Autor: Agro

 Beograd, 24.11.2022.TanjugStručni Savet za bezbednost hrane doneo je odluku da postojeći maksimalno dozvoljeni nivo aflatoksina M1 od 0,25 mikrograma po kilogramu, ostane na snazi do 30. novembra 2023. godine, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.Ovu odluku Savet je doneo na osnovu praćenja modela predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu na osnovu trenutne klimatske situacije i stanja na poljima kukuruza, a vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Na snazi je pojačana kontrola kukuruza, hrane za životinje i mleka, a sirovinske službe mlekara su počele sa podelom absorbenata (zeolita) kao dodatak ishrani krava, a u cilju snižavanja nivoa aflatoksina.Tokom niza godina, proizvođači i prerađivači mleka, fi...

  ROD PŠENICE BIO 3.113.085 TONA, A ZRNO BOLJEG KVALITETA NEGO RANIJEBeograd, 22.11.2022.NovostiSRBIJA će u ovoj ekonomskoj godini imati za izvoz oko milion tona pšenice. Trenutno mesečno prodamo u inostranstvo oko 80.000 tona ovog hlebnog zrna.Najveće količine odlaze u Italiju i Rumuniju, u luku Konstanca. Deo izvoza je namenjen Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.Zvanični podaci pokazuju da je ovogodišnji rod pšenice bio 3.113.085 tona. Po hektaru, prosečan rod je oko 4,9 tona. I dok izvoz ove robe sada nesmetano ide, mlinari traže isplatu razlike između tržišne i uredbom ograničene cene isporučenih malih pakovanja brašna.Kako nam je rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinara "Žitounije", poslednja četiri meseca skočio je izvoz brašna za 20 procenata, u...

 Beograd, 21.11.2022.RTSNa izvoznoj listi Srbije, među prvih 20 proizvoda, čak pet je iz poljoprivredno-prehrambenog sektora. Najveću zaradu od gotovo 470 miliona evra agraru je doneo merkantilni kukuruz, nešto manje smrznuta malina i merkantilna pšenica. Stručnjaci kažu da bi profit mogao da bude 15 puta veći, kada bi umesto zrna, u region i svet izvozili meso, mleko, džemove.Nedostatak radne snage, deca koja su se preselila u grad, borba za plasman i cenu – sve to muči Miodraga Milina, proizvođača kupusa iz Taraša."Još par godina i ja odustajem", šali se Milin i potvrđuje da to znači da će meštani Taraša ubuduće verovatno morati da kupuju uvozni kupus."Ja sam se pre par godina iznenadio kad sam čuo koliko je 'Persu' prodao krompira u Tarašu", napomi...

 Beograd, 21. 11. 2022.Povodom Svetskog dana deteta, kompanija Imlek, regionalni lider na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, obradovala je veliki broj mališana iz dečijih ustanova širom Srbije. Ovim povodom kompanija je deci poklonila njihove omiljene mlečne proizvode, poput Moja Kravica čokoladnog mleka i Moja Kravica milkšejkova uz zanimljive proizvode neophodne za svakodnevni život.Donacije su uručene Svratištu za decu i mlade Grada Novog Sada, Domu za decu bez roditeljskog staranja „Spomenak“ iz Pančeva i Dnevnom boravku Stari grad, Čukarica, Voždovac, Vračar i Domu za decu i omladinu sa oštećenjem sluha u okviru Centra za smeštaj i dnevni borabak dece i omladine ometene u razvoju u Beogradu.  Marija Malović i Nikola Jovanović, rukovodilac Svratišta za decu i...

--- Subvencije ---  ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Pregled Cena Žitarica ---  ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Vaš komentar na nove cene žitarica ---   ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Besplatni Agro Saveti --- ---> KLIKNITE OVDE! <---

 Vranje/Bujanovac, 18.11.2022.Program Veterinarske stanice u Bujanovcu, za očuvanje mlečnog govedarstva u regionu, se uspešno ostvaruje uz poslovno uključivanje PK „Zlatibor” u otkup mleka. Mlekara sa Zlatibora u Bujanovcu preuzima 7.000 litara mleka dnevno od više od 60 farmera, a preuzete količine isplaćuje za 15 dana, što se dogodilo nedavno.Od početka otkupa količina mleka je udvostručena, a uskoro se očekuje povećanje na 10.000 litara dnevno - kaže za „AgroServis plus” direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Miško Milković i dodaje da je ovim zaustavljeno propadanje ovog sektora stočarstva u regionu. - Otkupljivač PK „Zlatibor” je svakoj farmi, bez obzira na broj muzara, stavio na uslugu hladnjak i mleko na kućnom pragu preuzima svaki...

--- Subvencije ---  ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Pregled Cena Žitarica ---  ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Vaš komentar na nove cene žitarica ---   ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Besplatni Agro Saveti --- ---> KLIKNITE OVDE! <---

 Zagreb, 16.11.2022.DnevnikProsečne proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u trećem tromesečju ove godine u Hrvatskoj su porasle za čak 27.5 posto u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Državnog zavoda za statistiku (DZS).Cene biljnih proizvoda porasle su za 29.4 posto, a stoke, peradi i stočnih proizvoda 23 posto.U poređenju sa istim razdobljem prethodne godine cene su porasle u svim najvažnijim grupa biljnih proizvoda, navode statističari.Na porast cena biljnih proizvoda, kako navode, najviše je uticao porast cena u grupama žitarica (67.6 posto), povrća (16.5 posto), industrijskog bilja (12.9 posto) i vina (8.9 posto).U grupi proizvoda koji imaju najveći udeo u stočarstvu u poređenju sa istim periodom prošle godine, najviše su porasle cene svinja (35.6 posto), mleka (...

 Beograd, 16.11.2022.PolitikaDirekcija za robne rezerve pokrenula je kupovinu do 150.000 tona merkantilnog kukuruza ovogodišnjeg roda po ceni sa PDV-om od 40 dinara za kilogram.Na sajtu RR objavljeno je da količina koja se otkupljuje od aktivnog i registrovanog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva ne može biti manja od 10 tona.Gazdinstva i drugi privredni subjekti za prodaju se mogu prijaviti elektronski a ugovaranje će se vršiti u skladu sa slobodnim skladišnim kapacitetima i potrebama RR, preneo je Tanjug.Robne rezerve traže da kukuruz bude prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama. --- Subvencije ---  ---> KLIKNITE OVDE! <--- --- Pregled...

 Beograd, 15.11.2022.RTSNekada su se u ovo vreme mnogi spremali na put kod rođaka u selo. Na Dan Republike, 29. novembra, klale su se svinje, topili čvarci, pravile kobasice, punili zamrzivači za zimu. Vremena su se promenila, a običaji se preselili na društvene mreže.Kada je pandemija privremeno otežala kupovinu direktno od proizvođača, naši ljudi su svoje proizvode počeli da dostavljaju na kućnu adresu. Pokazalo se vremenom - nikao je novi biznis.U taj posao upustila se i Ana Karanović, koja se, nakon završenih studija, vratila na porodično imanje gde danas proizvodi dimljeni kačkavalj, kopaonički kajmak, kiselo mleko, a u Beograd dolazi na dve nedelje sa uvek punim kombijem. "Dok sam studirala više sam bila gladna nego sita, ne zato što nisam imala novca da kupim hranu ne...