Primirje između SAD i Irana privremeno je oborilo cenu sirove nafte i povuklo fjučerse žitarica oštro naniže sredinom nedelje, ali šok u snabdevanju đubrivom koji je tom prilikom razotkriven sada predstavlja glavnu strukturnu brigu tržišta do 2027. godine.
Nedelja od 6. do 10. aprila donela je jedan od najnestabilnijih makro šokova koje su žitarice apsorbovale u novijoj istoriji — pad cene sirove nafte od 16,45 dolara u samo jednoj sesiji u sredu nakon iranskog primirja. Ipak, do petka su se tržišta delimično oporavila i suočila sa potpuno drugačijim pokretačima: globalno „medveđim“ (bearish) WASDE izveštajem, rekordnim prinosom kukuruza u Argentini, smanjenjem procena useva u Ukrajini od strane SovEcon-a i produbljivanjem globalne krize snabdevanja đubrivom koju samo primirje ne može da reši. Kretanje cena tokom nedelje zapravo nije ispričalo priču o olakšanju, već o tranziciji — sa geopolitičke premije na strukturni rizik ulaganja.
Iransko primirje: Najveći dnevni šok nedelje
Najava dvonedeljnog primirja između SAD i Irana u sredu, uključujući ponovno otvaranje Ormuskog prolaza, bio je seizmički događaj nedelje. Sirova nafta je pala za 16,45 dolara u jednoj sesiji, što je bio najuticajniji makro potez nedelje, povukavši pšenicu naniže za 13 do 17 3/4 centi, kukuruz za 1 3/4 do 3 1/2 centi, i nakratko izvršivši pritisak na soju pre nego što se podrška sa tržišta sojine sačme ponovo aktivirala. Olakšanje je bilo kratkog veka: nafta se oporavila za 4,55 dolara do četvrtka ujutru jer je saobraćaj kroz moreuz ostao ograničen. Analitičar kompanije Teucrium Trading, Džejk Henli (Jake Hanley), dao je najupečatljiviji komentar nedelje — da čak i uz trenutno otvaranje prolaza, problem sa đubrivom na tržištu kukuruza neće biti rešen pre 2027. godine. Primirje je uklonilo akutnu premiju na cenu, ali je razotkrilo trajniji strukturni problem.
Kriza sa đubrivom: Najznačajnija strukturna tema nedelje
Tokom svih pet dana, šok u snabdevanju đubrivom se pojavljivao u različitim oblicima i geografskim područjima, potvrđujući se kao dominantan srednjoročni rizik za proizvodnju žitarica. Proizvodnja uree u Indiji pala je za oko 800.000 tona samo u martu u odnosu na normalnu mesečnu stopu koja prelazi 2,6 MMT, što je primoralo vladu da raspiše tender za uvoz 2,5 MMT — prvi od početka rata između SAD i Irana. Globalne cene DAP-a porasle su za oko 20% od početka konflikta. SovEcon je smanjio prognozu ukrajinske pšenice za 1 MMT na 23,6 MMT i kukuruza za 1,7 MMT na 28,1 MMT zbog ograničenja pristupa đubrivu i gorivu. Do petka se indijska proizvodnja uree oporavljala ka 95% kapaciteta, što je delimično olakšanje, ali strukturna šteta za ciklus useva 2026. godine u više regiona već je bila učinjena.
WASDE: „Medveđi“ za pšenicu i neutralan ishod za kukuruz i soju
U četvrtak je WASDE izveštaj doneo „medveđe“ iznenađenje za pšenicu. Američke završne zalihe su procenjene na 938 miliona bušela (mbu), što je više od očekivanja analitičara (923 mbu). Svetske zalihe pšenice su revidirane naviše za značajnih 6,16 MMT na 283,12 MMT, podstaknute rastom u Rusiji i EU. Ishod WASDE-a bio je negativan za pšenicu, neutralan za kukuruz i soju, i nije predstavljao bikovski (bullish) katalizator potreban da se neutrališe prodaja izazvana primirjem u sredu.
Argentina i Južna Amerika: Rekordan kukuruz, safrinha u problemu
Nedelja je donela veliku razliku u ponudi između Argentine i Brazila. Argentinska berza Rosario potvrdila je rekordnu prognozu žetve kukuruza 2025/26. od 67 MMT. Nasuprot tome, brazilski usev safrinha kukuruza suočava se sa stvarnom pretnjom: kišna sezona se završava ranije nego što je predviđeno u centralnom Brazilu, a analitičari upozoravaju na gubitke prinosa ako kiše prestanu pre maja. Ovaj rizik je sporogoreći, ali sve važniji faktor za rast cene kukuruza.
Izvozna potražnja: Jaka obećanja za kukuruz, soja kaska
Podaci o izvozu objavljeni u četvrtak dali su mešovite signale. Obaveze za kukuruz od 71,387 MMT su 30% iznad prošlogodišnjih nivoa, što je zdrav tempo. Najslabija slika pripada soji: obaveze od 37,905 MMT su 18% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Kontinuirano odsustvo Kine sa američkog tržišta soje ostaje strukturni problem za izvozni bilans soje.
Kina: Smanjenje soje u stočnoj hrani i sopstveni uzgoj kukuruza
Dve priče iz Kine pojavile su se tokom nedelje sa značajnim dugoročnim posledicama. Prvo, izveštaji potvrđuju ubrzanu kampanju Pekinga da smanji upotrebu sojine sačme u stočnoj hrani kroz alternativne proteine i politički pritisak, što je uokvireno kao odgovor na trgovinski rat i pitanje nacionalne bezbednosti. Drugo, kineska proizvodnja kukuruza za 2026/27. predviđa se na 306,2 MMT, što je porast od 1,7%. Povećanje kineske samodovoljnosti u kukuruzu smanjuje ključni oslonac potražnje za američkim izvozom.
Crno more i Rusija: Velika ponuda i geopolitička složenost
Ruski usev pšenice za 2026/27. godinu podignut je na 88,7 MMT. Ukupna ruska raspoloživost pšenice projektuje se na 105 MMT, što je treći najviši nivo u istoriji. Istovremeno, ukrajinski napad dronom na brod koji je prevozio pšenicu u Azovskom moru naglasio je da rizik plovidbe Crnim morem nije nestao. Egipat je signalizirao da će prestati da kupuje žito sa ukrajinskih teritorija pod ruskom okupacijom, dok Rusija istražuje koncept energetskog i žitnog čvorišta sa Kairom.
Biogoriva i biljna ulja: Ubrzavanje strukturne promene potražnje
Vesti o biogorivima akumulirale su se u značajan signal potražnje za biljnim uljima. Indonezija je ozvaničila plan da svi korisnici biodizela pređu na B50 (50% mešavina palminog ulja) do 2028. godine. Tajland je uveo kontrole izvoza sirovog palminog ulja, a Brazil istražuje povećanje mešavine biodizela na B20. Kombinovani efekat tokom nedelje je stezanje globalnog kompleksa uljarica i biljnih ulja, pri čemu je sojina sačma glavni dobitnik.