četvrtak, jun 13Agro servis

KIŠA ZAKASNILA BAR DVE NEDELJE

 

Posle perioda velikih vrućina, padavine minimalno ublažile gubitke ratara i voćara, osveženje stiglo prekasno

Beograd, 23.08.2022.

Novosti

  • SUŠA ovog leta, jedna od jačih u proteklih nekoliko godina, drastično je ugrozila mnoge voćarske kulture, a najveći uticaj imala je na kukuruz.

Uprkos kišama poslednjih dana, kako stručnjaci kažu, kad se podvuče crta, prinosi kukuruza biće manji za najmanje 1,5 tona po hektaru. Kada su slatki plodovi u pitanju, pojedini voćari, uglavnom uzgajivači jabuka, raduju se padavinama i pojačanoj vlažnosti ove nedelje, dok je za većinu drugih kiša zakasnila barem dve nedelje.

Prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina, dok je pšenica "utekla" žegama, suncokret najotporniji na visoke temperature i manjak vlažnosti, kukuruz, soja i mnoge voćarske kulture loše su prošle ovog leta. U pitanju je pobačaj od oko 30 odsto.

– Ova kiša kukuruzu ne znači i ne može ga spasti jer su zakasnile presudne padavine u julu. Prinos verovatno neće preći 4,5 tona po hektaru – kaže Galetin.

– Ove godine bilo je 50.000 hektara manje posejano, ukupno oko 950.000 hektara, pa ako se dogodi da konačan rezultat bude pet miliona tona kukuruza, treba da budemo i više nego zadovoljni. Prosek prinosa kukuruza je oko sedam tona po hektaru, 2020. godine bio je osam tona po hektaru, dok se ova sušna godina može meriti sa najlošijim 2012. i 2017. godinom.

Kada je reč o voću, u proseku je sezona pala za pet do 15 procenata. Uzgajivači kajsija, breskvi, nektarina, ali i šljiva pretrpeli su velike gubitke zbog suše, dok još ima nade za jabuke i pojedine sorte kruški. Prema rečima profesora Zorana Keserovića sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, smanjeni prinos voća je 70.000 tona, a ukupan ovogodišnji rezultat biće oko 1,5 miliona tona slatkih plodova. Kako dodaje, trenutne padavine značajne su za formiranje pupoljaka za sledeću godinu.

– Problem je i dalje slaba mreža navodnjavanja i tamo gde se i proizvođači odgovorno ponašaju i koriste mogućnosti koje su im na raspolaganju, suša je imala mnogo manji uticaj – kaže prof. Keserović.

– Dok se oko 12 odsto površina pod stablima voća navodnjava, kada je reč o svim usevima, svega dva procenta je pod ovom mrežom. Ovo pitanje bi trebalo da bude projekat od nacionalnog značaja.

Kako stručnjaci podvlače, naučnici će morati da se u budućnosti sve više bave stvaranjem novih sorti, koje su otpornije na sušu i visoke temperature.

JAČA ZAŠTITA ZA JABUKE

DA kiša neće doneti spas mnogim voćnjacima, juče nam je potvrdio i Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Prema njegovim rečima, prolećni mrazevi, uz višenedeljnu julsku i avgustovsku sušu, izuzetno su naškodili voćnjacima u Srbiji, a za mnoge vrste berba je već završena. Jabuke će najbolje da prođu, ali savetuje voćarima da sada, zbog povećane vlažnosti, obrate pažnju na jaču zaštitu.

LAKŠE ĆE SE ORATI

– Kukuruz je već sazreo, tako da su prvi hektari već skinuti s polja. Prinos je oko šest tona po hektaru, što je za oko 40 odsto manje od uobičajenog višegodišnjeg roda – kaže za "Novosti" Živko Vasin, agronom u Osnovnoj zemljoradničkoj zadruzi "Žunji-Silak" u Temerinu. – Padavine će pomoći ratarima i da bolje pripreme zemljište za predstojeću jesenju setvu. Biće svakako lakše za oranje, odnosno da se strništa istanjiraju ili plitko uzoru. 

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor