Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Evropska unija bi u tržišnoj 2026/27. godini mogla da proizvede oko 278,1 milion tona žitarica, što bi bilo za 3,2 odsto manje nego u prethodnoj sezoni. Najveći pad očekuje se kod pšenice, dok su prognoze za kukuruz i suncokret znatno povoljnije.
Prema najnovijoj kratkoročnoj prognozi Evropske komisije, proizvodnja pšenice u EU mogla bi da bude manja za 6,2 odsto, nakon veoma dobre prethodne sezone. Sa druge strane, proizvodnja kukuruza trebalo bi da poraste za 5,3 odsto, dok se kod suncokreta očekuje rast od čak 14,5 odsto.
Iako ukupna proizvodnja žitarica opada, evropska žetva bi i dalje trebalo da bude za oko 1,5 odsto iznad petogodišnjeg proseka. To znači da se ne očekuje ozbiljan manjak žitarica, ali bi promenjeni odnos između pšenice, kukuruza i uljarica mogao da utiče na cene, trgovinu i odluke proizvođača.
Pšenica posle izuzetno dobre sezone ulazi u pad
Najizraženiji pad očekuje se kod pšenice. Evropska komisija procenjuje da bi proizvodnja u sezoni 2026/27. mogla da bude manja za 6,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Važno je, međutim, naglasiti da se pad poredi sa veoma visokom proizvodnjom iz sezone 2025/26. Prethodna godina donela je izuzetno dobre prinose u pojedinim važnim evropskim proizvodnim područjima, pa sadašnje smanjenje ne znači automatski i lošu žetvu.
Komisija očekuje da će prosečni prinosi ove godine biti bliži višegodišnjim vrednostima. Drugim rečima, polazi se od toga da se prošlogodišnji izuzetno visoki rezultati neće ponoviti.
Za tržište će zato biti posebno važno stanje useva u Francuskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Poljskoj i drugim velikim proizvođačima pšenice. Svako duže razdoblje suše ili visokih temperatura tokom nalivanja zrna moglo bi dodatno da smanji prinose.
Ukoliko se sadašnje procene ostvare, manja ponuda evropske pšenice mogla bi da pruži određenu podršku cenama, posebno kvalitetnoj pšenici namenjenoj izvozu i mlinskoj industriji.
Kukuruza bi moglo da bude 5,3 odsto više
Za razliku od pšenice, kod kukuruza se očekuje oporavak proizvodnje. Evropska komisija procenjuje rast od 5,3 odsto u odnosu na prethodnu sezonu.
Takav rezultat bio bi značajan za države koje su prethodnih godina imale problema sa sušom i velikim oscilacijama prinosa. Kukuruz je posebno osetljiv na nedostatak padavina i visoke temperature u vreme oprašivanja, pa će konačan rezultat u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova tokom jula i avgusta.
Prognoza zato još ne znači da je veći rod siguran. Komisija upozorava da bi visoke cene đubriva u vreme setve mogle da utiču na smanjenje zasejanih površina.
Pojedini proizvođači mogli su da smanje primenu mineralnih đubriva ili da deo zemljišta preusmere na kulture koje zahtevaju manje ulaganja. To bi moglo da ograniči očekivani rast proizvodnje čak i u slučaju povoljnih padavina.
Za proizvođače kukuruza veći evropski rod ne mora automatski da bude dobra vest. Ukoliko istovremeno budu visoki prinosi u Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Argentini, povećana globalna ponuda mogla bi da zadrži cene pod pritiskom.
Ukupna proizvodnja žitarica manja zbog povratka prinosa na prosek
Evropska komisija procenjuje da će ukupna proizvodnja žitarica iznositi 278,1 milion tona, odnosno 3,2 odsto manje nego prethodne sezone.
Glavni razlog nije veliki pad zasejanih površina, već očekivanje da će prosečni prinosi biti slabiji nego prošle godine i vratiti se bliže uobičajenim vrednostima.
Procena je napravljena pod pretpostavkom prosečnih vremenskih uslova do kraja vegetacije. To je važna ograda, jer nekoliko nedelja suše, toplotni talas ili prekomerne padavine mogu brzo da promene sliku evropske žetve.
U narednim mesecima tržište će zato pratiti stanje vlage u zemljištu, temperature, pojavu bolesti, kvalitet zrna i prve rezultate žetve u južnim članicama EU.
Zalihe će ublažiti pad nove proizvodnje
Iako se očekuje manji rod žitarica, Evropska unija u novu sezonu ulazi sa znatno većim početnim zalihama.
Početne zalihe za sezonu 2026/27. procenjene su na oko 43 miliona tona, dok su godinu ranije iznosile približno 31,5 miliona tona.
Ta razlika predstavlja važan sigurnosni jastuk. Veće zalihe mogu da ublaže posledice manje proizvodnje i omoguće redovno snabdevanje domaćeg tržišta čak i ako nova žetva bude slabija.
