Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Čedomir Keco
Beograd, 26.08.2026.
Postepeni oporavak tovnog govedarstva u Srbiji ugrožen je uvozom junećeg mesa – 27 komada na dnevnom nivou, kao i sporim odobrenjem uvoza kvalitetne teladi.
U Upravi za veterinu, koja često nije u skladu sa zalaganjima Vlade za napredak govedarstva, pojedini farmeri uvoznici, su na dugoj listi čekanja.
Potrebna pomoć Predsednika
Na uvozne dozvole čeka se danima, čak i na kupovinu u zemljama sa kojima Srbija ima usaglašene sertifikate a propadaju i aranžmani za već kaparisana grla. Kako saznaje „Agroservis“, ovaj deo važne državne administracije nedovoljno je opredeljen za poštovanje potreba prema farmerima koji se ozbiljno bave tovom. Oni su prinuđeni na uvoz, jer u ovom času nemamo dovoljno teladi za sve potrebe ovih odgajivača. Za pomoć, kako smo čuli, obratiće se i Predsedniku Aleksandru Vučiću, a ako bude potrebno i Evropskoj asocijaciji veterinara, koja je najveća distanca za ovu struku.
Dobre premije, ali …
Međutim, ovo nije jedini problem u razvoju govedarstva, za koji je država odobrila do sada najveće podsticaje-od premija za mleko 19 dinara po litru, 55.000 dinara za kvalitetna priplodna grla, kao i za prodaju utovljene junadi u iznosu od 22.000 dinara za jedno june… U Upravi za veterinu, ne razumeju ili neće da uoče da procedura za uvoz iz inostranstva dugo traje, a da je prvi papir na putu uvoza, upravo dozvola iz njihove kancelarije. Šta čine oni farmeri koji ovaj dokument dobiju za dan-dva, nije teško zaključiti.
Šta čeka Vlada?
Zbog ovakvog odugovlačenja, odgajivači tovnih rasa su na godišnjem sastanku na Poljoprivrednom sajmu zaključili da je potrebno da Vlada učini sve da se ovaj proces izdavanja dozvola ubrza i da se osnuje Koordinacioni tim u Privrednoj komori Srbije za uvoz i izvoz goveda, jer postojeći Savet ne ulazi u suštinu problema. Događalo se da se uvoze priplodna grla sa sumnjivim pedigreom, a da su pojedini uvozi samo proleteli kroz granični prelaz.
Zašto uvoz?
Drugi problem za naše tovno govedarstvo je uvoz junećeg mesa. U ovom kvartalu su uzdrmani domaći farmeri jer je stao otkup junadi i došlo je do pada cene.
Za proteklih šest meseci svaki dan smo koristili meso od 27 grla utovljene junadi iz uvoza i taj ciklus je zaključen sa oko 4330 grla. Za ovo juneće meso uvoznik je platio 13,4 miliona evra. Cena po kilogramu je rekordna – 9,24 evra što odgovara ceni žive mere od 4,62 eura, a što nije realno?! Realnija je cena od 4,10 do 4,20 evra/kg što su naši farmeri jedno vreme i ostvarivali. U ovom periodu izvezli smo samo oko 100 tona junećeg mesa u EU i Crnu Goru.
Laka računica
Ova analiza se poklapa se cenom žive junadi na Berzi u Modeni gde se beleže sledeče cene: Limuzin ekstra klase, težine 600 do 650 kilograma imao je cenu 4,10 do 4,18 evra za kilogram, a trup od ovog juneta 7,69 do 7,77 evra po kilogramu. Šarole melezi su isporučivani po 4,10 do 4,16 eura/kg, a trup od njih je prodavan za 6,95 do 7,03 evra po kilogramu. Simentalac, koga izgleda Italijani sve manje kupuju, imao je cenu oko 4 eura/kg.
Kada se cene trupa ili kvalitetnijih delova mesa iz Modene povežu sa našim uvozom, može se zaključiti da su naši trgovci za više od 3 evra po kilogramu plaćali ovo uvezeno juneće meso.
Kvalitet klanja
Klaničari u Italiji očekuju od svojih farmera da im isporuče junad od 600 do 650 kilograma, a da randman iznosi 58%.
U Srbiji se tovno govedarstvo postepeno ponovo vezuje za kvalitet mesa i uglavnom se stabilizuje ali će to ići sporo ako klaničari u ovom poslu „navode vodu samo na svoju vodenicu“! Za naše godišnje potrebe dovoljno nam je 86.000 do 90.000 junadi i valjalo bi učiniti sve, upravo, uvozom teladi i da pripremimo izvoz barem 50.000 kvalitetne junadi. Pojedini tovljači u Srbiji su odustali od nabavke teladi pogotovo zbog suše, koja je značajno pogodila pojedine regione ali i zbog visoke cene teladi. Interesantno je da se jedan broj farmera odlučio da u svoja tovilišta unese telad od holštajna jer su ne tako davno, zapazili da se ova muška grla mogu utoviti i do preko 600 kg što u protekloj deceni nije bio slučaj. Klaničari tvrde da ova grla imaju veoma kvalitetno meso.
Stručni tim oko Agroexit centra upučuje preporuku da odgajivači detaljno sagledaju svoj lager kabastih hranila i da, ako to mogu, planiraju setvu stočnog sirka koji seu Mađarskoj pokazao kao dobra zamena za kukuruz. Pojedini farmeri, iako je suša, uspeli sa skinu 3 pa i 4 otkosa lucerke, a najčešće su to bila -2!