Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Iako poljoprivreda ima značajnu ekonomsku, fiskalnu i socijalnu ulogu, nova Fiskalna strategija ovom sektoru ne posvećuje dovoljno pažnje, ocenio je Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. godinu, sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu
Kako se navodi, agrarna politika je u ovom dokumentu i dalje tretirana prilično površno. Poljoprivreda se uglavnom pominje u kontekstu tekućih makroekonomskih kretanja i njenog uticaja na kratkoročne projekcije privrednog rasta, dok se podsticaji za ovaj sektor razmatraju gotovo isključivo kroz opšti prikaz rashodnih trendova, prenosi Danas.
Fiskalni savet ukazuje da u Strategiji izostaje analiza strukture, ciljeva i efekata agrarnih podsticaja, iako su izdvajanja za poljoprivredu poslednjih godina snažno porasla.
Strategija, kako se navodi, samo konstatuje da je povećanje izdvajanja za poljoprivredu jedan od razloga rasta ukupnih subvencija u 2024. i 2025. godini, zajedno sa energetikom i saobraćajem, pri čemu se taj rast ocenjuje kao privremen. Poljoprivreda se pominje i u kontekstu državnog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, dok se oscilacije u primarnoj proizvodnji uglavnom pripisuju agrometeorološkim faktorima.
Dokument načelno ukazuje na potrebu dostizanja evropskih standarda i povećanja produktivnosti radi stabilizacije proizvodnje, ali, prema oceni Fiskalnog saveta, ne objašnjava kako bi ti ciljevi trebalo da budu ostvareni u praksi.
„To je presudno važno jer je reč o sektoru koji već duži niz godina beleži veoma slabe rezultate, gde rastuće nezadovoljstvo poljoprivrednika povremeno prerasta u masovne proteste – dok istovremeno budžetska izdvajanja za poljoprivredu snažno rastu i sada već čine najveći deo ukupnih subvencija republičkog budžeta”, navodi se u Mišljenju.
Agrarni budžet za deceniju realno povećan 2,6 puta
Fiskalni savet upozorava da su poljoprivredne subvencije postale izuzetno važna tema za fiskalnu politiku. Ukupan agrarni budžet Srbije je, kako se navodi, u protekloj deceniji realno povećan oko 2,6 puta, odnosno nominalno sa oko 32 milijarde dinara u 2015. na oko 130 milijardi dinara u 2025. godini. Podsticaji čine oko 85 odsto tih izdvajanja.
Poljoprivredne subvencije su u 2023. i 2024. godini dostigle rekordno visok nivo od oko 1,1 odsto BDP-a.
„Ovako izražen rast delom je strukturne prirode i posledica toga što se politika podsticaja poljoprivredi poslednjih godina vodi potpuno reaktivno – u uslovima kriza, suše, cenovnih poremećaja i drugih šokova izdvajanja se naglo povećavaju, ali se kasnije samo delimično vraćaju na prethodni nivo”, navodi Fiskalni savet.
Zbog toga, kako upozoravaju, privremene mere vremenom lako prerastaju u trajne budžetske obaveze, što može postati rizik za javne finansije.
Na taj problem ukazuje i praksa naknadnih korekcija izdvajanja tokom godine, uključujući izmene prvobitno planiranih sredstava i finansiranje iz tekuće budžetske rezerve. Fiskalni savet navodi da su poljoprivredne subvencije od 2020. godine redovno premašivale iznose planirane budžetom.
Iako Fiskalna strategija registruje rast podsticaja u 2024. i 2025. godini, u njoj, prema oceni Saveta, izostaje detaljnija analiza uzroka takvih kretanja, kao i procena da li rast agrarnih subvencija predstavlja fiskalni rizik u srednjem roku.
Strategija predviđa blago smanjenje ukupnih subvencija kao udela u BDP-u, sa 2,5 odsto u 2025. na dva odsto BDP-a u 2029. godini, ali izdaci namenjeni poljoprivredi nisu posebno razloženi niti obrazloženi.
Subvencije rastu, proizvodni rezultati izostaju
Fiskalni savet ocenjuje da, uprkos snažnom rastu budžetskih izdvajanja, domaća poljoprivreda već duži niz godina ne pokazuje zadovoljavajuće proizvodne rezultate.
