Autor: Čedomir Keco
Kreatori agrarne politike i nosioci vlasti decenijama nikako da u formiranju državne administracije za sektor poljoprivrede, po pravilu ne biraju čoveka od struke, niti sklapaju aparat kompetentnih u ovom sektoru.
Za tri decenije unazad više od polovine ministara nisu dolazili iz poljoprivrede, a na funkcijama su ostajali malo više od dve godine. Možda su samo za nijansu bili duže u Vladi ostali članovi premijerskih kabineta. Ali to ne opravdava nijednog šefa vlade koji u svoj kabinet nije izabrao ministra poznavaoca poljoprivrede! Ne treba biti naivan pa misliti da je on sam mogao da odlučuje o tome, što automatski celu odgovornost za ovakva stanja upućuje prema vladajućoj partiji. U doba vladavine demokratske stranke jedan od ministara nije prepoznao govedo, pa je bika nazvao „lepa krava“. U novije vreme ima sličih, ali vrlo ozbiljnih propusta pa od ministra poljoprivrede možete čuti da mi izvozimo meso i da treba to činiti i deset puta više ili drugi biser da smo zemlja sa dovoljnom proizvodnjom semena za svoje potrebe svih useva…
Sasvim je jasno da je ministru potreban tim, ali kada za tu funkciju sazna dan uoči imenovanja i dolazi iz sektora koji nema veze sa poljoprivredom, onda je jasno koliki su njegovi dometi. Za tu „drugu liniju“ u Ministarstvu koja nema odgovornosti, partije daju kadrove po njihovim aršinima, jer je u Nemanjinoj ovaj posao bez odgovornosti, a sa sigurnom platom. Uz sve to ministar nema dovoljno alata da brzo formira stručne službe koje se godinama ne obnavljaju niti proširuju, a o saradnji sa spoljnim svetom da i ne govorimo. Kada se obratite za podatke o trošenju agrarnog budžeta odgovor je sledeći: „Javite se na kabinet!“ Kakve veze ima kabinet sa Upravom za agrarna plaćanja, kada je pitano koliko je novca isplaćeno za otkup tovne junadi ili koliko je novca utrošeno za premije za mleko i za koju količinu u poslednje tri godine i koliko je to po kravi muzari… Ovakvih nabrajanja ima na desetine, ali svrha ovog navođenja nije poniženje sektora, već ukazivanje na neorganizovanost i propuste koji su nedopustivi.
Sektor poljoprivrede je dobio toliko novca od poreskih obveznika da bi za realizaciju programa trebali da uvedu tri smene umesto što njih stotinu sprovodi IPARD projekte za mali broj korisnika.
Država je prema poljoprivredi izdvojila najviše para u istoriji postojanja Republike, oko 152 milijarde dinara, u većinskom delu od poreskih obveznika. Nikada nijedan kabinet u Ministarstvu poljoprivrede nije imao na raspolaganju ovolika sredstva. Državne službe niti ministar dr Martinović ovaj čin nisu shvatile kao istorijsku odgovornost i podsticaj agraru iz novog budžeta. Propustili su šansu da u novu godinu uđu bez duga, a on postoji i nije obnarodovan. Nismo upoznati da je dr Martinović sveo svoju isplatu prema datim obećanjima i obavezama, jer se javljaju ljudi sa čudnim zahtevima. Pitaju zašto za sve junice nisu dobili podsticaj, a predata je uredna dokumentacija, već samo za trećinu ili polovinu, i zašto im nije isplaćena premija za mleko – treći kvartal. Razloga je više – Uprava za agrarna plaćanja nije kadrovski osposobljena da prati dinamiku obaveza. Mnogima je tamo to prvi posao i „partijska nagrada“.
Ako nema pritiska ulice i predsednika Vučića, sve staje, a to nije dobar znak. U celo poslovanje Uprave za agrarna plaćanja udenuo se i Biosens… Jedan posrednik više od farmera do trezora.