Zbog toga Komisija očekuje da bi neto izvoz žitarica iz EU mogao da poraste na oko 19 miliona tona, što je približno 3,2 miliona tona više od procenjenog nivoa u prethodnoj sezoni.
Rast izvoza trebalo bi pre svega da bude podržan većim početnim zalihama i povećanim izvozom pšenice.
To pokazuje da ukupna tržišna slika nije određena samo veličinom nove žetve. Količine prenete iz prethodne sezone često imaju podjednako važan uticaj na raspoloživu ponudu i kretanje cena.
Suncokret bi mogao da donese znatno bolji rezultat
Najveći procentualni rast među važnijim ratarskim kulturama očekuje se kod suncokreta. Evropska komisija procenjuje da bi proizvodnja mogla da poraste za čak 14,5 odsto.
Veći rod trebalo bi da bude rezultat povećanih površina i boljih prinosa.
Ukupna proizvodnja uljarica u EU mogla bi da dostigne 32,3 miliona tona, što je rast od 3,3 odsto u odnosu na prethodnu sezonu i 4,6 odsto iznad petogodišnjeg proseka.
Dobar rezultat suncokreta bio bi važan za evropsku industriju ulja, koja je poslednjih godina bila veoma zavisna od uvoza sirovina i biljnih ulja iz regiona Crnog mora.
Veća domaća ponuda može da poboljša iskorišćenost prerađivačkih kapaciteta, ali i da poveća pritisak na otkupne cene ukoliko ponuda bude rasla brže od tražnje.
Zato će za proizvođače biti važni ne samo prinosi već i sadržaj ulja, kvalitet semena, kretanje cena suncokretovog ulja i konkurencija iz Ukrajine i drugih velikih izvoznika.
Proizvodnja biljnih ulja raste, uvoz bi mogao da padne
Sa većim rodom uljarica očekuje se i rast proizvodnje biljnih ulja u Evropskoj uniji.
Komisija procenjuje da bi proizvodnja mogla da dostigne oko 16,7 miliona tona, što je 4,5 odsto više nego prethodne godine.
Istovremeno, uvoz biljnih ulja mogao bi da padne na rekordno nizak nivo od oko 5,9 miliona tona. To bi bilo približno 25 odsto ispod petogodišnjeg proseka.
Veća domaća prerada suncokreta i drugih uljarica mogla bi tako da smanji zavisnost EU od uvoza i ojača položaj evropske industrije ulja.
Ipak, domaći proizvođači će se i dalje suočavati sa visokim cenama energije, đubriva, zaštitnih sredstava i transporta, što može da umanji korist od većeg roda.
Šta evropska prognoza znači za poljoprivrednike u Srbiji
Kretanja u Evropskoj uniji direktno su značajna i za proizvođače u Srbiji. EU je jedno od najvažnijih tržišta u regionu, a evropske berze snažno utiču na formiranje domaćih otkupnih cena.
Manja proizvodnja pšenice u EU mogla bi da bude povoljan signal za cenu, posebno ukoliko se istovremeno pojave problemi sa rodom u regionu Crnog mora ili Severnoj Americi.
Kod kukuruza je situacija složenija. Očekivani rast evropske proizvodnje, zajedno sa velikom ponudom iz Južne Amerike, može da ograniči prostor za značajniji rast cena.
Kod suncokreta, znatno veći evropski rod mogao bi da donese snažniju konkurenciju u vreme otkupa. Mnogo će zavisiti od globalne proizvodnje, potražnje prerađivača i kretanja cena biljnih ulja.
Domaći proizvođači zato ne bi trebalo da posmatraju samo očekivani prinos na svojim njivama. Za konačnu računicu biće podjednako važni stanje useva u velikim evropskim državama, svetska ponuda, kursne razlike, troškovi transporta i ponašanje izvoznika.
Konačan rezultat zavisiće od vremena
Najnovija procena Evropske komisije pokazuje da Evropa ulazi u sezonu sa manjom proizvodnjom pšenice, ali boljim izgledima za kukuruz, suncokret i ukupnu proizvodnju uljarica.
Ipak, najvažniji deo vegetacije kod mnogih kultura tek predstoji. Kukuruz i suncokret posebno će zavisiti od rasporeda padavina i temperatura tokom leta.
Zbog toga sadašnje brojke treba posmatrati kao početni okvir, a ne kao konačan rezultat žetve.
Veće početne zalihe trebalo bi da spreče ozbiljnije poremećaje u snabdevanju, ali će razlike između pojedinih kultura biti sve izraženije. Pšenica bi mogla da dobije nešto čvršću tržišnu podršku, dok bi kukuruz i suncokret, ukoliko se ostvare očekivanja o većoj proizvodnji, mogli da se suoče sa snažnijim pritiskom ponude.
Izvor: Evropska komisija – Kratkoročni izgledi za poljoprivredna tržišta, proleće 2026.