Drugi pišu

avg212025 by AgroservisBez komentara

Suša umanjila rod suncokreta, cena viša nego prošle godine

IZVOR:politika.rsSve ovo ukazuje da bi ulje od semena novog roda od jeseni moglo da bude skupljeU Vojvodini je počela žetva suncokreta i narednih dana očekuje se da će biti u punom jeku. Prve informacije pokazuju da će ove uljarice zbog suše biti manje, ali i da je cena u otkupu viša nego prethodne godine. Šta će ovo značiti za tržište rafinisanog ulja još je neizvesno jer se trenutno u prodavnicama nalaze zalihe proizvedene od sirovine prošlogodišnjeg roda suncokreta. Upravo su početak žetve i prva trgovanja novim rodom suncokreta obeležila i proteklu sedmicu na Produktnoj berzi u Novom Sadu.– Većina učesnika sa tržišta tražila je informaciju više u vezi sa prinosima, kvalitetom, cenom novog roda suncokreta – navodi se u saopštenju berzanskih stručnjaka. Prvo trgovanje na spot...

Pročitaj više

jul252025 by AgroservisBez komentara

Kad priroda zakuca na vrata: Lasice u Mirijevu nisu slučajnost

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsBilo da su medijske tvrdnje tačne ili ne, ekstremne vremenske prilike dovode do češćih „sukoba” između ljudi i životinja, pokazuju kako globalne studije, tako i svedočenja iz Srbije. Kako da bolje zaštitimo i nas i njih?Lasice – vitke, okretne životinjice s dugim repom – verovatno ste mogli da vidite u zoološkom vrtu. Ali kako navode brojni domaći mediji, stanovnici beogradskog naselja Mirijevo ovih dana imali su gotovo ekskluzivnu priliku da ih susretnu u „divljini” svog komšiluka.Ovi sitni mesojedi veoma su plašljivi pa od ljudskog pogleda uteknu čim ga primete. A plašljivost dovodi i do toga da se kreću i love pretežno noću.„Njihovo vreme nije čak ni sumrak”, objašnjava direktor JKP Veterina Beograd, dr Budimir Grubić. „Lasice kreću posle 10-11-12 uveče...

Pročitaj više

jul222025 by AgroservisBez komentara

Srbija se suši: Mediteranska klima već stigla na jugoistok?

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsJulske kiše mahom su zaobišle jugoistok zemlje, što je obrazac bi mogao da bude sve češći u budućnosti. Kako izgleda sadašnjost i budućnost ovog rejona piše dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u PrištiniNakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul, u zavisnosti od toga koliko kiše još bude palo do kraja meseca. Međut...

Pročitaj više

jul142025 by AgroservisBez komentara

Elektronski veterinar za pčele: Naučnici razvili pametnu tehnologiju koja prati zdravlje pčelinjih kolonija

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsTim američkih naučnika razvio je inovativnu tehnologiju na bazi senzora koja bi mogla da transformiše pčelarstvo kakvo znamo, smanjujući gubitke u kolonijama ali i troškove radaVerovatno ste čuli procenu da svaki treći zalogaj koji pojedemo dugujemo pčelama. Ta brojka najbolje oslikava njihovu ključnu ulogu u oprašivanju useva širom sveta.Ipak, zbog ljudskih aktivnosti, opstanku pčela prete brojne opasnosti – pre svega gubitak staništa, upotreba pesticida i klimatske promene.Američki istraživači nude jedno moguće rešenje – tzv. „elektronski veterinar za pčele”.Medonosne pčele održavaju preciznu temperaturu unutar košnice, između 33 i 36 °C, što je neophodno za razvoj legla i opstanak kolonije. Promene temperature su jedan od prvih znakova nar...

Pročitaj više

jul42025 by AgroservisBez komentara

Kritični dani za ratarsku sezonu: Kiša ili potpuni gubitak roda?

Drugi pišu

Izvor:RTSAutor:Zorica SinadinovićU regionu Srednjeg Banata gotovo mesec dana kiše nije bilo. Nedostatak padavina i visoke dnevne temperature već ostavljaju posledice na prolećne kulture. Poljoprivrednici kažu da na mnogim parcelama neće biti prinosa ako kiša ne padne u naredna tri do četiri dana.Pre samo tri nedelje ratar Nebojša Petkanić zadovoljno je obilazio svoje parcele. Osim što je očekivao odličan rod pšenice, nadao se da će za prolećne kulture ova godina biti mnogo bolja nego prethodna. Danas, međutim, kukuruz i suncokret na njegovim njivama izgledaju, kako sam kaže, jako loše, jer kiše nije bilo duže od mesec dana."Kukuruz stvara klip, ali nema vlage da ga formira. Biljke su počele da podgorevaju odozdo. Da bi bilo šta bilo od ovih biljaka kiša bi trebalo da pa...

Pročitaj više

jul32025 by AgroservisBez komentara

Tajne pčela: Šta pomaže medu da se ne pokvari?

Drugi pišu

Izvor:RTS, bbc.com/futureMed je prirodni zaslađivač, a bakterije vole da se gozbe šećerom. Ali med je izuzetno otporan na kvarenje. Šta stoji iza njegove sposobnosti da pobedi bakterije?Zašto se većina zaslađenih namirnica kvariVećina poslastica u teglama ima ograničen rok trajanja – dovoljno je samo jednom da umočite prljavu kašičicu da kolonije bakterija počnu da bujaju. Međutim, postoje određene namirnice sa posebnom trajnošću, sposobne da ostanu jestive godinama.Hemijski sastav meda čini ga postojanimMed je jedna od ovih magičnih supstanci. U zatvorenom okruženju, iako se zlatna materija može kristalizovati, postajući gusta i grudvasta, neće se pokvariti. Ova postojana sposobnost da se odupre kvarenju svodi se na hemijski sastav meda i način na koji se pravi...

Pročitaj više

jul12025 by AgroservisBez komentara

Pčelarstvo može svašta da nauči od divljih pčela

Drugi pišu

IZVOR:klima101.rsSa našom naučnicom sa Biološkog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o divljim pčelama: na koji način su one sposobnije od domaćih pčela u borbi protiv parazita i ekstremnih vremenskih uslova, i da li mi tu njihovu sposobnost možemo da proučimo – i iskoristimo?Dr Jovana Bila DubaićVeć dugi niz godina, poljoprivredne brojke u Srbiji su u različitim razmerama opadanja, od broja grla stoke do ukupne površine obrađene zemlje. Međutim, jedna agrikulturna grana je u stalnom porastu po svim merilima – pčelarstvo, koje poslednjih godina proživljava pravu eksploziju popularnosti. Kako navodi Republički zavod za statistiku u poslednjem Poljoprivrednom popisu, ukupan broj košnica je u Srbiji od 2018. do 2023. godine porastao sa oko 914.000 na preko 1,25...

Pročitaj više

jun252025 by AgroservisBez komentara

Hidrološka suša: Tihi ekstrem koji ugrožava naše vodotokove

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsNovo istraživanje pokazuje na sve izraženije minimume proticaja balkanskih reka od Drine do Vardara, piše dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedan od autora studijeU svetu gde klimatske promene postaju sve izraženije, voda – resurs od suštinskog značaja za život i razvoj – suočava se sa ozbiljnim izazovima. Među njima, hidrološka suša predstavlja jedan od najtiših, ali i najopasnijih prirodnih hazarda. Za razliku od meteorološke suše, koja se definiše kao produžen period bez značajnijih padavina i najpre se odražava na vlagu u atmosferi i površinskom sloju zemljišta, hidrološka suša se odnosi na dugotrajno smanjenje proticaja u rekama, kao i smanjene rezerve vode u jezerima i podzemnim akviferima. ...

Pročitaj više

jun132025 by AgroservisBez komentara

Ovaj hladan maj nekada nas ne bi iznenadio

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsU maju je bio zabeležen i jedan danas relativno redak fenomen – talas hladnoće na velikom broju mernih stanicaRepublički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je mesečni pregled za mesec maj 2025. godine, i sa jedne strane brojke i uvidi su očekivani.Kao što smo mogli da osetimo na svojoj koži, pa i na svojim računima za grejanje, ovo je bio hladan maj u većem delu Srbije. Kako navodi RHMZ, odstupanje srednje mesečne temperature bilo je -1,4 °C u odnosu na višegodišnju normalu, što nije mala brojka kada govorimo o srednjim mesečnim vrednostima.U pitanju je bio sedamnaesti najhladniji maj u istoriji zvaničnih merenja u Srbiji – 17. najhladniji od ukupno 75 zabeleženih meseca maja od 1951. godine. Ali već se pogledom na tih 16 preostalih hladnijih...

Pročitaj više

jun132025 by AgroservisBez komentara

Poljoprivreda i klima: Ulaganja koja vraćaju 10 puta više

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsIzveštaj Svetske banke o Srbiji nudi prve značajnije procene ulaganja u prilagođavanje na nove klimatske uslove. Iako je cena visoka, koristi mogu biti značajno veće, piše dr Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u BeograduU Srbiji se šteta od ekstremnih vremenskih uslova, koje pospešuju klimatske promene, već meri u milijardama dolaraSrbija je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji predviđa niz mera koje bi ovu štetu mogle da smanjeProcena Svetske banke je da je za prilagođavanje Srbiji potrebno 9,5 milijardi dolara u narednih 30 godinaOva ulaganja bi se, prema procenama, isplatila 2 do 10 puta, kroz smanjivanje štete ali i mnoge druge ekološke i ekonomske koristiMere prilagođavanja uključuju razvoj sistema ranog...

Pročitaj više