Prema poljoprivrednicima se čine namerne ili toliko neznalačke greške da je to sramota. Kako je moguće da se nalog iz E-agrara ne uvaži u celosti, ako su za to odvojene pare? Kada se obaveze stečene u tekućoj godini prenesu u narednu, te isplate opterećuju postojeći budžet, a ako su postojale kao namena za isplatu u tekućoj godini i nisu utrošene na dan zatvaranja trezora, vraćaju se u državnu kasu. Valjalo bi znati šta se desilo na kraju finansijske godine na relaciji: gazdinstvo-trezor-državni budžet!?
Te zakasnele isplate se prenose u iduću godinu, opterećuju ovogodišnji budžet, a nema ih ni u jednoj poziciji za ovu godinu…. Ako se još čeka papir za regulisanje ove isplate – odgovarajuća uredba, onda je najbliži datum za tu zakasnelu isplatu mesec mart. Treba bili realan: novi, veći budžet je nastao zbog neopravdane zabrane izvoza žitarica za vreme korone i zbog nezadovoljstva poljoprivrednika ispoljenih na ulici. Niko se tome nije nadao, jer je predsednik Vučić više puta rekao da će poljoprivreda doći na red sa većom finansijskom podrškom, kada se završe infrastrukturni objekti…Rekao, pa porekao!
Poljoprivrednici su došli na red, pre svega zbog potreba stočarstva što potvrđuju i pojedinačne stavke iz agrarnog budžeta.
To što učesnici u sprovedenoj anketi o rekonstrukciji Vlade žele da se ministar dr Martinović zameni i pre tog čina je povod za razmišljanje, ali sa pitanjem da li je to realno i da li su kadrovici vodeće partije bili odgovorni u izboru imena za ministra i zašto ovaj sektor nije dobio agronoma, ekonomistu… Poljoprivredi je potreban ministar sa najmanjim političkim kapacitetom, ali sa velikom vizijom, širinom i komunikacijom prema populaciji, koja sa više od polovine jedva sastavlja kraj s krajem. Glas u Anketi da se pre rekonstrukcije Vlade, promeni ministar poljoprivrede nije realna, a pitanje je što će se dogoditi do polovine godine jer ovo pitanje iz krupnih političkih razloga neće biti tema Narodne skupštine. Dr Martinović nije kriv što je došao u sektor sa svakodnevnim izazovima. Neka pitanja kao što je rad Uprave za agrarna plaćanja, rad inspekcija, davanje dozvola za uvoz, „premiranje“ pojedinih udruženja poljoprivrede su samo deo većeg spiska. Ako tu još ima slabosti prema moćnim kompanijama „mlečna industrija, klanice“ nameće se ozbilja odgovornost, jer se u takvom nečinjenju nanosi šteta Srbiji.
Novi agragni budžet je dobar povod za raspravu o prioritetima, održivosti, efektima i finansiranju agrara, a to neće doneti smena aktuelnog ministra. Potrebno je opredeljenje Vlade koja ima ozbiljne razloge za organizovanje stručne rasprave po novoj Strategiji razvoja poljoprivrede. To Ministarstvo u ovom sastavu nije u mogućnosti da realizuje. Dr Martinović nema viziju kako dalje, sa kim i u tome je odgovornost vladajuće stranke koja prohodnost novih ideja prema boljem radu državne administracije meri po tome, ko ih predlaže, a ne koliko vrede i šta kao dobro donose Srbiji. Kao primer samo dve sitnice: odbijena je inicijativa za formiranje uprave za stočarstvo i uvođenje ombudsmana, a pogledajte posledice takvog nečinjenja. Imamo otvorenost granice za uvoz stoke bez karantina, potpuni kolaps svinjarstva, nepotpunu kontrolu mlečnih proizvoda koji ulaze u trgovačku mrežu, ucene prerađivačke industrije, potpuno izolovanje primarnih proizvođača od komorskog sistema, apsolutno korišćenje semena iz inostranstva za ratarsku proizvodnju, devastiranje poljoprivrednog zemljišta, nedostatak zakona o poljoprivrednom gazdinstvu, integralnoj proizvodnji…
Država koja izdvaja novac za poljoprivredu, ako sama sebi želi dobro, ne treba da dozvoli ove nedostatke.