Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Višemesečna suša i ekstremno visoke temperature gotovo su uništile ovogodišnji rod kukuruza u Slavoniji. Na pojedinim njivama očekuje se samo jedna do dve tone po hektaru, iako se u normalnim godinama ubere između 13 i 14 tona.
Slavonski poljoprivrednici ponovo plaćaju visoku cenu ekstremnih vremenskih prilika. Meseci bez ozbiljnije kiše i dugotrajne visoke temperature prepolovili su očekivani rod kukuruza, dok je na nekim parcelama šteta znatno veća.
Poljoprivrednici upozoravaju da sušne godine više nisu izuzetak, već pojava koja se sve češće ponavlja. Zbog toga se postavlja pitanje kako nastaviti ratarsku proizvodnju u uslovima u kojima padavine izostaju upravo tokom najvažnijih faza razvoja biljaka.
Umesto 14 tona, očekuju jednu do dve tone kukuruza
Poljoprivrednik Vojo Nikšić iz Vukovara zasejao je kukuruz na približno 250 hektara. Prema njegovoj proceni, prinos bi ove godine mogao da bude svega jedna do dve tone po hektaru.
U godinama sa normalnim vremenskim uslovima na istim površinama može se očekivati između 13 i 14 tona kukuruza po hektaru.
Iako je već sada jasno da će gubici biti veliki, kukuruz ipak mora da bude obran. Troškovi setve, đubrenja, zaštite i ostalih radova već su napravljeni, pa se proizvođači nadaju proglašenju prirodne nepogode i merama koje bi im pomogle da makar ublaže posledice suše.
Poljoprivrednici odustaju od proizvodnje soje
Suša ne utiče samo na ovogodišnji rod već menja i strukturu setve u Slavoniji. U okolini Županje soja, koja je nekada bila jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura, zauzima sve manje površina.
Anica Pavičić, viša stručna savetnica u Upravi za stručnu podršku hrvatskog Ministarstva poljoprivrede, navodi da su visoke temperature poslednjih godina najveću štetu izazvale upravo na soji.
Na pojedinim njivama proizvođači su ostvarivali samo oko 30 odsto očekivanog prinosa. Zbog velikih gubitaka ratari pokušavaju da pronađu kulture koje bolje podnose visoke temperature i nedostatak vode.
Sve češći izbor je suncokret, ali ni ova kultura ne može da izdrži veoma dugu i intenzivnu sušu.
Navodnjavanje postaje uslov opstanka proizvodnje
Razlika između navodnjavanih i nenavodnjavanih parcela sve je vidljivija. Poljoprivrednik Stjepan Zorić iz Erduta smatra da nije tačna tvrdnja da se navodnjavanje ratarskih kultura ne isplati.
Prema njegovim rečima, kukuruz, soja i druge ratarske kulture dobro reaguju na navodnjavanje, ali pojedinačni sistemi nisu dovoljni za rešavanje problema.
Poljoprivrednici traže izgradnju velikih i funkcionalnih sistema za navodnjavanje koji bi obuhvatili između 10.000 i 15.000 hektara. Takva infrastruktura, smatraju proizvođači, mogla bi da zaštiti veće poljoprivredne oblasti i omogući stabilniju proizvodnju.
Šteta dostiže 300 miliona evra godišnje
Procene pokazuju da suša u hrvatskoj poljoprivredi svake godine izazove štetu između 200 i 300 miliona evra.
Poljoprivrednici upozoravaju da se bez ozbiljnog ulaganja u akumulacije, kanalsku mrežu i savremene sisteme za navodnjavanje ne može očekivati dugoročno rešenje.
Suša u Slavoniji više nije povremena nepogoda. Postala je obrazac koji se ponavlja, dok je svaka nova sezona bez dovoljno padavina teža za proizvođače kukuruza, soje i drugih ratarskih kultura.
Izvor: HRT