Udeo poljoprivrede u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti Srbije nalazi se u dugoročnom opadanju – sa oko sedam do osam odsto tokom 2000-ih na ispod četiri odsto u poslednje dve godine. Samo po sebi, to nije neuobičajeno za zemlju u razvoju, u kojoj druge delatnosti obično rastu brže.
Međutim, kako upozorava Fiskalni savet, u slučaju Srbije problem je u tome što se smanjenje relativnog značaja poljoprivrede dešava istovremeno sa snažnim rastom agrarnih podsticaja. Subvencije trenutno iznose oko 25 do 30 odsto godišnje vrednosti koju ceo sektor proizvede.
Na isti zaključak upućuju i kretanja realne bruto dodate vrednosti poljoprivrede, koja je u poslednjih 10 do 15 godina ostala praktično nepromenjena.
Ako se uporedi prosek perioda 2022–2025. sa periodom 2010–2013, domaća poljoprivreda beleži blag pad od 0,4 odsto, dok je ostatak privrede u istom periodu porastao 39 odsto. Takva stagnacija, prema oceni Fiskalnog saveta, odudara od evropskih trendova, budući da je u istom periodu agrarni sektor u EU realno porastao za oko šest odsto, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope za oko 11 odsto.
„To znači da poljoprivreda u Srbiji ne gubi na značaju samo zato što druge grane privrede očekivano rastu brže, već i zato što sam sektor dugoročno stagnira”, navodi se u Mišljenju.
Fiskalni savet ocenjuje da snažan rast budžetske podrške očigledno nije bio praćen unapređenjem proizvodnje i produktivnosti. To, kako se navodi, sugeriše da su podsticaji prvenstveno bili usmereni na ublažavanje tekućih problema u sektoru, a manje na njegovu strukturnu modernizaciju.
Zbog toga se nameće ocena da postojeći sistem budžetske podrške za poljoprivredu nema dovoljno razvojni efekat i da je neophodno njegovo temeljno preispitivanje.
Cene hrane skoro dostigle prosek EU
Fiskalni savet ukazuje i na vezu između strukturnih slabosti domaće poljoprivrede, neefikasnog sistema podsticaja i relativno visokog nivoa cena hrane u Srbiji.
Cene hrane koje plaćaju potrošači u Srbiji dostigle su 2024. godine 96,6 odsto prosečnog nivoa u EU. Time su već premašile nivo cena u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uključujući i prosek zemalja u neposrednom okruženju, poput Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.
Fiskalni savet ocenjuje da je to neuobičajen rezultat, budući da se Srbija i dalje nalazi na oko 50 odsto prosečnog dohotka EU, da je tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da za agrarne podsticaje izdvaja više od jedan odsto BDP-a.
Fiskalna strategija načelno prepoznaje ovaj problem, a Vlada je, podseća Fiskalni savet, u martu 2026. usvojila nacrt, a u aprilu i zakonski uredila oblast trgovačkih praksi za određene vrste proizvoda. Cilj je uspostavljanje fer, transparentnijih i predvidivijih odnosa u domaćem lancu snabdevanja hranom.
Međutim, Fiskalni savet upozorava da deo pritisaka na cene hrane ne nastaje samo u preradi, distribuciji i maloprodaji, već i u samom primarnom sektoru.
Na to ukazuje činjenica da su proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u periodu 2022–2024. dostigle 87 odsto proseka EU, dok su u zemljama Centralne i Istočne Evrope ostale na nižih 82 odsto.
Zbog toga bi, prema oceni Fiskalnog saveta, u fokusu agrarne i fiskalne politike, pored uređenja trgovačkih odnosa u lancu snabdevanja, trebalo da bude i otklanjanje hroničnih uskih grla i niske produktivnosti u primarnoj proizvodnji.
U Mišljenju se zaključuje da je Srbiji potrebna temeljna reforma sistema agrarnih podsticaja, koja bi morala da bude prepoznata i u srednjoročnim fiskalnim planovima Vlade.
IZVOR: danas.rs