Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Vrućine, suše, obilne kiše i kasni mrazevi uzimaju danak poljoprivrednicima u Nemačkoj. Oni već dugo odgovaraju prilagođenim sortama, novim usevima, savremenim uzgojem i izmenjenim metodama proizvodnje.
Toplotni talas krajem juna stigao je u posebno nepovoljnom trenutku za mnoge poljoprivrednike. Dok je ječam u mnogim delovima Nemačke već bio spreman za žetvu, suša je druge useve pogodila u veoma osetljivoj fazi razvoja.
„Ovo je još jedna teška godina za poljoprivredna gazdinstva“, rekao je za DW Horst Geman iz Poljoprivredne komore Severne Rajne-Vestfalije.
Uzgoj kukuruza posebno je pogođen. Ekstremna vrućina poklopila se sa periodom cvetanja.
„Već vidimo slučajeve u kojima kukuruz ne razvija klipove. To praktično znači potpunu propast useva“, rekao je Geman.
Prema njegovim rečima, najveći deo energije kukuruza koncentrisan je u klipovima. Kada njih nema, prinosi naglo padaju.
Druge evropske poljoprivredne oblasti bile su još teže pogođene junskim toplotnim talasom, tokom kojeg su temperature prelazile 40 stepeni Celzijusa.
Prema nedavnoj analizi evropskog udruženja za trgovinu žitaricama Coceral, ekstremne vremenske prilike smanjile su vrednost evropskog roda žitarica za više od dve milijarde evra. Najveće gubitke pretrpele su Francuska i Mađarska.
Coceral je zbog toplotnog talasa snizio prognozu proizvodnje žitarica u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu za skoro devet miliona tona, odnosno za tri odsto. Londonska Jedinica za energetsku i klimatsku inteligenciju – ECIU predviđa pad od pet odsto.
Kukuruz čini najveći deo smanjene evropske prognoze proizvodnje žitarica. Približno polovina ukupne korekcije odnosi se upravo na ovu poljoprivrednu kulturu.
Vrućina izaziva ranije sazrevanje žitarica
Vremenske prilike ostavile su posledice i na pšenicu i ječam. U pojedinim oblastima ječam je požnjeven nekoliko nedelja ranije nego što je uobičajeno.
Prema proceni Horsta Gemana, rod ječma verovatno će biti nešto ispod proseka, dok bi prinos pšenice mogao da bude manji za približno deset odsto.
Važna strategija prilagođavanja zato je raspoređivanje rizika. Umesto setve samo jedne sorte, mnoga poljoprivredna gazdinstva biraju nekoliko sorti koje sazrevaju u različito vreme.
„Nikada ne znate kada će nastupiti ekstremna vrućina“, objašnjava Geman.
Poljoprivrednici koji seju više sorti raspoređuju rizik na različite faze razvoja biljaka.
Ječam u tom pogledu ima prirodnu prednost. Razvija se ranije od pšenice i često završi formiranje zrna pre početka velike suše početkom leta.
Voćari se bore sa kasnim mrazom i ožegotinama od sunca
Dok suša ugrožava ratarske useve, kasni mraz predstavlja veliku opasnost za voćare. Klimatske promene i blage zimske temperature izazivaju ranije formiranje cvetnih pupoljaka iz kojih će se kasnije razviti plodovi. Međutim, noći sa mrazom moguće su i tokom proleća.
Mnogi voćari zato štite cvetove orošavanjem. Voda se raspršuje preko cvetova i na njima stvara sloj leda.
„Tako se zadržava dovoljno toplote da se spreči pad temperature na nivo koji bi bio dostignut bez zaštitnog orošavanja“, objašnjava Geman.
Tokom dugih letnjih sušnih perioda voćarska gazdinstva iste sisteme mogu koristiti za navodnjavanje.
Postoje i tehnička rešenja za zaštitu od vrućine. Mreže protiv grada više se ne koriste samo za zaštitu od jakog nevremena. One stvaraju senku, štite plodove i sprečavaju pojavu ožegotina od sunca.
U voćnjacima i vinogradima već se ispituju i poluprozirne fotonaponske folije. One proizvode električnu energiju i štite biljke od prejakog sunčevog zračenja, a istovremeno propuštaju dovoljno svetlosti.
Navodnjavanje nije svuda isplativo
Prema Gemanovim rečima, navodnjavanje je važno, ali nije uvek ekonomski isplativo.
Povrće, krompir i voće ostvaruju visoku vrednost proizvodnje, pa mogu opravdati ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Kod žitarica i kukuruza računica je drugačija.
