Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Satelitski snimci i veštačka inteligencija mogli bi uskoro da omoguće mnogo preciznije praćenje poljoprivredne proizvodnje, od procene prinosa na pojedinačnim parcelama do otkrivanja problema sa usevima i merenja potrošnje vode.
Evropska svemirska agencija – ESA objavila je 16. juna poziv za razvoj četiri povezana projekta u okviru programa „Sustainable and Adaptive Agriculture Solutions“. Cilj je da se podaci dobijeni posmatranjem Zemlje iz svemira pretvore u praktične informacije koje mogu da pomognu poljoprivrednicima, stručnim službama i institucijama zaduženim za planiranje proizvodnje.
Projekti će biti usmereni na procenu i prognoziranje prinosa na nivou parcele, praćenje zdravstvenog stanja biljaka, kontrolu potrošnje vode i navodnjavanja, kao i procenu pogodnosti zemljišta za proizvodnju različitih useva.
Iako sistemi još nisu završeni niti pušteni u praktičnu upotrebu, objavljeni poziv pokazuje u kom pravcu će se razvijati evropska precizna poljoprivreda u narednim godinama.
Procena prinosa za svaku pojedinačnu parcelu
Prvi projekat odnosi se na razvoj sistema za procenu i prognoziranje prinosa na nivou pojedinačne parcele.
Planirano je povezivanje satelitskih podataka sa metodama veštačke inteligencije, kako bi se preciznije procenilo koliko se roda može očekivati sa određenog polja. Sistem bi trebalo da bude sposoban i da prepozna odstupanja, odnosno anomalije koje mogu da ukažu na pojavu problema u usevima.
Takva odstupanja mogu biti povezana sa sušom, prevelikom vlagom, nedostatkom hranljivih materija, bolestima, štetočinama ili drugim faktorima koji utiču na razvoj biljaka.
Umesto da se stanje proizvodnje procenjuje samo na osnovu izveštaja sa terena i prosečnih podataka za šire područje, novi pristup trebalo bi da omogući mnogo detaljniju analizu svake parcele.
Predviđeno trajanje projekta je 24 meseca.
Veštačka inteligencija tražiće odstupanja u razvoju useva
Sateliti već danas mogu da registruju promene koje ljudsko oko sa zemlje često ne može odmah da primeti. Analizom reflektovane svetlosti moguće je procenjivati količinu biljne mase, intenzitet fotosinteze, prisustvo vlage i promene u razvoju vegetacije.
Međutim, količina satelitskih podataka je ogromna, zbog čega sve važniju ulogu dobija veštačka inteligencija.
AI modeli mogu da upoređuju snimke prikupljene tokom različitih faza vegetacije i da prepoznaju parcele na kojima se usevi ne razvijaju u skladu sa očekivanjima.
Na taj način problemi bi mogli da budu otkriveni pre nego što postanu vidljivi na većem delu njive. Poljoprivrednici bi tako mogli ranije da provere stanje na terenu i donesu odluku o navodnjavanju, prihrani ili drugim merama.
Satelitski sistem, ipak, neće zameniti agronoma niti pregled useva na terenu. Njegova uloga biće da izdvoji rizične parcele i omogući da se vreme, rad i sredstva usmere tamo gde su najpotrebniji.
Termalni snimci otkrivaće probleme sa biljkama
Drugi projekat predviđa razvoj nove generacije termalnih proizvoda za praćenje zdravstvenog stanja useva i korišćenja vode.
Termalni infracrveni podaci omogućavaju praćenje temperature površine zemljišta i biljaka. Kada biljka nema dovoljno vode, njena temperatura može da poraste jer se smanjuje hlađenje putem isparavanja.
Praćenjem tih promena moguće je ranije prepoznati stres izazvan nedostatkom vode, čak i pre nego što dođe do vidljivog sušenja ili gubitka prinosa.
ESA planira razvoj usklađenih termalnih proizvoda koji bi velike količine satelitskih podataka pretvorili u informacije primenljive u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovaj projekat trebalo bi da traje 48 meseci, što ga čini najdužim od četiri planirana programa.
Koliko se vode troši za navodnjavanje
Poseban projekat, nazvan „WorldIrrigation“, trebalo bi da razvije globalno satelitsko rešenje za praćenje navodnjavanja.
