Pašnjačko govedarstvo posle značajnog smanjenja broja grla, kao i ovčarstvo, ponovo napreduju.
Broj goveda različitih kategorija tovnih rasa je najveći u istoriji stočarstva u Srbiji. Ovo stado broji oko 29.000 grla. Ovčarstvo nije bitnije ni beležilo smanjenje brojnosti. Praktično ove dve grane stočarstva angažuju ljude različitih profila, a posebna potreba su čobani. Ovi stočari, u celini, imaju nekoliko želja i potreba. Ako se preskoče očekivanja za brzom isplatom premija za grla, njihova najveća briga su čobani i pojila na pašnjacima.
Nedavno su odgajivači goveda i ovaca u Vojvodini objavili da im nedostaje 60 bunara na pašnjacima i malo više čobana. Najveće potrebe su u Banatu i delu Bačke (Potisju). U atarima gde su lovišta udruženja lovaca su pokrenula bušenje bunara i tu ima i vode za stoku i divljač. Kao energija koristi se vetar i sunce sa panela, a u selu Sanad (Opština Čoka) u ataru doveli struju iz sela i imaju vodu non-stop, što održava i postojeću baru u rezervatu prirode. Nažalost, nedaleko od ove pumpe više od 100 hektara pašnjaka pretvoreno je u oranicu.
Do vode za stoku u ispaši se ne dolazi lako, a napajanje na pojedinim barama i kanalima je rizično.
Na području Opštine Kanjiža prema selu Velebit stočari u cisternama dovoze vodu za napajanje, jer bunar koji služi kao izvor gubi vodu kada u okolini povrtari navodnjavaju. Među stočarima se sve više čuje nesigurnost u obezbeđivanju radne snage, bez razlike na dobre uslove koji se nude. Malo je farmera u muznom govedarstvu koji su nabavili robote za mužu, pa se i dalje sve do Azije traga za radnom snagom. Radnici, uglavnom familije, iz dalekih krajeva retko prihvataju da se njihovo zaposlenje reši zakonski. Tako da je njihova usluga na farmama neizvesna. Naime, oni najčešće ove poslove smatraju privremenim, i kao krajnji cilj vide odlazak u Evropsku uniju.