Šta je zapravo organski med?
Kada kupite teglu meda sa oznakom „organski“, verovatno pomislite da je taj med zdraviji i prirodniji. I u pravu ste — ali da bi med bio zaista organski, mora da prođe kroz mnogo više od same etikete.
Organski med dolazi od pčela koje se nalaze daleko od zagađenja, koje se ne hrane šećerom, koje nisu tretirane hemijom, i čije se košnice održavaju po veoma strogim pravilima. Zvuči lepo? Jeste. Ali i vrlo zahtevno.
Zakoni: Ko sme da kaže da proizvodi organski med?
U Srbiji i EU, organska proizvodnja meda je pravno regulisana. Ne možete staviti etiketu „organski“ ako nemate sertifikat od ovlašćene kontrolne organizacije. Evo ukratko šta zakon traži:
- Košnice moraju biti smeštene najmanje 3 km od zagađenih izvora: fabrika, autoputeva, intenzivnih poljoprivrednih parcela.
- Ne sme se koristiti sintetička hemija, čak ni protiv varoe. Koriste se prirodne kiseline (kao oksalna ili mravlja).
- Zabranjeno je hranjenje šećerom, osim u ekstremnim slučajevima (i tada mora biti organski šećer).
- Vosak mora biti čist, bez ostataka pesticida ili antibiotika.
- Pčele se ne smeju genetski modifikovati, a ni pašu ne smeju imati na GMO biljkama.
Organska proizvodnja — kako to izgleda u praksi?
Da, lepo zvuči na papiru. Ali u stvarnom životu? Nije lako.
Zamislite pčelara Mileta, koji ima 50 košnica kraj jednog šumarka. Da bi dobio sertifikat za organski med, Mile mora:
- Tačno da zna koje biljke su u radijusu 3 km
- Da koristi samo dozvoljene tretmane za pčele (nema špricanja i „na svoju ruku“)
- Da vodi dnevnik svake aktivnosti, svake paše i svakog tretmana
- Da testira svoj vosak i med u laboratoriji, ne jednom, nego više puta godišnje
I sve to, da bi mogao da stavi onu malu, ali moćnu reč: organski.
Kako se proverava kvalitet organskog meda?
Sertifikaciona tela kao što su Organic Control System, Ecocert ili SGS Beograd proveravaju svaki korak proizvodnje. A uz to idu i laboratorijske analize:
- Da li u medu ima pesticida?
- Da li ima tragova antibiotika?
- Kolika je vlažnost, HMF i provodljivost?
- Da li polen odgovara biljkama koje su zaista u blizini?
Ako ne prođe — nema sertifikata. Bez kompromisa.
A genetika? I pčele nešto govore
U organskoj proizvodnji, pčelar ne može da koristi bilo koju pčelu. Najbolje je da to bude lokalna vrsta, kao što je kod nas Apis mellifera carnica.
Zašto?
Zato što je navikla na klimu, zna gde su biljke, i otpornija je na bolesti. U EU se sada ulaže i u razvoj pčela koje su otporne na varou (npr. VSH linije — Varroa Sensitive Hygiene), kroz projekte poput Varroa Resistenza 2033.
Najbolje prakse: kako rade ozbiljni organski pčelari?
Evo šta je praksa među najboljima:
- Prave sami svoj vosak, da bi bili sigurni da je čist
- Ne nose košnice svuda — drže ih na jednoj sigurnoj lokaciji
- Ne hrane pčele sirupom čim zahladi — radije ostave više meda
- Redovno testiraju med, ne zbog inspekcije, već zbog svoje savesti
- Ne mešaju organski i konvencionalni med u istoj prostoriji
Organski med kao filozofija
Na kraju krajeva, organsko pčelarstvo nije samo posao — to je životna odluka. Ljudi koji se time bave znaju da neće zaraditi „na brzaka“, ali znaju da:
- čuvaju prirodu,
- rade pošteno,
- i nude proizvod koji stvarno ima vrednost.
A oni koji kupuju organski med, ne kupuju samo slatkoću — kupuju poverenje.
Organski med nije marketinški trik. To je rezultat znanja, discipline, ljubavi prema pčelama i prirodi, i ozbiljnog poštovanja zakona. Ako ste pčelar — razmislite o organskoj proizvodnji. Ako ste potrošač — sledeći put kad vidite organski med, znajte da iza te tegle stoji mnogo više od pčele.
Razlika između organske proizvodnje u Srbiji i EU – primer Nemačke
Naš sagovornik, pčelar sa iskustvom rada u Nemačkoj, podelio je nekoliko ključnih razlika u pristupu:
„U EU se polazi od osnove da je priroda čista i da treba ispoštovati standarde, dok se kod nas kreće od toga da je sve zagađeno i da moraš da se izoluješ kako bi imao šanse za organsku proizvodnju.”
