nedelja, jul 14Agro servis

Kolike zarade očekuju ratari ove godine

IZVOR:POLITIKA

Prva cena žita novog roda gotovo jednaka s prošlogodišnjom, ali stručnjaci smatraju da će u narednom periodu biti blagog povećanja

Žetva pšenice u Srbiji, jedna od ranijih u poslednjih nekoliko godina, uveliko traje. Među prvim ratarima koji su izašli na njive jesu oni iz južnog Banata koji su nedavno izjavili za naš list da očekuju prosečan prinos žita, od oko pet tona po hektaru, ali su zarade još neizvesne jer je zbog vremenskih neprilika utrošeno više đubriva da bi se sačuvao kvalitet zrna. Istovremeno, olujne kiše poplave ometaju žetvu u Evropskoj uniji – tržište je „nervozno” i beleži rast cene pšenice, ali ne zadugo, piše „Agroinfonet”. U Francuskoj, koja je najveći proizvođač pšenice u Evropi, kiše i oluje sprečavaju žetvu. Sve je veća zabrinutost ratara za prinos i kvalitet zrna, što koriste trgovci i traže način da profitiraju.

Međutim, u Rusiji je došlo do poboljšanja uslova za prinos pšenice – rod možda ne bude „samo” 80 miliona tona kako je ranije prognozirano. To će ublažiti lošiju žetvu u EU, što znači i više pšenice na svetskom tržištu.

– Cena pšenice prati svetski trend rasta, vesti iz Ukrajine i Rusije uznemiravaju trgovce, ali cena žita neće spektakularno porasti na jesen – navodi ovaj portal predviđanja koja ne idu naruku ratarima u Evropi pa tako i Srbiji.

Kakve se zarade ove godine mogu očekivati u ratarstvu i ima li izgleda da budu veće nego prošle sezone kada proizvođači nisu bili preterano zadovoljni?

Ako je suditi po poslednjim dešavanjima na domaćoj berzi, situacija bi manje-više mogla da bude slična. Protekle sedmice na Novosadskoj berzi zaključen je prvi ugovor za pšenicu rod 2024. godine, ali je cele nedelje bio primetan cenovni raskorak između ponude i tražnje, koji je otežavao zaključenje berzanskih ugovora. Pšenica novog roda prometovana je u rasponu od 20,5 do 21,5 dinara po kilogramu, što se gotovo u dinar podudara s prošlogodišnjim berzanskim cenama žita sredinom jula.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže za „Politiku” da su prognoze uglavnom neizvesne i svake godine svetske agencije u ovom periodu izlaze za podacima, često vrlo oprečnim, iz dana u dan, pa ih treba uzeti s rezervom.

– Ono što je izvesno jeste da će svetski bilansi biti prilično nategnuti. Zato smatram da će se tržište vratiti u normalu, u smislu da bi cena pšenice od jeseni mogla blago da raste da bi dostigla sezonski pik pred novu godinu – istakao je naš sagovornik i dodao kako očekuje da neće ponoviti prošlogodišnja, vrlo nepovoljna situacija za proizvođače kada je cena žita na početku žetve bila praktično i najviša i posle je samo padala, što je suprotno svakoj tržišnoj logici.

– Prošla ekonomska godina bila je van tržišne logike. Očekujem relativno uobičajenu godinu što se tiče cenovnih pomeranja, ali ne sa tako brzim rastom odmah od septembra. Mislim da proizvođači mogu da se nadaju nešto boljim zaradama jer u svakom slučaju ne očekujem da će cena padati – rekao je Galetin, napominjući da ipak i dalje treba uzeti u obzir nestabilnu svetsku situaciju koja utiče i na tržište žitarica.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala