojedinim procenama, bagrem čini približno trećinu šumskih zasada na ovom području.
„Sigurno je da nekoliko godina neće biti paše“, upozorio je Živadinović.
Ukoliko stablo potpuno izgori, bagrem može ponovo da izbije iz korena, ali su potrebne godine da poraste, procveta i ponovo počne da medi.
Bagrem uz suncokret najvažnija pčelinja paša
Šteta na površinama zahvaćenim požarom mogla bi da ima dugoročne posledice po proizvodnju meda. Bagrem je, uz suncokret, jedna od najznačajnijih pčelinjih paša u Srbiji.
„Bagrem je naša glavna paša pored suncokreta“, istakao je Živadinović.
Pčelari će tek nakon gašenja vatre moći da utvrde gde su nastala najveća oštećenja i koliko će košnica u narednim sezonama morati da bude preseljeno na druge lokacije.
Gubitak paše ne pogađa samo pčelare iz okoline Deliblatske peščare. Na bagremovu pašu u ovaj deo Banata dolaze i proizvođači iz drugih krajeva Srbije, pa posledice mogu biti znatno šire.
Požari i poplave sve češće uništavaju pčelinjake
Klimatske promene postale su jedan od najvećih problema domaćeg pčelarstva. Tokom proleća pčelinjake ugrožavaju bujične poplave, dok leti prete dugotrajna suša, ekstremne temperature i požari.
Prema rečima Živadinovića, neodržavani vodotokovi u planinskim predelima mogu da budu blokirani granjem, koje stvara prirodne brane. Kada takva prepreka popusti pod pritiskom vode, bujica može da odnese čitave pčelinjake.
Tokom vrelih i sušnih perioda lako se pali rastinje, a vatra se zatim brzo približava košnicama. Bilo je slučajeva da pčelinjak sa oko stotinu košnica potpuno izgori, čime vlasnik praktično gubi celokupan kapital.
Zbog toga se pčelarima savetuje da prilikom izbora lokacije razmišljaju i o zaštiti od požara. U neposrednoj blizini košnica ne bi trebalo da bude gusto rastinje, dok trava mora redovno da se kosi.
Godina dobro počela, a onda su stigle suša i požari
Ovogodišnja pčelarska sezona počela je solidno. Voćna paša bila je uspešnija nego prethodnih godina, a u pojedinim krajevima bilo je i manjih viškova meda.
Bagremova paša bila je odlična na približno dve trećine teritorije Srbije. Na preostalom delu bila je ispod proseka, ali ne drastično.
Najviše problema zabeleženo je u jugoistočnoj Srbiji, gde je bagrem na mnogim lokacijama izmrzao u ranoj fazi razvoja. Prinosi su ponegde bili i prepolovljeni.
Lipova paša bila je najbolja u ovoj godini. Pčelari koji su selili košnice na područja pod lipom ostvarili su izuzetno visoke prinose, na pojedinim mestima uporedive sa najboljim sezonama.
Suncokretova paša bila je ispod proseka, dok je uljana repica dala veoma slabe rezultate.
Seleći pčelari prošli bolje
Kada se saberu rezultati svih paša, sezona se može oceniti kao prosečna.
Bolje su prošli pčelari koji sele košnice sa jedne paše na drugu. Takvih je, prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, oko 43 odsto.
Za seleće pčelare godina je bila dobra, dok su oni koji košnice drže na stalnim lokacijama uglavnom ostvarili ispodprosečne rezultate.
Požar u Deliblatskoj peščari mogao bi dodatno da pogorša njihov položaj jer će deo pčelara narednih godina morati da traži nove lokacije za bagremovu pašu.
Suša slabi zimske pčele
Dugotrajna suša ne utiče samo na količinu meda. Pri ekstremno visokim temperaturama biljke pokušavaju da sačuvaju vlagu, zbog čega manje cvetaju i proizvode manje polena, a na pojedinim lokacijama polena gotovo da nema.
Upravo sada traje period odgajanja dugovečnih zimskih pčela. One treba da prežive zimu i u proleće ponovo razviju zajednicu do nivoa potrebnog za prikupljanje meda.
Ako tokom razvoja nemaju dovoljno kvalitetnog polena, pčele ostaju slabije, kraće žive i teže održavaju zajednicu do narednog proleća.
Pčelari ne mogu da navodnjavaju šume i pašnjake, pa imaju vrlo malo mogućnosti da utiču na prirodne uslove.
Košnicama se može pomoći postavljanjem u blizini reka i drugih vlažnih područja, gde i tokom sušnih perioda postoje biljke koje cvetaju i daju polen.
Tokom avgusta moguća je i prihrana pogačama sa zamenom za polen. Takva hrana ne može potpuno da zameni prirodni polen, ali može da ublaži njegove posledice kada kiše dugo nema.
Konačan obim štete u Deliblatskoj peščari biće poznat tek nakon gašenja požara. Već sada je, međutim, jasno da posledice neće trajati samo jednu sezonu – na potpuno izgorelim površinama povratak bagremove paše mogao bi da potraje godinama.
Izvor: Dnevnik.rs, prema tekstu portala Biznis.rs.
Foto: MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE/