Uspešnost jedne zemlje u poljoprivrednoj proizvodnji meri se učešćem stočarske grane. Ako je taj udeo 30 odsto ili manji, ta ukupna proizvodnja u agraru smatra se manje uspešnom. U Srbiji stočarstvo je upravo na toj granici. Tačnije: ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznosila je 5,81 milijardu dolara, uz učešće stočarstva u tome oko 1,87 milijardi dolara. U ovoj poslednjoj cifri vrednost govedarske proizvodnje, (meso i mleko) iznosila je 770 miliona dolara ili tek 13,2 odsto od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
Našim farmerima je otežan izvoz junećeg mesa u EU, jer tamošnji kupci imaju obavezu da za od nas kupljeno meso plate carinu od 2,5 posto i prelevmane od 0,35 evra/kg do 1,42 evra/kg. Za „milanski rez” kupac plaća 0,43 evra/kg. Nije teško izračunati da je sa ovim finansijskim opterećenjem naša junetina, iako kvalitetna, na prostoru EU preskupa. Zbog toga stočari, odgajivači tovne junadi i kvalitetnih tovnih rasa, a među prvima Mladen Jančić iz Srpskog Krstura, očekuju inicijativu naše države za izmenu ovih finansijskih opterećenja za izvoz u EU.
Od 2020.godine u Srbiji se gaje sve najkvalitetnije tovne rase goveda. Nakon tri decenije pauze 2009. godine kompanija Balkan (vlasnici braća Keco) uvezla je goveda čiste rase hereford, a potom je više odgajivača uvezlo angusa. Odnedavno u Srbiji imamo uspešne farmere koji na svojim oglednim imanjima imaju šarolea i limuzinsko goveče. Iz odgajivačkog centra hereforda u Ečkoj i angusa iz Srpskog Krstura uzgoj ovih rasa proširio se na ovim prostorima – hereford u gotovo celom regionu, a angus uglavnom u Vojvodini. Angus rasa je najbrojnija, sa više od 5.000 grla.
Tovno govedarstvo u našoj zemlji, kao i u celom svetu, sa izuzetkom gajenja u Americi, Argentini i Brazilu, je izazovno i često zavisi od niza faktora. Pre svega, stabilnost ove proizvodnje ugrožavaju česte promene u otkupnoj ceni. Sigurnija proizvodnja pripada farmerima koji za uzgoj pretežno koriste pašnjake i u svojim stadama imaju ekstenzivne rase.
Oscilacije u prodaji žive junadi, pogotovo za izvoz, ciklično donose mnogo veću ponudu utovljene junadi na domaćem tržištu i to utiče na smanjenje tova i ekonomsku nestabilnost farmera, koji, ne retko, i odustaju od ovog posla. Više se ne može sa sigurnošću tvrditi da se tovom u Srbiji bavi 16.000 gazdinstava, kao i da stočarstvo sa 30% vrednosti učestvuje u ukupnom godišnjem proizvodu poljoprivrede, koji se kreće oko pet milijardi dolara sa agroindustrijom.
Klanice godišnje preuzimaju za različite potrebe oko 96.000 junadi, a domaćinstva potroše u proseku 4,5 kg junećeg mesa po glavi stanovnika. Cena junećeg mesa u Srbiji je na 78. mestu među 103 zemalja u svetu, i iznosi oko 6,39 evra/kg.
Navike u potrošnji junećeg mesa među stanovništvom u Srbiji su slabe, pa je i ponuda klaničara svedena na par kilograma u manjim mesnicama.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa nizom podsticajnih i bespovratnim novcem datim stočarima učestvuje u razvoju ove grane – posebno govedarstva. Izuzetnu podršku imaju stočari koji se bave uzgojem kvalitetnih tovnih rasa – dobijaju premiju od 40.000 dinara, a mogu se kupiti i priplodna grla uz učešće Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Proizvođači junadi u Srbiji najčešće ne prodaju utovljena grla lokalnoj – najbližoj klanici, već nakupcima. Nije retkost da se u mesarama umesto junećeg mesa nudi govedina (meso od krava), što potrošači i ne prepoznaju. Neki klaničari u preradi koriste sojino brašno, emulgatore, meso lošeg kvaliteta, mlevene kosti, kukuruzni sirup i druge surogate. Uticaj na domaću prodaju junetine ima i uvoz smrznute, ali se to ne događa često.
Još uvek postoji nedostatak tovnih rasa i vrlo neselektivno i nerazvijeno ukrštanje u proizvodnji teladi na mnogim gazdinstvima. Junad od mlečnih krava su česta ponuda i kupci ih ne žele ili ih plaćaju veoma malo. Pitanje selekcije i ukrštanja među rasama je stručno pitanje, ali to se retko pominje niti se time ko organizovano bavi. Zbog toga je Udruženje „Agroprofit” i odlučilo da pokrene stručnu inicijativu za ukrštanje među tovnim rasama, gde se ubraja i naš simentalac i domaće šareno goveče. U Srbiji je simentalska rasa najbrojnija, ali se često ne koriste njena visokokvalitetna svojstva u ponudi mesa. Izgubili smo tržište Grčke, Italije, Turske, kao i Libije.
Proizvodna grupa, pri Udruženju „Agroprofit” iz Novog Sada, pokrenula je više inicijativa da se ubrza i proširi razvoj tovnog govedarstva. U 2023.godini afirmisan je rad uzgajivačkih centara kvalitetnih rasa šarolea, hereforda, angusa i limuzin rase.
Za iskorak prema potrošačima potrebne su dve promene: prvo – kvalitet mesa iz prirode i to garantovani i drugo – stalna ponuda prema potrošaču i to što je moguće njima bliže.
Kada je reč o kvalitetu, udruženja „Agroprofit“ i „Kasum” su pokrenuli niz stručnih poslova, da bi definisali sadržaj i standarde potpuno nove ponude koja je radno nazvana „junetina iz prirode – RS„. Reč je o kvalitetu mesa proizvedenog po posebnim hranidbenim pravilima i hranom iz prirode uz poštovanje pravilne veterinarske zaštite u uzgoju junadi.