Uprava za veterinu obavestila je danas javnost da se u medijima i na društvenim mrežama sve češće pojavljuju netačni i pojednostavljeni navodi u vezi sa upotrebom antibiotika, aditiva i hormona u mesu i proizvodima životinjskog porekla.
„U Srbiji postoji jasan i u praksi dosledno primenjen sistem kontrole bezbednosti hrane. Od 2007. godine sprovodi se Nacionalni program monitoringa rezidua farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih supstanci kod životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje. Program se svake godine unapređuje i usaglašava sa propisima i dobrom praksom Evropske unije. Uzorkovanje, laboratorijske analize i kontrolne mere sprovode se kontinuirano i u skladu su sa međunarodno priznatim procedurama“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Evropska unija, kako navode, svake četiri godine kontroliše, odnosno vrši audit u vezi sa sprovođenjem programa monitoringa rezidua, a u cilju potvrđivanja usklađenosti sa evropskim standardima.
„Važno je naglasiti i da je upotreba hormona za podsticanje rasta kod životinja u Srbiji zabranjena, kao i u Evropskoj uniji, te ne postoji zakonska mogućnost da se takvi proizvodi nađu u prometu. Zbog toga tvrdnje da ‘piletina sadrži hormone’ ili da je ‘meso tretirano hormonskim preparatima’ nisu tačne“, piše u saopštenju.
Upotreba antibiotika u stočarskoj proizvodnji strogo je kontrolisana i dozvoljena isključivo u veterinarsko-medicinske svrhe, uz obavezno poštovanje propisanih karenci. Nacionalni monitoring redovno obuhvata analize na rezidue antibiotika i samo proizvodi, koji ispunjavaju sve propisane uslove, mogu biti stavljeni u promet.
„Želimo da posebno istaknemo da vizuelni izgled mesa – boja, struktura ili količina masnoće, nije pokazatelj prisustva antibiotika, hormona ili drugih supstanci. Prisustvo nedozvoljenih rezidua može se utvrditi isključivo laboratorijskom analizom u skladu sa akreditovanim metodama“, navode iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Stroga i kontinuirana kontrola
Zvanično saopštenje Uprave za veterinu jasno stavlja do znanja da je Srbija izgradila pouzdan sistem kontrole bezbednosti hrane, koji funkcioniše neprekidno i pod strogim nadzorom nadležnih institucija. Ovaj sistem nije samo administrativni okvir – on podrazumeva svakodnevno uzorkovanje, laboratorijske analize i sprovođenje preventivnih i korektivnih mera u skladu sa međunarodnim pravilima.
Zahvaljujući tome, domaći proizvodi životinjskog porekla podležu gotovo istim standardima bezbednosti kao i oni u zemljama Evropske unije. Periodične provere koje sprovodi EU dodatno potvrđuju usklađenost domaće prakse sa evropskim zahtevima.
Zabranjeni hormoni – mit koji se uporno ponavlja
Uprkos činjenici da je upotreba hormona za rast kod životinja zabranjena još pre više od decenije, ovaj mit se i dalje uporno održava u javnosti. Stručnjaci objašnjavaju da takve tvrdnje nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti: nijedna farma, klanica ili prerađivač mesa u Srbiji ne smeju koristiti hormonske preparate u ishrani životinja. Ukoliko bi se i otkrili tragovi ovih supstanci, proizvod bi bio odmah povučen sa tržišta, a proizvođač sankcionisan.
Tvrdnje o „hormonskoj piletini“ tako pripadaju domenu senzacionalističkih naslova i internet glasina. Brži rast brojlera, objašnjavaju stručnjaci, rezultat je genetske selekcije, pravilne ishrane i kontrolisanih uslova uzgoja, a ne upotrebe hormona.
Antibiotici pod strogim nadzorom
Slično važi i za antibiotike. Njihova upotreba je dozvoljena isključivo u terapijske svrhe, kada životinja oboli, i to pod nadzorom veterinara. Nakon lečenja sledi obavezna karenca – vreme koje mora proći pre nego što se meso ili mleko takve životinje može koristiti za ishranu ljudi. Ovaj sistem sprečava pojavu ostataka antibiotika u hrani i predstavlja osnovni mehanizam zaštite potrošača.
Nacionalni program monitoringa svake godine obuhvata hiljade analiza na prisustvo rezidua antibiotika. Samo proizvodi koji ispunjavaju sve zakonske uslove mogu biti plasirani na tržište.
Izgled mesa ne govori ništa o njegovom sastavu
Još jedna česta zabluda među potrošačima odnosi se na vizuelni izgled mesa. Boja, struktura ili količina masnoće nisu i ne mogu biti pokazatelj prisustva antibiotika, hormona ili drugih supstanci. Vizuelne razlike između komada mesa rezultat su brojnih faktora – vrste, starosti, ishrane i načina obrade životinja – a ne hemijskog tretiranja.
Jedini pouzdan način za utvrđivanje eventualnog prisustva štetnih materija jeste laboratorijska analiza. Srbija, prema podacima Ministarstva, raspolaže sa više akreditovanih laboratorija koje primenjuju međunarodno priznate metode ispitivanja.
Evropska provera – dodatna garancija
Posebnu sigurnost potrošačima daje činjenica da Evropska unija svake četiri godine sprovodi audit Nacionalnog programa monitoringa u Srbiji. Ovi auditi predstavljaju detaljne provere – od uzorkovanja do analiza i evidencije rezultata – i potvrđuju da sistem funkcioniše po istim pravilima kao i u zemljama članicama EU. Takva praksa ne samo da podiže nivo bezbednosti hrane u Srbiji, već i otvara vrata izvozu domaćih proizvoda na zahtevna evropska tržišta.
Naučne činjenice naspram internet glasina
U eri društvenih mreža, informacije o hrani često postaju žrtve senzacionalizma. Jedna fotografija, naslov ili komentar mogu izazvati talas zabrinutosti, iako se iza njih ne krije nikakav dokaz. Upravo zato, saopštenje Uprave za veterinu ima širi značaj: ono ne govori samo o mesu, već o važnosti poverenja u institucije i naučno zasnovane podatke.
U trenutku kada se granice između činjenica i dezinformacija lako brišu, ovakve poruke predstavljaju podsećanje da bezbednost hrane nije stvar mišljenja, već sistematskog rada, merenja i odgovornosti.
Zaključak: između poverenja i straha
Srbija ima uređen, dosledan i međunarodno priznat sistem kontrole hrane, koji se primenjuje svakodnevno i bez izuzetaka. Ipak, mitovi o „hormonskoj piletini“ i „antibiotskom mesu“ opstaju, jer se oslanjaju na strah, a ne na znanje. Zato je važno da se javnost informiše iz proverenih izvora i da prepozna razliku između naučne činjenice i senzacionalističke tvrdnje.
Prava istina o bezbednosti mesa ne vidi se na fotografiji, niti u boji komada na pijaci. Ona se nalazi u rezultatima laboratorijskih analiza, u propisima koji se dosledno primenjuju i u radu stručnjaka koji svakodnevno proveravaju ono što završi na našim tanjirima..