Žetvene ostatke treba propisno usitniti i ravnomerno rasporediti
Žetveni ostaci su ostaci useva nakon žetve ili berbe i kako im ime kaže ostaju na površini parcele do sledeće agrotehničke operacije.
Ranijih godina, kako je predlagala struka, unoseni su u zemljište prilikom osnovne obrade kako bi se uticalo na očuvanje organske materije zemljišta usled nedostatka stajnjaka. Naravno da ih treba uneti i pomešati, ali ukoliko je moguće ravnomerno po dubini.
Da bi se ovo uradilo oni moraju biti propisno usitnjeni prilikom žetve/berbe i ujednačeno raspoređeni po površini parcele. Ukoliko se ostavljaju iza kombajna radi baliranja to ne znači da ostajemo bez žetvenih ostataka nego je njihova količina svedena na minimum ostajanjem gornjeg dela stabljike požnjevenog/obranog useva. Te količine nakon baliranja se mogu kretati od nekoliko stotina kilograma do maksimalno dve tone po hektaru (podaci se odnose na najzastupljenije ratarske useve).
Značaj žetvenih ostataka ogleda se u sledećem:
- zaštita od erozije – vetrom i vodom;
- smanjenje temperature zemljišta i gubitka vlage;
- povećanja sadržaja vode u površinskom sloju zemljišta;
- zaštita od destruktivnog delovanja padavina na površinu zemljišta – jaki pljuskovi lepe usitnjene čestice zemljišta usled intenzivne obrade i predsetvene pripreme sprečavajući prodiranje vode u zemljište i stvaranje pokorice nakon sušenja;
- smanjuju sabijenost površinskog sloja;
- smanjuju zakorovljenost;
- povećavaju sadržaj organske materije;
- povećavaju aktivnost makro i mikro organizama;
- obezbeđuju azot zemljištu;
- smanjuju upotrebu mineralnih đubriva.
Postupci sa žetvenim ostacima podrazumevaju njihovo rasturanje po površini parcele, inkorporaciju u zemljište, malčiranje, uklanjanje i paljenje.
Veoma je važno kod upravljanja žetvenim ostacima:
- odrediti koliko ima žetvenih ostataka tj. kolika je pokrivenost;
- odabrati adekvatnu obradu u zavisnosti od tipa zemljišta, useva i prinosa te mehanizacije kojom raspolažete;
- odrediti procenat žetvenih ostataka koji želite da pokriva vašu parcelu nakon obrade.
Pokrivenost zemljišta biljnim ostacima se utvrđuje metodom Line transect (engl.) ili linija presecanja žetvenih ostataka, koja možda nije adekvatan prevod ali je prilagođena samoj aktivnosti.
Merenje je jednostavno. Napravite traku dužine tri metra, obeležite na svakih 10 cm tačku (30 tačaka), postavite je pod uglom od 45⁰ preko žetvenih ostataka, odredite gornju ili donju ivicu trake da bude mesto merenja i svaki žetveni ostatak na kojem se nalazi tačka trake koja preseca se uzima u obzir. (Slika 1. i 2.)
Kolika je pokrivenost žetvenim ostacima pojedinih useva nakon žetve?
U zavisnosti od biljne vrste i količine žetvenih ostataka pokrivenost površine je različita i izražava se u % (procentima):
- ječam, 75% – usitnjena i rasturena slama uređajima na kombajnu,
- kukuruz 80-90 % – zavisi od hibrida i prinosa,
- kukuruz za silažu 15 %,
- pšenica 50-75%,
- uljana repica 65%,
- soja 70% i
- suncokret 40%.
Šta ostaje nakon agrotehničkih operacija različitim oruđima prikazano je u tabeli.
U današnje vreme sa promenom klime, sušama, vremenskim nepogodama praćenim jakom kišom i vetrom, osnovno je da površina zemljišta mora ostati pokrivena sa minimum 30% žetvenih ostataka.
To govori da moramo menjati sistem obrade zemljišta, tamo gde je to moguće.
Ukoliko su žetveni ostaci uneti plugom oni se nalaze u jednom sloju debljine par centimetara na 2/3 dubine brazde. Ukoliko se radi sa pretplužnjakom premeštaju se na dno brazde i u oba slučaja nema velike koristi od njih, a naredne godine će oranjem biti izvučeni na površinu.
Kada se razlažu žetveni ostaci?
Razlaganje žetvenih ostataka naseljavanjem velikog broja mikro organizama odvija se kada je najmanje 90% žetvenih ostataka usitnjeno do dužine od 90 mm!
Usitnjavanje stabljika se vrši sitnilicama na kombajnu ili priključcima za traktor.
Ono što je evidentirano kao način smanjenja količine žetvenih ostataka i kod nas je vrlo popularno je njihovo paljenje o čemu se može posebno pisati. Ne zaboravimo da se na portalu AgroSens mogu videti parcele koje su gorele i može se pročitati katastarski broj parcele kao i vlasnik/zakupac.
Dipl. inž. Bogdan Garalejić
IRI „Tamiš“, Pančevo
Izvor: Poljoprivrednik 2833 – biljna proizvodnja