Proizvođači svinja se trenutno suočavaju sa ozbiljnim gubicima, zbog čega mnogi razmišljaju da li da nastave da se bave tim poslom. Svesni su da je trenutna situacija posledica dešavanja na svetskom tržištu, ali očekuju pomoć u prevazilaženju teške situacije. Resorno ministarstvo nedavno je, nakon sastanka sa proizvođačima i klaničarima, saopštilo da planira da preduzme niz mera koje bi trebalo da ojačaju ovaj sektor – od plaćanja po kvalitetu, preko obeležavanja domaćeg mesa i prerađevina u trgovinama, do promene načina subvencionisanja
Na farmi Nebojše Radnića ima oko 2.000 svinja, od kojih je 150 krmača. Poslednjih meseci situacija u sektoru svinjarstva nije nimalo zavidna.
„Naša proizvođačka cena je oko 186 dinara po kilogramu, a trenutna otkupna cena svinja je oko 150. To znači da smo na svakoj svinji u minusu“, objašnjava uzgajivač svinja iz Starog Žednika.
U tovu svinja, navodi, ne treba računati na veliku zaradu, a posao mora da se gleda dugoročno.
„Trenutno imam gubitak skoro 4.000 dinara po svinji. Ako odbijem subvenciju, onda je gubitak oko 2.500. Prošlog septembra zarada po svinji je bila oko 8.000 dinara. Kada se sve to sabere i oduzme, zarada u nekom desetogodišnjem proseku je oko 3.500 dinara. Ali, pitanje je ko to može da izdrži“, kaže Radnić.
Stalna oscilacija cene svinja
Oscilacije u ceni u svinjarstvu su uobičajene, a pikovi i nagore i nadole se obično smenjuju svake tri godine.
„Da bismo to preživeli, trošimo obrtna sredstva. Ozbiljno se bavimo i ratarstvom. Petinu te proizvodnje utrošimo za ishranu svinja. Kapacitet farme je mnogo veći, ali ne smem da povećam broj svinja, da bih ostavio rezervu u jakom ratarstvu kako bih mogao da izguram godinu kada je cena svinja loša, da ne bankrotiram“, objašnjava Radnić.
U narednom periodu ovaj domaćin planira da uvede preradu mesa i prodaju gotovih proizvoda, kako ne bi zavisio od klaničara i trgovaca.
Potrebni jeftini krediti i podrška države
„Čarobnog štapića“ za rešenje trenutnog problema u sektoru svinjarstva nema, kaže, dodajući da Srbiji nedostaju mere koje postoje u zemljama koje su tradicionalno okrenute ovoj proizvodnji.
„U Danskoj, recimo, mladi farmer, čim završi fakultet, dobija kredit od tri do četiri miliona evra da izgradi farmu, sa jedan odsto kamate. Koristi najnapredniju tehnologiju i ima 20–25 godina da to otplati. Kod nas to ne postoji, već gradimo objekat po objekat“, navodi Radnić i dodaje da se njegova farma nalazi u istom dvorištu od 1963. godine i da su tu radile tri generacije.
Milovan Ivanković, koji trenutno gaji 520 priplodnih krmača, 3.500 svinja i oko 3.000 prasadi kaže da je situacija u svinjarskoj proizvodnji takva da se „ne zna ni ko pije, ni ko plaća“. Ceh takvog stanja plaćaju farmeri i potrošači, jer su svinje jeftine, a meso u prodavnicama skupo.
Proizvođači moraju da se takmiče sa konkurencijom iz inostranstva, a uslovi u kojima rade ovdašnji farmeri i farmeri iz Evrope i Amerike nisu isti.
„Nemamo subvencije i jeftine kredite za izgradnju objekata, podizanje matičnih zapata i genetskih potencijala. Uz to, imaju i jeftine genetski modifikovane proizvode koji stižu iz Južne Amerike, subvencije države za izvoz na treća tržišta, što mi nemamo“, kaže vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Zasavica.
Kontrola uvoza i praćenje kretanja mesa
Jedino rešenje za oporavak ove proizvodnje u Srbiji, prema njegovom mišljenju, jeste kontrola uvoza mesa iz Španije, odakle se trenutno najviše uvozi.