Sistem će biti namenjen utvrđivanju gde se navodnjavanje primenjuje, koliko se vode troši, kakva je produktivnost upotrebljene vode i kolike su količine zahvaćene iz dostupnih izvora.
Ovi podaci postaju sve važniji zbog češćih suša, pada nivoa podzemnih voda i sve veće konkurencije između poljoprivrede, stanovništva i industrije za raspoložive vodne resurse.
Preciznije praćenje moglo bi da pokaže na kojim područjima se voda koristi efikasno, a gde su gubici veliki ili je potrošnja dugoročno neodrživa.
Projekat bi trebalo da traje 36 meseci.
Sateliti će procenjivati i pogodnost zemljišta
Treći projekat, pod nazivom „WorldCultivate“, imaće širi zadatak. Njegov cilj je razvoj satelitskog sistema koji će povezivati rezultate proizvodnje sa pogodnošću zemljišta za gajenje određenih useva.
Dobijeni pokazatelji trebalo bi da pomognu pri planiranju korišćenja zemljišta i donošenju poljoprivrednih politika.
Sistem bi mogao da pokaže gde određena kultura ostvaruje dobre rezultate, koja područja postaju manje pogodna zbog klimatskih promena i gde postoji mogućnost za uvođenje drugačije proizvodnje.
Takve informacije mogu biti važne državama koje žele da smanje zavisnost od uvoza hrane i povećaju sigurnost domaće proizvodnje.
Planirano trajanje projekta je 36 meseci.
Preciznija upozorenja na sušu i gubitak prinosa
Nova satelitska rešenja mogla bi da unaprede i sisteme ranog upozoravanja na sušu i smanjenje prinosa.
Kada se na velikom broju parcela istovremeno uoče povišena temperatura biljaka, slabiji razvoj vegetacije ili nedostatak vlage, institucije mogu ranije da procene moguće posledice po ukupnu proizvodnju.
Takve procene važne su za planiranje robnih rezervi, uvoza i izvoza, osiguranja useva i mera podrške poljoprivrednicima.
Preciznije prognoze mogu biti značajne i za tržište žitarica. Informacija o očekivanom smanjenju prinosa u važnom proizvodnom regionu može da utiče na cene mnogo pre nego što žetva počne.
Šta nova tehnologija može da znači za poljoprivrednike
Najveća korist za proizvođače bila bi mogućnost da dobiju jasne i pravovremene informacije o stanju svojih parcela.
Umesto velikog broja složenih satelitskih snimaka, krajnji korisnik bi mogao da dobije jednostavnu mapu koja pokazuje gde se usev dobro razvija, na kom delu parcele postoji problem i gde bi trebalo obaviti dodatnu kontrolu.
Takvi sistemi mogu pomoći pri:
- određivanju prioriteta za obilazak parcela;
- planiranju navodnjavanja;
- proceni očekivanog prinosa;
- otkrivanju posledica suše;
- praćenju neujednačenog razvoja useva;
- efikasnijem korišćenju vode i drugih resursa.
Praktična korist zavisiće od tačnosti sistema, dostupnosti podataka, cene budućih usluga i mogućnosti da se rezultati prilagode potrebama manjih poljoprivrednih gazdinstava.
Tehnologija važna i za Srbiju
Iako Srbija nije članica Evropske unije, razvoj ovakvih sistema može biti značajan i za domaću poljoprivredu.
Satelitski podaci ne zaustavljaju se na državnim granicama, pa se iste metode mogu primenjivati i na parcelama u Srbiji. Posebno bi bili korisni u regionima u kojima suša, nedostatak sistema za navodnjavanje i velike razlike u kvalitetu zemljišta značajno uticali na prinose poslednjih godina.
Podaci na nivou parcele mogli bi da pomognu proizvođačima, savetodavnim službama, osiguravajućim društvima i državnim institucijama.
Ipak, pravi efekat tehnologije neće zavisiti samo od satelita i veštačke inteligencije. Biće potrebno da podaci budu dostupni, razumljivi i povezani sa konkretnim preporukama koje poljoprivrednik može da primeni na njivi.
ESA je objavljivanjem novog poziva napravila korak ka sistemu u kojem se stanje useva neće procenjivati samo na nivou države ili regiona, već sve više na nivou pojedinačne parcele.
Izvor: Evropska svemirska agencija – Sustainable and Adaptive Agriculture Solutions