U Nemačkoj je dozvoljeno seliti pčele čak i unutar organskog sistema, sve dok se poštuju uslovi. Mogu se koristiti različiti tipovi pčela:
„Pčela je pčela, nismo rasisti“, kaže uz osmeh. Bitno je kako se radi i u kakvom je stanju pčelinjak.
Takođe, u Nemačkoj je dozvoljena prihrana pčela organskim šećerom, koji je lako dostupan i široko korišćen u organskom pčelarenju. Nasuprot tome, u Srbiji je organski šećer teško dobavljiv, što dodatno otežava održavanje kontinuiteta u organskoj proizvodnji.
U Nemačkoj se pazi i na:
- Etički kodeks pčelarenja – kako se ophodimo prema pčelama (ne gnječimo ih nepotrebno)
- Upotrebu prirodnih materijala – boje na bazi smola i etarskih ulja
- Urednost pčelinjaka – kao znak poštovanja prema prirodi
- Minimalno prisustvo plastike
Još jedna velika razlika je u distribuciji i kulturi kupovine. Nemačka ima razvijen lanac „Bio-Laden“ prodavnica, u kojima se plasiraju lokalni i regionalni organski proizvodi, uključujući med. Kupci su navikli da traže i plaćaju dodatnu vrednost — organski med ima svoje mesto na rafovima i svoje potrošače.
„Kod njih postoji ta kultura — organsko nije pomodarstvo, nego navika. Ljudi kupuju iz uverenja, ne samo zbog etikete.”
Pored toga, u Nemačkoj postoji veliki broj farmerskih gazdinstava koje uzgajaju organsku uljanu repicu, suncokret i heljdu, što omogućava organskim pčelarima lakši pristup kvalitetnim pašnjacima. Kooperativnost između organskih pčelara i farmera je na visokom nivou, što dodatno olakšava planiranje i realizaciju sezonskih paša.
Najvažniji deo jeste stroga analiza svakog meda. U takvom sistemu, svaki pčelar ima odgovornost za svoj proizvod, ali i slobodu:
„Sertifikacione kuće komuniciraju sa kupcima, kupci veruju sistemu, i zato su spremni da plate više za vrednosti koje organski med donosi.”
Još jedna ključna stvar: u Nemačkoj proizvođači imaju glas u kreiranju standarda. Oni direktno učestvuju u definisanju pravila, što doprinosi transparentnosti i boljoj kontroli kvaliteta.
POGLEDAJ JOŠ:
🐝 Gde kupiti organski šećer za prehranu pčela u Nemačkoj?
- APIorganic – Südzucker
Südzucker nudi organski granulirani šećer posebno formulisan za organsko pčelarstvo. Proizvod ima sertifikate EU, Naturland i Bioland, što ga čini pogodnim za organsku ishranu pčela. Preporučuje se korišćenje klasične 3:2 šećerne otopine za prihranu u kasnoj zimi. Više informacija možete pronaći na njihovom sajtu: suedzucker.com - August Töpfer & Co. (ATCO)
Ova nemačka kompanija nudi organski šećer od šećerne repe proizveden u Evropi, što omogućava kraće transportne rute i lakšu kontrolu uslova proizvodnje. Njihov šećer je sertifikovan od strane Bioland-a i pogodan je za organsko pčelarstvo. Detalje možete pronaći ovde: ATCO – August Töpfer & Co.
📜 Regulativa o organskoj proizvodnji meda u Nemačkoj
Organska proizvodnja meda u Nemačkoj reguliše se kombinacijom nacionalnih propisa i EU regulativa:
- EU regulativa o organskoj proizvodnji (Regulation (EU) 2018/848)
Ova regulativa definiše opšte zahteve za organsku proizvodnju u EU, uključujući i pčelarstvo. Na primer, unutar radijusa od 3 km od pčelinjaka, izvori nektara i polena moraju poticati uglavnom iz organski proizvedenih useva i/ili spontane vegetacije. Više informacija dostupno je u dokumentu: biofach.fibl.orgbiofach.fibl.org - Nemačka regulativa o medu (Honigverordnung)
Ovaj propis definiše standarde kvaliteta za med u Nemačkoj, uključujući zahteve za sadržaj šećera, prisustvo polena i druge kriterijume. Na primer, med ne sme imati dodatke drugih supstanci, mora biti što je moguće slobodan od organskih i neorganskih nečistoća, i ne sme imati veštački izmenjenu kiselost. Detalje možete pronaći ovde: RegNet
Za dodatne informacije o pravilima kvaliteta i označavanja meda u EU, možete posetiti stranicu Evropske komisije: Agriculture and rural development
