Autor: Agroservis tim Datum: Januar 2026.
Izvor podataka: Evropska komisija (DG AGRI, Milk Market Observatory)
Tržište mleka i mlečnih prerađevina u Evropi ulazi u prvi kvartal 2026. godine pod snažnim pritiskom deflatornih trendova veleprodajnih cena, uz istovremeni rast primarne proizvodnje. Ova diverzencija ukazuje na stvaranje kritičnih tržišnih viškova koji, usled „zagušenja“ izvoznih kanala ka Aziji (primarno Kini), prete da destabilizuju periferna tržišta, uključujući i tržište Republike Srbije.
1. NUMERIČKI MONITORING: Indikatori tržišnog sloma
Na osnovu analiziranih izveštaja (EU Dairy Commodity Prices i Dashboard Dairy), izdvajamo ključni numerički blok koji oslikava trenutnu tržišnu realnost u poređenju sa istim periodom prethodne godine (y-o-y):
TRŽIŠNI BAROMETAR (Januar 2026):
- Maslac (Butter): Cena iznosi 454 €/100kg. Ovo je dramatičan pad od -39% u odnosu na prošlu godinu.
- Obrano mleko u prahu (SMP): Trguje se po 205 €/100kg, što predstavlja pad od -22% (godišnje) i blagi rast od +1.0% na nedeljnom nivou.
- Punomasno mleko u prahu (WMP): Cena je 310 €/100kg, sa padom od -15%.
- Sirevi (Cheddar/Edam): Cheddar beleži pad od -16% (376 €/100kg), dok je Edam pao za -21% (393 €/100kg).
- Sirovo mleko (Raw Milk): Prosečna cena u EU je 52.7 c/kg, uz mesečni pad od -1.3%.
- Surutka u prahu (Whey Powder): Jedini proizvod sa rastom cene od +9% (87 €/100kg), usled specifične tražnje u sektoru stočne hrane.
Proizvodni bilansi (Jan-Okt 2025): Dok cene padaju, proizvodnja u EU nezaustavljivo raste, stvarajući „makaze“ ponude i potražnje:
- Proizvodnja sirovog mleka: +1.0% (ogromna količina na nivou EU).
- Proizvodnja maslaca: +5.2%.
- Proizvodnja SMP-a: +2.4%.
- Proizvodnja pavlake: +1.9%.
2. ANALIZA UZROKA: Kineski faktor i evropska hiperprodukcija
Podaci jasno ukazuju na strukturni disbalans. Rast proizvodnje maslaca od 5.2% i SMP-a od 2.4% nije praćen adekvatnom potražnjom.
Geopolitička blokada (Kina): Tržišni viškovi u EU delom su direktna posledica trgovinskih tenzija. Kineske antidamping istrage i carine na evropske mlečne proizvode (kao odgovor na EU carine za kineska električna vozila) dovele su do pada kineskog uvoza ključnih kategorija. Podaci pokazuju da je kineski uvoz u globalu opao, a posebno je pogođen segment mleka u prahu i punomasnog mleka. Evropska roba, koja je godinama tradicionalno završavala u kineskim lukama, sada ostaje zarobljena na jedinstvenom evropskom tržištu.
Ovo stvara efekat „prelivanja čaše“. Zalihe maslaca i sireva rastu, a pošto je unutrašnja potrošnja EU relativno stabilna i ne može apsorbovati te viškove, prerađivači su prinuđeni da obaraju cene kako bi se oslobodili robe (pad cene maslaca od skoro 40% je direktan dokaz panične prodaje).
3. IMPLIKACIJE ZA SRBIJU: Uvozni pritisak i ugroženost domaće sirovine
Srbija, kao tržište otvoreno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), nalazi se na direktnom udaru ovih poremećaja. Mehanizam prelivanja krize je sledeći:
- Cenovni disparitet: Trenutna cena sirovog mleka u EU je oko 52.7 evrocenti (cca 61.5 RSD), ali trend je silazni. Međutim, ključna opasnost ne leži u sirovom mleku, već u prerađevinama.
- Uvoz jeftinih derivata: Sa cenom maslaca od 4.54 €/kg i SMP-a od 2.05 €/kg, domaćim prerađivačima u Srbiji postaje isplativije da uvoze ove komponente iz EU i rehidriraju ih ili koriste u konditorskoj industriji, nego da otkupljuju domaće sirovo mleko po ceni koja mora da pokrije visoke troškove inputa naših farmera.
- Dampinški udar na sireve: Pad cene Edamera i Gaude u EU za preko 20% znači da će se u srpskim maloprodajnim lancima uskoro pojaviti velike količine uvoznih polutvrdih sireva po cenama sa kojima domaće mlekare ne mogu da se takmiče bez gubitaka.
4. ZAKLJUČAK I PROGNOZA
Sektor mlekarstva ulazi u fazu visoke volatilnosti. Kombinacija rasta proizvodnje u EU (+1.0%) i pada izvoznih potencijala ka trećim tržištima stvorila je toksičan miks za cene.
Za Srbiju ovo znači alarmantno stanje u prvoj polovini 2026. godine. Očekuje se snažan pritisak na otkupnu cenu sirovog mleka, jer će mlekare pravdati niže otkupne cene jeftinom konkurencijom iz uvoza. Bez adekvatnih mera zaštite (prelevmani ili pojačane inspekcijske kontrole kvaliteta uvoznih sireva i maslaca), domaći stočni fond bi mogao pretrpeti novi talas depopulacije, jer farmeri neće moći da izdrže pritisak niskih otkupnih cena u uslovima i dalje visokih opštih troškova života.
Analiza bazirana na zvaničnim izveštajima Evropske komisije od 07.01.2026.