AKTIVNOST UDRUŽENJA „AGROPROFIT“: TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI, OSTVARILO NAPREDAK U RAZVOJU

maj 21, 2025 by Agroservis

Novi Sad, 21. maj 2025.

Ove godine zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šapa u okruženju na Poljoprivrednom sajmu, izostala je nacionalna izložba stoke, pa je izostala i tradicionalna tribina o tovnom govedarstvu – „razgovori na slami“ u organizaciji Udruženja „Agroprofit“.

S obzirom na značajne aktivnosti Udruženja između dva sajma Upravni odbor je sublimirao aktivnosti i pripremio osvrt o protekloj aktivnosti, predlog tema za angažovanje državne administracije i institucija kao i samih farmera.

Rezultati koji su ostvareni zaslužuju sve pohvale i pažnju, a sada je glavni cilj sačuvati stada od opake zaraze.

Broj grla kvalitetnih tovnih rasa je u stalnom porastu, dostigao je oko 26.000 svih kategorija. Još 2010. godine imali smo svega 475 grla rase hereford na granici incesa. Sve rase u celini u priplodu, gde je najprisutniji angus, imaju nove linije i u razmnožavanju nema incesa. Saznanja do kojih su došli farmeri su jasna: nove linije – nova genetika je potreba koju je važno obezbediti jednu do dve godine ranije, a ne u godini na isteku mogućnosti pravilne oplodnje. I pored povećanja linija priplodnih grla naši farmeri retko ukrštaju rase za proizvodnju teladi za tov, što je zbog modela mera državnih podsticaja u ovom trenutku i normalno. U minuloj proizvodnoj godini naši farmeri su međusobno uspešno trgovali – sva ponuđena grla su prodata – priplodne junice i telad za tov.

Širenje tovnih rasa u Srbiji je sve prisutnije i danas se gaje u oko 500 naselja, a pojedina gazdinstva uspešno drže stoku bez zaštite od padavina na pašnjacima i postižu dobre rezultate u pogledu zdravlja životinja, razmnožavanja i kondicije. Poseban fenomen je gajenje šarolea u ekstenzivnim uslovima i na otvorenom, pa se može govoriti o adaptivnosti ove rase što nije poznato ni u Francuskoj.

Među kupcima veliko interesovanje vlada za životinje koje su stalno na pašnjacima, a na taj kvalitet jedinki gleda se i kod uvoza. U celini tovno govedarstvo u Srbiji beleži stalni napredak po broju kvalitetnih tovnih rasa, ali je broj gazdinstava koja tove od 4-6 grla smanjen za oko 6.000 i sada se sporo ta gazdinstva vraćaju na ovaj posao. Situaciju poboljšavaju odgajivači koji u svojim tovilištima imaju od 10 do 50 grla. Trenutno u tovu i za tov imamo oko 250.000 grla od toga u završnoj fazi oko 110.000 grla. Najveća otkupna cena za tovnu junad bila je 4,80 eura/kg do 5,00 eura/kg, što je bio redak primer.

Za prvo tromesečje ove godine izvezli smo 16.774 goveda, a uvezli smo oko 900 tona različitih kategorija goveđeg mesa. Ako bi se nastavio tromesečni izvoz živih goveda, do kraja godine ostvarili bi izvoz od 67.000 grla što je manje od očekivanja. Uz optimalnu domaću potrošnju od najmanje 86.000 junadi možemo računati na sigurnu prodaju od oko 155.000 grla. Ovaj broj neće biti periodično ravnomeran u procesu tova, pa se mogu očekivati blage oscilacije u prodajnoj ceni. Najveća opasnost za rentabilnost tova je uvoz mesa slabijeg kvaliteta. Dakle, dozvole i za simboličan uvoz goveđeg mesa potrebno je držati na oprezu.

U Srbiji postoji puna sigurnost u proizvodnji i ponudi domaćeg goveđeg mesa uz solidnu ponudu izvoza, koja se stabilizuje i sasvim je realno očekivati da taj izvoz bude veći. Problem je što u maloj potrošnji junećeg mesa, po stanovniku oko 4 kg, svaka uvećana ponuda žive junadi može tržište učiniti nestabilnim ili „mrtvim“.

