IZVOR: politika.rs
Iz naše zemlje, preko Slovenije, ova pošiljka je stigla do Belgije gde je utvrđeno da sadrži nedozvoljenu količinu supstance formetanat
Smrznute jagode u kojima je inspekcija u Belgiji pronašla nedozvoljenu količinu supstance formetanat zapravo su poreklom iz Albanije, a ne iz Srbije, kako je nedavno objavljeno, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Formetanat je insekticid koji se koristi za suzbijanje grinja i drugih štetočina na voćnim kulturama poput jabuka, breskvi, grožđa i citrusa.
Kako se navodi u saopštenju, naše nadležne službe obaveštene su protekle sedmice RASFF notifikacijom da su u uzorcima iz pošiljke smrznutih jagoda poreklom iz Srbije, a koje su izvezene iz Slovenije, nađeni ostaci ove aktivne supstance iznad maksimalno dozvoljene količine ostataka (MDK).
– Utvrđeno je da je ova jagoda poreklom iz Albanije uvezena kao zamrznuta 02. 6. 2024. godine, u ukupnoj količini od 19.913 kilograma. Prilikom utvrđivanja usklađenosti ovog proizvoda izvršena je laboratorijska analiza, kojom se potvrđuje da je proizvod usaglašen. Deo te pošiljke u količini od 15.444 kilograma izvezen je u Sloveniju i dalje u Belgiju, a preostala količina od ukupno uvezene i dalje je u magacinu uvoznika – navodi se se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i dodaje da se kontrola kod izvoznika nastavlja, a ukoliko budu utvrđene eventualne nepravilnosti, nadležni ističu da će biti preduzete zakonom propisane mere.
Napominju da je inače odobrena za primenu u Evropskoj uniji, a nalazi se i na listi odobrenih supstanci u Srbiji. Napominju da, međutim, u našoj zemlji trenutno nema registrovanih sredstava za zaštitu bilja na bazi formetanata, kao i da sporna pošiljka jagoda do sada nije vraćena u Srbiju. U slučaju da se to dogodi, kontrolu će obaviti granična fitosanitarna inspekcija. Kako se navodi, poljoprivredna inspekcija nastavila je kontrolu kod pošiljaoca smrznute jagode.
Nije prvi put da voće iz Srbije dođe na loš glas, a da se kasnije ispostavi da je zapravo poreklom iz neke druge države. Reeksport može da donese ovakve rizike i do sada je nekoliko puta bilo sličnih situacija, posebno sa malinom.
Dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, nedavno je na pitanje postavljeno u medijima da li je našoj zemlji potrebno 100.000 tona malina (što su količine kojima se često spekuliše kao domaćom proizvodnjom) i koliko procentualno tog voća odlazi u izvoz rekao da „naša zemlja nikada nije imala toliku proizvodnju malina”.
Prema njegovim rečima, najveća dosadašnja proizvodnja bila je 93.600 tona maline, a sve preko toga bile su količine koje su uvezene i reeksportovane, zbog čega smo, kako je podsetio, proteklih godina imali dosta problema – posebno zbog virusa noro.
– Nedavno smo imali i situaciju da je navodno u našoj malini pronađen kadmijum. Stoprocentno sam siguran da ona nije iz Srbije, već je reeksportovana iz nekog drugog područja. Mora se poraditi na sledljivosti i insistirati da se u takvim situacijama otkrije da li je voće naše ili ne kako bismo izbegli loš imidž – istakao je Leposavić.