„Troškovi su jednostavno previsoki“, kaže Geman.
Voda za navodnjavanje najvećim delom dolazi iz podzemnih izvora. Uprkos sve češćim sušama, Geman smatra da Nemačka nije zemlja koja nema dovoljno vode.
„U Nemačkoj još uvek imamo dovoljno vode“, naglašava ovaj poljoprivredni stručnjak.
Problem je u njenoj neravnomernoj raspodeli. Velika količina padavina stiže tokom zime, dok su letnji periodi sve sušniji.
Nove sorte za topliju klimu
Oplemenjivanje biljaka ima ključnu ulogu u prilagođavanju poljoprivrede klimatskim promenama. Sorte čije genetsko poreklo vodi iz toplijih delova Evrope već se uzgajaju u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
„Na primer, za pšenicu već koristimo dosta genetskog materijala iz Francuske“, kaže Geman.
Klimatski uslovi koji su nekada bili karakteristični za Francusku sada se delimično pojavljuju i u Nemačkoj.
Žitarice sa kraćim stabljikama, takozvane polupatuljaste sorte, postoje već dugo. Kraće stabljike mogu da nose znatno teže klasove, manje su podložne poleganju i lomljenju usled obilne kiše, grada ili vetra i zahtevaju manje vode.
Ispituju se i sorte pšenice sa dubljim korenovim sistemom. Istraživanja nemačkog Instituta „Julius Kin“ usmerena su na razvoj pšenice čiji bi koren mogao dinamički da reaguje na sušu – da raste dublje tek kada voda u površinskom sloju zemljišta postane nedostupna.
Prinosi pšenice gotovo tri puta veći nego u SAD
Žetva u Nemačkoj 2025. godine bila je znatno iznad proseka, tako da se količine koje se očekuju ove godine još nalaze u granicama uobičajenog godišnjeg roda.
Poređenje sa proizvodnjom pšenice u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da Nemačka i dalje predstavlja jednu od najproduktivnijih poljoprivrednih oblasti na svetu.
„Nemačka klima veoma je povoljna za uzgoj žitarica i voća“, objašnjava Geman.
Na jugozapadu Severne Rajne-Vestfalije prinosi pšenice po hektaru dva do skoro tri puta su veći nego u SAD.
„Ovde u Porajnju na dobrom zemljištu dobijamo oko deset tona pšenice, a u normalnim vremenskim uslovima ponekad i od 11 do 12 tona po hektaru. Ako pogledamo podatke američkog Ministarstva poljoprivrede, prinos pšenice u SAD iznosi približno tri do tri i po tone po hektaru“, kaže Geman.
Soja i sirak zasad su samo sporedne kulture
Nemački poljoprivrednici eksperimentišu i sa novim usevima. Soja se danas uzgaja u pojedinim delovima zemlje, ali na veoma malim površinama.
Eksperimentiše se i sa sirkom, žitaricom poznatom po otpornosti na sušne uslove, ali je i njegova proizvodnja još veoma mala.
Vinogradarstvo se postepeno širi prema severu, što predstavlja vidljiv znak pomeranja vegetacionih zona.
Za Gemana je stanje zemljišta najmanje jednako važno kao izbor novih sorti. Ključno je sprečiti zbijanje zemljišta kako bi koren biljaka mogao da prodre u njegove dublje slojeve.
Poljoprivrednici su oduvek morali da se prilagođavaju promenljivim uslovima, kaže Geman. Ono što je danas novo jeste brzina promena. Dok su se promene klime nekada odvijale tokom više generacija, sada postaju primetne za samo nekoliko decenija.
„Sve se trenutno događa veoma brzo“, upozorava on.
Klima se brzo menja
Savremena poljoprivreda istovremeno raspolaže znatno boljim mogućnostima od prethodnih generacija. Nove sorte razvijaju se za samo nekoliko godina, a međunarodne oplemenjivačke kompanije neprekidno rade na biljkama otpornijim na sušu i visoke temperature.
Geman je uveren da sve češća pojava godina sa ekstremnim vremenskim prilikama nije slučajna. Izražene suše tokom 2018. i 2019. godine, kao i nedavni toplotni talasi, deo su dugoročnog trenda.
„To se svakako može pripisati klimatskim promenama koje su u toku“, kaže Geman.
Poljoprivreda zato mora da nastavi da se prilagođava, kao što je to činila vekovima. Međutim, danas to prilagođavanje mora da bude znatno brže nego ranije.
Izvor: DW