Tovno govedarstvo se postepeno oporavlja uz značajnu podršku državnih podsticaja i novog kvaliteta – tovnog podmlatka i sistema krava–tele i postojećeg, istina umanjenog broja simentalske rase teladi. Ponovićemo: bez očuvanja simentalske rase goveda Srbija neće još dugo moći da postigne izvoz od 250.000 junadi.

Da bi nastavili dalji razvoj u tovnom govedarstvu potrebno je efikasnije primeniti donete, ali i nove mere.

Pre svega potreban je kvalitetan rad svih institucija i službi koje obuhvataju govedarstvo kao i analiza odgajivačkih programa, uslova za razvoj i praćenje savremene zaštite uz podršku veterine. Neophodan je potpuno novi model cenovne zaštite govedarske proizvodnje koji obuhvata i proizvodnju mleka. Simentalsko goveče i ukršteno čine osnovu proizvodnje mleka i mesa i na to se mora računati. Zapaženo je da je broj umanjenja krava u stagnaciji i da imamo i obnovu i proširenje gazdinstava sa unošenjem steonih junica simentalske rase – dobar primer je Stočarska zadruga iz Bujanovca i par farmera u Vojvodini.

Novo Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u osnovi obećava i najavljuje niz mera koje su donete ali i nove. Prema tome opredeljenju podržavamo podsticaje i ističemo potrebu za nove poslove i inicijative:

Da se u strategiji razvoja poljoprivede, koja je u procesu izrade, utvrde novi pravci ili dopune, održivost i finansijske potrebe na osnovu sektorskih analiza; da se obavezno predvide iznosi podsticaja i modeli podrške mladim gazdinstvima; obezbedi očuvanje i kontrola korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka kao značajne osnove govedarstva i ovčarstva; da se normativno i organizaciono predvidi rad poljoprivrednih savetodavnih službi kao i naučnih instituta vezanih za razvoj i zaštitu poljoprivredne proizvodnje…
Da se u funkciju održivog stočarstva stave svi pašnjaci, a to znači i površine u zaštićenim, poluzaštićenim i nezaštićenim područjima javnih preduzeća, nacionalnih parkova i uz vodotokove, što obuhvata i predefinisanje upravljanja pašnjacima.
Da se po hitnom postupku donese Program zaštite stočnog fonda u otežanim klimatskim uslovima i da se u tom pogledu kao vanredna mera uvedu podsticaji za bušenje bunara na pašnjacima.
Po hitnom postupku utvrditi novu formu korišćenja i zaštite pašnjaka sa besplatnim korišćenjem pašnjaka i livada za stočare sa dužim periodom prava na korišćenje uz sankcionisanje, do oduzimanja statusa aktivnog gazdinstva, svim pravnim i fizičkim licima koji su prekršili zakon i preorali pašnjake.
Raspisivanje javnog poziva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla sa trajanjem od 9-10 meseci, a sa dvomesečnom dodelom bespovratnih sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla.
Da se izgradnja objekata za smeštaj goveda racionalno sprovodi i na lokacijama koje su povezane sa efikasnijim obezbeđivanjem hrane.
Da se u merama podsticaja zadrži nadoknada za ostavljenu junicu na imanju.
Da se eksperimentalno od iduće godine uvede analiza DNK za svaku od tovnih rasa na po pet gazdinstava.
Da se primenjuju svi zakoni i kazne za pravna i fizička lica kao i veterinarsku službu kada omoguće uvoz goveda bez potrebne i valjane dokumentacije i prodaju uvezene stoke bez karantina.
Da se u okviru Privredne komore legitimno formira grupacija za kvalitetna priplodna grla i tovno govedarstvo uz osnivanje sličnih regionalnih grupacija.
Da Ministarstvo trgovine uspostavi poslovne kontakte sa potencijalnim kupcima junećeg mesa, kao što su u zemljama Grčka, Italija, Izrael, Turska… i da pokrene inicijativu za skidanje poreza – carine na uvezeno meso iz Srbije u Evropsku Uniju što iznosi po kilogramu čak 1,35 eura.
Da se sa Češkom Republikom putem komorskog sistema ili državne administracije potpiše sporazum o saradnji koji bi obuhvatio obostrani transfer znanja, razmenu iskustava u odgajivačkim programima tovnih rasa sa uvođenjem novih u razmenu.