Glamočić: Za pomoć zbog suše potrebno 70 milijardi dinara – „Od koga da uzmemo taj novac?“
Beograd, 17. oktobar 2025. — Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da bi za isplatu pomoći poljoprivrednicima zbog suše, u iznosu od 300 evra po hektaru, bilo potrebno čak 70 milijardi dinara, što prema njegovim rečima predstavlja iznos koji trenutno nije obezbeđen u državnom budžetu.
Govoreći na sednici Skupštine Srbije, gde se razmatrao Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, Glamočić je istakao da je budžet za poljoprivredu ove godine četiri puta veći nego 2012., ali da ipak nema prostora za dodatne linearne isplate.
„Oni koji su najveći poljoprivrednici, a ne mala i srednja gazdinstva, traže na ulici pomoć zbog vremenskih nepogoda. Za to bi, po zahtevima, bilo potrebno 70 milijardi dinara. Od koga da uzmemo taj novac — od penzionera, nastavnika, lekara?“ — upitao je Glamočić.
Ministar je dodao da mnogi od tih proizvođača poseduju novu mehanizaciju i da bi trebalo da budu svesni da poljoprivreda nosi rizike — „jedne godine zarada bude veća, a druge manja“.
Poljoprivredni budžet – 7,6% ukupnog, ali duplo više od doprinosa BDP-u
Odgovarajući na predloge dela opozicije da se budžet za poljoprivredu poveća na 10% republičkog budžeta, Glamočić je naveo da poljoprivreda trenutno učestvuje sa 7,6% u ukupnom budžetu države.
„Doprinos poljoprivrede bruto dodatoj vrednosti je 3,6 odsto, što znači da poljoprivreda dobija duplo više nego što doprinosi“, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, nove mere podrške biće usmerene na intenzivne grane poljoprivrede, dok će dodatni podsticaji biti uvedeni za livade i pašnjake, kako bi se ojačalo stočarstvo.
Nova politika: povezivanje ratarstva i stočarstva
Jedna od novih planiranih mera, kako je najavio ministar, biće obaveza da svaki ratar ima najmanje jedno grlo stoke po hektaru zemlje, što se, kako je istakao, primenjuje i u Holandiji, koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane.
Ova reforma, prema njegovim rečima, ima za cilj povezivanje biljnih i stočarskih sistema, povećanje efikasnosti i unapređenje održivosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Lešnik – srpski izvozni adut u usponu
Glamočić je podsetio da je Srbija među najvećim proizvođačima lešnika u Evropi, te da će ove godine biti proizvedeno oko 9.000 tona, dok je cilj da se u narednih deset godina proizvodnja poveća na 40.000 tona.
Dodao je da je o daljoj saradnji razgovarao sa direktorom kompanije „Ferrero“, jednim od najvećih svetskih proizvođača lešnika, i najavio da će uskoro biti potpisan sporazum o saradnji između te kompanije i Republike Srbije.
Iz izjava ministra Glamočića jasno je da država nema fiskalnog prostora za linearne isplate pomoći poljoprivrednicima zbog suše, ali planira reorganizaciju podsticaja i veću podršku granama koje donose veću dodatu vrednost. Fokus nove politike biće na racionalnom korišćenju resursa, većoj povezanosti sektora i održivoj proizvodnji hrane.
📎 Izvor: 021.rs