„U Španiji bukti afrička kuga svinja, pa mi iz zdravstvenih razloga imamo pravo da blokiramo taj uvoz, ali tada neće biti dovoljno svinjskog mesa. U trgovinama se kao ‘sveže’ prodaje meso koje je nakon klanja bilo zaleđeno, a posle uvoza odmrznuto. To je zdravo meso, ali je pitanje koliko je puta zaleđeno i odleđeno“, kaže Ivanković.
Napominje, takođe, da treba staviti pod kontrolu sve uvozne dozvole, tako što će se sve povući i izdavati uz posebno praćenje kretanja tog mesa.
Nedostatak ugovorene proizvodnje
Mlade je na selo moguće vratiti jedino ugovorenom proizvodnjom. Samo farme koje imaju između 56 i 400 krmača, navodi Ivanković, rentabilne su.
„Klanična industrija mora da ima svoj sirovinski sektor, kao i trgovinski lanci. Ugovorena proizvodnja se na tome zasniva. To smo imali pre 30 godina, a sada toga nema“, objašnjava Ivanković.
Milenko Đurđević proizvodi svinje, ali ima i klanicu. Slaže se da situacija u uzgoju svinja nikada nije bila teža, ali da je to posledica stanja na svetskom tržištu.
„I Rusija i Kina su podigle proizvodnju, a to su bila tržišta na koja je Evropa izvozila viškove. Kod nas je još i najbolja situacija sa svinjama u odnosu na zemlje u okruženju. U Hrvatskoj ili Rumuniji živa vaga je evro, a kod nas je oko 150 dinara. Takođe, probleme pravi i afrička kuga svinja, jer evropske zemlje ne mogu da izvoze na tržišta na koja su izvozile, pa nas sada pritiskaju svojim viškovima“, kaže vlasnik Industrije mesa „Đurđević“.
Tehnologija proizvodnje svinja mnogo je unapređena. Nekada se za kilogram prirasta trošilo četiri kilograma hrane, a danas 2,7.
„Ako svinja jede 2,7 kilograma hrane po ceni od 35-36 dinara, cena prirasta je 100 dinara. Uklapamo se sa trenutnom cenom. Problem je što nemamo dovoljno prasadi, uvozimo ih, pa se troškovi drastično uvećavaju. Imamo 14 evra trošak za transport praseta, pa prelevmane, veliki su troškovi analiza u Srbiji. Na uvoznom prasetu je trenutno minus oko 2.000 dinara po komadu“, objašnjava Đurđević.
Troškovi klaničara
Đurđević se, međutim, ne slaže sa optužbama koje se često mogu čuti u javnosti da su za visoke cene mesa krivi trgovci i klaničari.
„Nijedan market ne maržira više od 10 odsto na sveže meso u redovnoj ceni, a kada su akcije, idu i u minus. U mesnoj industriji trošak nije samo živa svinja. Postoje inputi koji su poskupeli – od energije i plata do repromaterijala. Treba dovesti to svinjče, zaklati, urediti, upakovati. Samo pakovanje košta 100 dinara po kilogramu“, kaže Đurđević.
Ističe, takođe, da snabdevaju potom trgovinske lance gde to meso mora da bude upakovano tako da tri šnicle teže 400 grama.
Srbija bi što pre trebalo da otvori nova tržišta, poput Azije. „Tada bismo imali zaradu od bar još 10 ili 20 evra po svinji, jer bismo njima izvozili nusproizvode. S obzirom na to da se pojavljuje afrička kuga, ne može ništa da se uradi“, navodi Đurđević.
Trenutno, ističe, u Srbiji postoje svega četiri klanice koje dnevno otkupljuju više od 300 svinja, pa je pitanje kako će ovaj sektor funkcionisati u budućnosti.
Samo u Sremu je poslednjih šest ili sedam godina više od 2.500 radnika u mesnoj industriji ostalo bez posla.
Izvor:RTS
Autor:Zorica Sinadinović
PHOTO: RTS